М. Қ. Пардаев, Ш. С. Олтаев, Х. А. Улашев



Download 2,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet27/128
Sana29.05.2022
Hajmi2,21 Mb.
#616877
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   128
Bog'liq
makroiktisodij taxlil

Тизимлаштириш 
(тартиблаштириш) 
деганда, 
ўрганилаѐтган 
объектни ўрганиш учун унга мантиқан кетма-кетликни таъминлаган ҳолда 
тартибга солиш тушинилади. Чунки, ҳар қандай иқтисодий жараѐнлар ўта 
мураккаб бўлиб, бир-бири билан узвий боғлиқликда ва алоқада содир бўлади. 
Шу туфайли уларни ҳар томонлама, чуқур ўрганиш учун кетма-кет равишда 
тартиблаштириб, батафсил таҳлил қилиш лозим бўлади. Масалан, макро 
даражада натижа кўрсаткичи ўзгарса жуда кўп омиллар таъсир қилган 
бўлади. Барча омиллар натижагаижобий ѐки салбий таъсир қилиши мумкин. 
Буларнинг таъсири кетма-кет равишда хисоблаб чиқилади ва батафсил 
таҳлил қилинади. Айнан шу ҳолат иқтисодий-ижтимоий жараѐнларни, 
уларнинг ўзгаришларини макро даражада таҳлил қилишни тақозо қилади. 
Ўрганилаѐтган объектни таҳлил қилганда 
умумлаштириш
усулидан 
ҳам фойдаланилади. 
Умумлаштириш 
деганда, объект ѐки жараѐннинг барча 
жиҳатларини атрофлича ўрганиб, яхлит хулосага келиш тушинилади. Бу 
хулосалар ўрганилаѐтган объектни ривожлантириш учун асос бўлади. Булар 
эса, таҳлилнинг бошқарув функциясидан келиб чиқади. Бошқарув учун 
тегишли чора-тадбирлар ишлаб чиқишда таҳлил маълумотларидан 
фойдаланилади. Яхши кўрсаткичларни қандай сақлаб қолиш йўллари, салбий 
таъсир қилган омилларни қандай ижобий ҳолатга айлантириш масаласи 
қараб чиқилади. Шулар орқали ўрганилаѐтган объект хақида тегишли ва 
асосли хулосага келиб, бошқарув қарорлдари қабул қилинади.
Иқтисодий таҳлилнинг методологик асосларининг таснифи қўйидаги 
чизмада келтирилган (3.1-чизма).


64 
3.1. - чизма. Иқтисодий таҳлил методологияси таснифи 
Ушбу 
чизмада 
биринчи 
йўналиш 
бўйича 
келтирилган 
категорияларнинг қисқача мазмуни шундаки, ўрганилаѐтган барча иқтисодий 
жараѐнлар бир-бири билан узвий боғлиқлигда, ҳаракатда ва ўзгаришда деб 
қаралади. Булар таркибига индукция ва дедукция, сабаб ва оқибат, шакл ва 
мазмун, миқдор ва сифат каби билиш назариясида қўлланиладиган 
категориялар киради. 
Бундаги 
иккинчи 
йўналиш, 
бевоситаўрганилаѐтган 
объектга 
узлуксизликни таъминлаган ҳолда тизимли ѐндашишдан иборатдир. 
Ўрганилаетган объктни мураккаб иқтисодий жараенлар мажмуидан иборат 
деб баҳолаб, уларнинг барча қисмлари бир-бири билан ўзаро узвий 
боғлиқликдалигидан келиб чиқиб, уларни ўрганишда барча жиҳатларини 
тартибга солган ҳолда яхлит хулосага келгунча қилинадиган ҳодисалар 
иқтисодий таҳлилнинг тизимли ѐндошиш методологиясини ташкил қилади. 
Бу деталлаштириш, тизимлаштириш ва умумлаштиришдан иборат. 
Мазкур ѐндошувлар таҳлил жараѐнида қуйидаги босқичларни ўз ичига 
олади: объектни ўрганиш учун ахборотлар тўплаш, ахборотларни турли 
ѐндошувлар бўйича қайта ишлаш, ижобий ва салбий хулосаларга келиш, 
бошқарув қарорларини қабул қилиш учун тегишли чора-тадбирлар ишлаб 
чиқиш ва буларнинг ижросини таъминлаш бўйича назоратни амалга ошириш. 
Мазкур ҳолатнинг барча босқичларида ахборотлардан фойдаланилади. Шу 
туфайли таҳлилнинг тўғри амалга оширилишида ҳаққоний ахборатларнинг 
аҳамияти катта. 

Download 2,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   128




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish