М. Қ. Пардаев, Ш. С. Олтаев, Х. А. Улашев


тармоқ маҳсулотига бўлган эҳтиѐж бўйича талаб моделини ишлаб



Download 2,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet124/128
Sana29.05.2022
Hajmi2,21 Mb.
#616877
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   128
Bog'liq
makroiktisodij taxlil

тармоқ маҳсулотига бўлган эҳтиѐж бўйича талаб моделини ишлаб 
чиқиш. 
Тармоқ иқтисодий ривожланишини прогнозлаш учун аввало ўша 
тармоқнинг махсулотга бўлган узоқ муддатли талабини аниқлаш керак. 
Талаб (эҳтиѐж)ни прогнозлаш жараѐни қўйидаги босқичлардан 
иборат
110

-
Прогноз объектини белгилаш. 
-
Прогноздан кўзда тутилган мақсад ва вазифаларни аниқлаш. 
-
Прогнозлаш вақтини аниқлаш. 
-
Талаб доиралари ва уларнинг талабдаги улушини аниқлаш. 
-
Ретроспиктив маълумот тўплаш. 
-
Прогнозлаш усулини танлаш. 
-
Тармоқнинг маҳсулотга бўлган эҳтиѐжи (талаби) бўйича модел 
вахисоб ишлаб чиқиш. 
Талаб ишлаб чиқариладиган ва ноишлаб чиқариладиган шаклда бўлади.
Хар бир йўналиш хисоб-китоб қилинадиган, талаб аниқланадиган 
тармоқ ва ишлаб чиқариш гурухларига ажратилади. Талабнинг 
аниқланиши учун турли хил усуллардан фойдаланилади. Булар норматив 
109
Леонтьев В.В. Экономические эссе. Теории, исследования, факты и политика. – М.: Политиздат, 1990, 
319-328 с. 
110
Нуриев Р.М. Экономика развития: модели становления и модернизации рыночной экономики. Изд. 2-е. – 
М.: НОРМА, 2008. –73-77 с. 


213 
усул, оддий-ўртача усул, экстрополяция усули, морр-регресс усул ва 
бошқалар. 
Норматив усул билан талаб аниқланишида энг асосийси 
нормативларнинг аниқланишидир. Огохлантиришдан келиб чиққан холда 
буларнинг қисқа давр ичида илмий асосланган талаб нормативлари асос 
қилиб олинади. Узунроқ давр учун нормативларнинг ўзи энг аввало илмий 
- техникавий ривожланиш, ишлаб чиқариш структураси ва бошқа кўпгина 
омиллар таъсирида функциялар сифатида ўртага чиқади. Нормативлар 
аниқланганда махсулот талабини ҳисоблаб чиқиш қийин эмас. 





i
i
n
i
ij
B
a
1
талаб (эҳтиѐж) 
A
ij
-талаб нормаси ij махсулот, i талаб 
B
i
-i талаб 
Қисқа муддатли прогнозлашда баъзан оддий-ўртача усул хам 
ишлатилади. Бу усулда талаб ўтган йиллардаги реализация хажмидан 
келиб чиққан холда аниқланади. 
Бу усулда кўриб чиқилаѐтган давр ичидаги реализация хажмлари 
қўшилиб, даврлар сонига бўлинади
111





m
j
n
j
1
 




1
t
t

Download 2,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   120   121   122   123   124   125   126   127   128




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish