Lxxxil амир соҳИБҚироннинг бағдоддан қайтиб, табриз томон


VIII. ҲАЗРАТ СОҲИБҚИРОННИНГ ДОРУССАЛТАНА САМАРҚАНД



Download 1,25 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/55
Sana10.11.2022
Hajmi1,25 Mb.
#862846
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   55
Bog'liq
zafarnoma

VIII. ҲАЗРАТ СОҲИБҚИРОННИНГ ДОРУССАЛТАНА САМАРҚАНД
ТОМОН ЙЎЛ ОЛГАНЛИГИ БАЁНИДА 
Ҳазрат Соҳибқирон, <Аллоҳ унинг шуҳратини срқин қилсин>, ушбу воқеалардан сўнг 
йўлга отланиб, Гилонот ҳудудида Дамованд тоғи этагига Лор мавзесига келиб қўнди. Ўз 
вақтида подшоҳ Арғун у срга битта кўшк қурдирган эди ва ҳозир ул жой Кўшки 
Арғун номи билан таниқлидир. Саккиз юз олтинчи йил йигирманчи зулҳижжа як-
шанба куни {1404 йил 29 июн) давлат чодирининг маркази бўлмиш доруссалтана 
Самарқанд сари юрмоққа қарор қилинди ва амирлару аъѐнлар билан биргаликда суръат 
ила равона бўлди. Йигирма иккинчи (зулҳижжа) сешанба куни (1404 йил 1 июл) 
Ферузкўҳта келиб қўнди. Йигирма тўртинчи (зулҳижжа) пайшанба куни (1404 йил 3 июл) 
Бистом га етиб келди. Саккиз юз еттинчи йили муқаддас муҳаррам ойининг бошида 
чоршанба куни (1404 йил 10 июл) Нишопурдан отланиб, Ишқободга етиб шоҳона 
чодир тикди. Учинчи муҳаррам жума куни (1404 йил 12 июл) (Ҳазрат шайх Аҳмад) 
Жомнинг табаррук мозори (зиѐратига келиб) иқбол чодирини ўрнатди. Ҳирот 
(вилоятига) яқинлашганда, улуғ ҳукмдор хожа Фахриддин Аҳмад Тусийни Хуросон олиқ-
солиғини йиғиш бўйича назоратчи қилиб тайинлади. (Шундан сўнг), хожа Фахриддин Аҳмад 
тошқин селдай ва кўзни қамаштирувчи чақмоқдай Ҳирот томон ошиқди ва қирқ кун 
деганда икки юз туман кепакий миқдорида маблағ йиғиб, хази-нага келтирди ва шу 
йилнинг рабиъ ул-аввалида (1404 йил сентябр) палос ўпмоқлик шарафиға муяссар 
бўлди ҳамда йиғиб олинган маблағни арзга етказди. Унинг бу иши маъқулланди ва 
унга нисбатан эътиборнинг кучай-ишига ҳамда ҳурматнинг ортишига сабаб бўлди. 
Ҳазрат Со>;ибқирон, <Аллоҳ унинг шу^ратини срқин этсин>, доруссалтана 
Самарқандга келиб тушди ва у ердаги зарур ишлар билан машғул бўлди; солиқ 
йиғувчилар (уммол) ва ишчиларни (443) танбеҳ бериб, сўроқ ҳилди. (Гап 
шундаки), хожа Жалолиддин Маҳмуд салтанат девонининг ноиби этиб тайинланганди. 


Жаҳонни забт этувчи байроқлар Рум ва Шом мамлакат-ларини эгаллаш ҳамда Гурж ва 
Ифранжга ғазавот қилиш билан машғул бўлган муддат ичида у бир неча йил 
доруссалтана Самарқанд девонининг мутлақ ҳокими эди ва унинг ҳукми барча 
мамлакатларга ўтар, қаноат-лилиги, тўғрилиги, ҳалоллиги ва диѐнатлилиги билан 
танилганди. Бироқ илоҳий тақдир ва осмоний ҳукмга кўра, уни танбеҳ бериб қамоққа 
олди ва бир неча кундан сўнг есоққа етказди. Чунки, доруссалтана Самарқандда қурилган 
жомеъ масжидининг , — бу ҳақда айтиб ўтилди,— кираверишдаги айвони гарчи кўкка 
бўй чўзган бўлса-да, аммо мақсурага қиѐсан пастроқ кўринар эди. (444) Аллақандай 
ғаразчиларнинг бўҳтони сабабли, анча вақтдан бусн қамоқда стган вазирлик сершох 
дарахтининг бир шохи бўлмиш хожа Шарафиддин Али Симноний жаноби олийларига 
марҳамат қилди ва унга яна ўша соҳибдевонлик мансабини инъом этди. Чунки айқоқ-
тафтишчилар қанчалик талашиб-тортишмасинлар, унинг Хуросон, Ироқи Ажам , Қўмс 
ва Мозандарон 
2
(ўлкаларида) мутлац ҳоким бўлиб турганлиги юзасидан з^атто бир 
динор миқдорида ҳам камомад кўрсата-олмадилар. Хожа Шарафиддин Али ва хожа 
Фахриддин Аҳмадни Самарқанд девонига тайинлади. (445) 

Download 1,25 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   55




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish