Луғат. Тузувчилар: Абулқосимов Ҳ. П., Абулқосимов М.Ҳ


Ишчи кучининг халқаро (ташқи) миграцияси



Download 2,05 Mb.
Pdf ko'rish
bet134/340
Sana12.06.2022
Hajmi2,05 Mb.
#659398
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   340
Bog'liq
Иқтисодиёт – қисқача изоҳли луғат

Ишчи кучининг халқаро (ташқи) миграцияси
– ишчи 
кучи ресурсларининг анча қулай шароитда иш билан 
таъминланиш мақсадида бир мамлакатдан бошқасига кўчиб 
ўтиши. 
Ишчи кучининг халқаро (ташқи)
миграцияси
– бу 
меҳнатга лаёқатли аҳолининг бир мамлакатдан бошқа 
мамлакатга иқтисодий ва бошқа сабабларга кўра бир йилдан 
ортиқ муддатга кўчиб ўтишидир.
 
Ишчи кучининг халқаро 
(ташқи) миграцияси асосий сабаблари: 1) мамлакатларнинг 
иқтисодий ривожланиш даражасини турличалиги; 2) иш ҳақи 
ҳажми ўртасида миллий фарқларнинг мавжудлиги; 3) 
ишсизликнинг мавжудлиги;капиталнинг халқаро ҳаракати ва 
трансмиллий корпорациялар фаолияти билан боғлиқдир. 
Эммиграция
- ишчи кучининг мамлакатдан доимий яшаш 
жойига чиқиб кетиши. 
Иммиграция
- ишчи кучининг 
мамлакатга доимий яшаш учун кириб келиши.
 
Миграцион 
қолдиқ 

иммиграция ва эмиграция миқдори ўртасидаги фарқ. 
Реэмиграция 
– эмигрантларнинг ватанларига доимий яшаш 
учун қайтиб келишлари.

Ишчи кучининг халқаро (ташқи) миграциясининг 
асосий турлари: 1) 
кўчиб юрувчилар — доимий яшаш учун 
бошқа мамлакатларга кўчиб ўтганлар; 2) шартнома асосида 
ишловчилар – иммигрант мамлакатда чекланган муддат 
давомида ишловчилар; 3) мутахассислар – юқори даражада 


- 170 - 
назарий тайёргарликга ва малакага эга бўлган шахслар; 4) 
ноқонуний иммигрантлар – иммигрант мамлакат қонунларига 
риоя қилмаган ҳолда мазкур мамлакатда яшовчилар; 5) 
мажбурий мигрантлар – ватанини тарк этишга мажбур бўлган 
шахслар.
Иқтисодиёт - 
бу зарурий ҳаётий неъмат ва воситаларни 
яратиш йўли билан жамият эҳтиёжларини қондиришга хизмат 
қилувчи хўжалик тизимлари мажмуасидир.
 
Иқтисодиёт
– 
чекланган иқтисодий ресурслардан унумли фойдаланиб
инсонлар учун зарур бўлган ҳаётий воситаларни ишлаб 
чиқариш ва етказиб беришга қаратилган ва чамбарчас 
боғлиқликда 
амал 
қиладиган 
фаолиятлар 
бирлигини 
таъминловчи иқтисодий тизим. 

Download 2,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   340




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish