Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet595/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   591   592   593   594   595   596   597   598   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Мах.сулот тайёрлаш. И ю ль ойининг охири ёки август ойининг 
б о ш л ар и д а б ош окл ар (споралар ту л и к етилмасидан олдин, эрта- 
лаб ки шудринг к утарил м ай) махсус кайчи билан киркиб олинади.
ЙиРилган б о ш о к л ар ч ер д ак л ар д а, махсус уй л а р д а ёки рус 
печларида 
(нон ёпиб б улганд ан сунг) 
куритилади. Печканинг 
иссиклиги 40°С дан ошмаслиги керак, акс холда сп орал ар корайиб 
кетади ва ё п и ш ко к булиб колади.
Б о ш ок ларн и очик ж о й д а куритиб булмайди, чунки сп оралар 
ш ам ол да учиб кетади. К ури ти лаё тган да б ош окл ар таги га 
k o f o 3
ёк и
зич туки л ган м атериал ёзиб куйилади. Тогора ва шунга 
у х ш а ш
и ди ш л ард а куритса хам булади. Б о ш о к л а р кури ган и дан
с у н г
споран ги ял ар ёрилиб, сп о р ал ар а ж р а л и б чикади. С п ора л ар 
ж у д а
К а л и н
ипак э л а к д а бир неча м арта э л а б тозал а н а ди .
М а х с у л о т н и н г та ш к ,и к у р и н и ш и . 
С п о р а л ар хидсиз, м азаси з, 
ж у д а
майда, сочилувчан, оч сарик, майин кукун булиб, текис 
ж о й г а
туки л ган да текис ётади. Унга б ар гл ар ёки б о ш к а н арса а р а л а ш г а н
булса, сп орал ар текис ётмай, б ал а н д л и к ёки ч у курча л ар хосил 
Килади. С п о р а л а р сувда намлан м айди , шу са ба бл и зичлиги 1 дан 
юкори булса хам сувда чукмайди. Сувга солиб ка й н ати л ган д а ги н а 
чукади. Л икоподий а л а н г а г а сепилса, тутун чикармай, п ортлаб ёнади. 
А л ан гага аста-секин киритилса, тутун чикариб, бир текис ёнади.
X Д Ф га кура сп орал ар намлиги 6 % , умумий кули 3 % , 10 % ли 
хлорид кислотада эримайдиган кули 0,1 % ва тешигининг диаметри
0,16 мм ли ипак э л а к д а н утмайдиган колдиги 0,2 % д ан ошмаслиги 
керак.
П л аун спорасига а р а л а ш г а н ун, крахм ал, олтингугурт ёки бош ка 
усимлик чанглари куйидаги усулда ан и кл ан ад и .
Ун ва кра хм ал а р а л а ш м а си н и а н и к л а ш учун микроскопик 
п реп аратга Л ю голь эритмасидан бир-икки томчи томизиб, микро- 
скопда курилади. Ун таркиб и даги кр а х м а л д о н а ч а л а р и кук, кепаги 
эса с а р и к рангга буялади.
К,ум ва олтингугурт ар а л а ш м а с и н и а н и к л а ш учун сув 'о л и нган
п роби ркага спора солиб чай кати л ад и . Ш унда кум билан 
о
i h i г 
т
сув таги га чукади. 
Олтингугурт борлиги спораларни ёкка- 4а 
ч и к ад и ган S O
2
гази хидидан ан и к л аса хам булади.
П л а у н л а р к а р а г а й урм он лари да усади, шунинг учун спорага 
К а р а г а й
чан глари а р а л а ш г а н булиши мумкин. К а р а г а й чанги плаун 
спорасидан йирик, иккала ён томонида хав о билан тулган учувчан 
камераси борлиги билан ф а р к килади.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   591   592   593   594   595   596   597   598   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish