Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet596/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   592   593   594   595   596   597   598   599   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Микроскопик тузилиши. С п о р а л ар микроскопнинг к атта объекти- 
вида хл ор ал ги д р а т эритмаси ёрд ам и д а курилади (62- р а е м ). С п о р а ­
л а р тетраэдр ёки уч ки ррал и пирамида ш а к л и д а булиб, ёнидан юкори 
томонига к а р а б учта чок утади. Чоклар б уйлаб ёрилган споралар 
ичидан мой томчилари а ж р а л и б чикади. Мой аж рали ш и н и тезл атиш
учун 
п реп арат 
киздирилади. 
П р е п а р а т г а
с у д ан -IIl 
эритмаси 
томизилса, мой томчилари кизгиш ран гга киради. С п о р а л ар усти
569


62- раем.
I — До р и х о н а ликоподияси ( пла уни) нинг с поралари.
11 
— К а р а г а й чанглари.
к^пбурчакли м айда к а т а к ч а л а р билан копланган булиб, к а такч ала- 
рида хав о тутилиб колади. Шу сабабли улар совук сувда чукмайди. 
■Сувга солиб к а й н ати л ган д а сп оралардаги хаво чикиб кетади ва 
сп оралар сув таги га чукади.
С п о р а л ар тарк иб и да 5 0 % гача мой булади.
Ишлатилиши. Ф а р м ац ев ти к ад а тайёрланган хаб д орилар бир- 
бири билан ёпишиб колмаслиги учун плаун споралари сепилади. 
Шунингдек, 
сп оралар 
майин, 
индифферент 
кукун 
б улганидан 
ч а а д л о к л а р г а сепиш учун ишлатилади.
Л икоподий техникада эритилган чуянни коли пларга куйишда 
ишлатилади.
570


Д орихон а плауни билан бирга учрайдиган Lycopodium annoti- 
n um L. ва Lycopodium an c e p s W allr. турлари спораларини хам 
ишлатиш мумкин. Буларн и нг б ош окл ари дорихона плауни бошогига 
нисбатан кам спора беради.
X БОБ

I
Д О Р И В О Р УСИМ ЛИ КЛАРН ИН Г М АЙДАЛАНГАН
(К И Р К И Л Г А Н ) МАХ.СУЛОТЛАРИНИ А Н АЛ И З КИЛИШ
Д о ри в ор усимлик махсулотларини иш латиш
(дори турлари 
тай ёр л а ш ) учун Гален л а б о р ато р и ял ар и , ф а р м ац ев ти к а зав о д л ар и
ом борлари га ва д орихоналарни узига хам турли холда юборилади. 
Улар ю корида тилга олинган к орхон ал арга м а й д а л а н м а г а н — бутун, 
киркиб йирик м а й д ал ан ган ёки м а й д а л а б кукунга — порошокка 
айлан ти рилган холда келиши мумкин. Шунинг учун уларни ан ал и з 
килиш — яъни чинлигини, сифатини ва махсулотдаги ар а л а ш м а - 
л арни ан и к л аш усуллари хам турлича булади.
Агар доривор усимликлар махсулоти бутун — м а й д ал ан м а ган
холда 
омб орл арга 
ва 
д орих о н ал а р га 
келса, 
уларнинг таш к и
куриниш ига к а р аб , у зл ар и га хос белгиларни хисобга олиб, яъни 
морфологик ан ал и з килинади. Бунда б а ъ за н л упадан ва ж у д а
к а м д ан -кам х о л л ар д а микроскопдан ф ой далан илади . М орфологик 
ан али з 
килинганда 
махсулотнинг устки 
куриниш ига 
а х а м и ят 
берилади ва уларнинг узига хос белгиларини топиб х а м д а тегишли 
«аниклагич калит» и ёрд ам ид а ан ал и зга берилган махсулот чинлиги 
ани вдан ади .
Бордию, доривор усимликлар махсулоти йирик м а й д а л а н га н — 
ки рки лган холда булса, унда ав в а л лупа ва бинакуляр-микроскоп 
ёрд ам ид а устки куринишини урган и лади
(м орфологик а н а л и з), 
сунгра охирги хал килувчи хулосага келиш м а к с а д и д а махеулотдан 
микроскопик 
п реп арат 
тай ёрл аб, 
микроскоп 
остида 
курилади 
(микроскопик ан ал и з килинади) ва унга хос белгиларни топиб 
тегишли «ан и клаги ч калит» ёрд ам ид а чинлиги а н и к л ан ад и (иденти­
ф и кац и я к и л ин ад и ).
М икроскопик (анатомик) ан ал и з ки лин ган да махеулотдан т е ­
гишли м икропрепарат (б арг ва гулларни купинча устки куриниш 
п реп арата, пустлок, илдиз, илдизпоя х ам да мева ва уругл ард ан
к ун д ал ан г ва буйига — узунасига кесиб) тай ёрл а б, тегишли суюк- 
ликда микроскоп остида курилади. Айни в а к т д а микроп реп аратлар 
билан кимёвий реакти влар ёрд ам ид а тегишли биологик фаол 
м о д д ал ар га ёки айрим х у ж а й р а ва т у к и м а л а р г а микрокимёвий 
р еа к ц и я л ар хам килинади. Бу р еа к ц и я л ар махсулот чинлигини 
а н и к л а ш д а куш им ча (ёрдамчи исботловчи) д ал и л сифатида хизмат 
к клади.
П орош ок — кукун холидаги махсул отлар ф а к а т микроскопик 
ан али з (микроскоп остида куриш) ва микрокимёвий реа кц и я л ар
571


килиб, уларни узига хос белгиларини топилади. С унгра тегишли 
«аниклагич калит» и ёрд ам ид а махсулотнинг чинлиги ани клан ади .
Й ирцк 
порошок 
холидаги 
доривор 
усимлик 
махсулотидан 
й игмачойлар, уларни пресслаб брикет ёки таб л е т к а л а р , майда 
порошок холидаги м ахсулотлардан таб л етк а ва мураккаб поро- 
ш оклар тайёрланади. Улар д орихоналарга сотиш учун ва лаборатория- 
Jiapra ан ал и зга юборилади.
Д О Р И В О Р Й И Г М А Л А Р ВА Ч О Й Л А Р
Д оривор й и гм ал ар (Species) аддимги дори т урл ари га кирадиган, 
уй ш ароитида и ш л ати ш га к у л ай ва доривор усимликларнинг 
ишлатишни энг оддий ш акли булган дори туридир.
Д оривор й и гм ал ар ва чойлар маъл ум бир касалликни д а в о л а ш г а
м ^ л ж а л л а н г а н бир нечта доривор усимликларнинг йирик майда- 
л ан ган махсулотларининг ар а л а ш м а си д и р . Й и г м а л а р ва чойлар 
к атъи й д о з а л а н м а г а н (д о з а л а р г а — истеъмол ки л инадиган мик- 
д о р л а р г а б у ли н м а га н ), тахминий д о за л а н а д и га н дори тури булгани 
учун, уларни од атд а з а х а р л и ва кучли таъ си р килувчи уси м ли клардан
тай ёрланм айди . Тахминий д о з а л а ш хам йигма ёки чойдан дори тури 
тайёрловчи ш ахе (беморнинг узи ёки унга дори т ай ёр л а б берувчи) 
зи м м аси га ю кланган. М ас ал ан , бир ош ко ш и к д а (ёки чой к ош и к да ) 
олиб, бир стакан к а й н а б турган сувда д а м л а н а д и ва хоказо.
Й и гм а ва чойлар и ш лати лиш ига к а р а б куйидагича булиши 
мумкин:
1. О григан ерга киздириб (ёки кай н ати б ) босиладиган (ёки 
б оглан ади ган ) йигма в а чойлар.
2. Ванна килиш учун йигДОа ва чойлар.
3. Д а м л а м а ва к а й н а т м а л а р тай ёр л а ш (истеъмол килиш ) учун 
йигма ва чойлар.
4. Чекиш учун йигма ва чойлар ва б ош ка ла р.
Бу йигма ва чойлар бир-биридан таркиби хам да ..тайёрлаш 
технологияси (усуллари) буйича ф а р к килади.
Д ори в ор й и гм ал ар ва чойлар к а д и м д ан д о р и х о н ал а р д а тайёрла- 
ниб келинган. Л ек ин д орихон ал ар ш ароити да куп микдорда доривор 
уси й л и кл а р махсулотини м а й д ал аш , а р а л а ш ти р и ш кийинлигини 
Хисобга олиб, хозирги в а к т д а уларни ф арм ац ев ти к а саноатининг 
к орхон ал ари д а т ай ёр л а н а д и . У лар куйидагича тай ёрланади :
йигма ва чойлар таркиби га ки рад и ган доривор усимликлар 
махсулоти (ж у к а, сигиркуйрук ва мойчечак гуллари, б а ъ з и м евалар 
ва 
у р у гл ар д ан т а ш к а р и ) 
айрим-айрим 
холда 
м айд ал ан и л ад и, 
НТХ (Н Т Д ) д а курсати лган тегишли э л а к д а э ланади ва рецептда 
курсати лган микдорда олиб, то бир хил а р а л а ш м а хосил булгунга 
Кадар 
яхш и л аб
а р а л а ш ти р и л а д и . 
Усимлик 
порошоги 
(чанги) 
теш игининг диаметри 0,2 мм ли кил э л а к д а эл а б т а ш л а н а д и ва 
к а д а к л а б
и д и ш л арга 
(картон 
ку т и ч а л а р г а ) 
ж ой лаш ти ри лад и. 
К артон
ку ти ч ал ар
устига 
й и г м а л а р — чойлар 
номи, 
таркиби, 
иш латилиш и, т а й ё р л а ш технологияси ва б ош ка м а ъ л у м о тл ар ёзилган
572


ёрлик ёпиштирилади. Ш у ах в ол д а гайёр булган доривор йш-малар ва 
чойлар д ори хон ал а рга сотиш ва л а б о р а т о р и я л а р г а ан ал и з килиш 
учун юборилади.
Д оривор йирмалар ва чойларпинг анализи, улар таркибидаги 
доривор 
усимлик 
махсулотларининг 
чинлигини 
ва 
миадорини 
ан и клаш , уларни у заро нисбати тугри экаилиги хам да ёт ар а л а ш м а - 
л ар йуклигини исботлаш дан иборатдир.
А нализ килиш учун йигма ва чойлардан уларни огир-енгнллигини 
хисобга олган холда намуна (0,5— 10 г) т ар о зи д а аник, тортиб 
олинади, калин ок когоз в а р а ги г а тукиб, уни картон куракча ёки 
чуткача ёрдам ида таркибий кисмга аж р а т и ла д и . Айни в актд а 
а р а л а ш м а л а р булса, улар хам аж рати ли б , кейин тарози д а тортилади 
ва сунгра йигманинг таркибий кисмини тугри ёки тугри эмаслиги 
х ак и д а тегишли хулоса чикарилади.
Купчилик йигм алар — чойлар таркибига кирадиган м ахсулотлар 
б у ла к ч ал ар и осонлик билан ани клан ади , айникса улар йирик ёки 
бутун — м а й д ал ан м а г ан холда булса. М айда, ан и клан и ш и кийин 
булган махсулотларни ан ал и з ки лиш да лупа ва микроскоплардан 
ф о й дал ан ил ад й (айникса, чинлигини а н и к л а ш д а ) .
Д ори в ор йигма ва ч ойлардан уй шароитида истеъмол килиш учун 
в р ач л а р тавсияси буйича д а м л а м а ёки к а й н атм а тайёрланади.
Тиббиёт саноати хозирги кунда куйидаги йигма ва чойларни 
чикаради:

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   592   593   594   595   596   597   598   599   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish