Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


Юрак гликозидларининг юпкд каватли хроматографик (ЮК,Х



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet370/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   366   367   368   369   370   371   372   373   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

2. Юрак гликозидларининг юпкд каватли хроматографик (ЮК,Х 
ёки ТСХ) анализи. Талк ёки алюминий оксиди ёпиштирилган 
1 3 X 1 8 см ли ойна пластинкаси (ёки «силуфол» пластинкаси) нннг 
«старт» чизигига капи лляр найча ёки махсус томгич ёрдам ида 
уси м ли клардан тай ёрл а н ган а ж р а т м а д а н
хам да «гувох» юрак 
гликозидлари спиртли эритмасидан бир-биридан 2 см м асоф ад а 0,1 мл 
д ан томизилади (томизилган догларнинг диаметри 5 мм дан катта 
булмаслиги керак). Д о г л а р кури ган д ан сунг пластинка олдиндан 
хлороформ-этил спирти-бензол-ф ормамид (59:10:30:1) сую кликлар 
а р а л а ш м а с и ёки сув билан туйинтирилган бутанол (1:1 нисбатида) 
( к у зг ал у в ч ан система) куйиб куйилган хром атограф и к колонкасига 
ж ой лаш ти ри лади. Х ром атограф и я килиш вакти (3 0 —35 минут) 
утгач, пластинка хроматографик- колонкасидан олинади, 5 минут 
х а в о д а сунгра эса 10 минут куритувчи ш к аф д а 120° С да куритилади 
ва унга тарк иб и да 0,2 % микдорда хлорамин Т булган уч хлорли 
сирка кислотасининг 25 % и эритмаси пуркаб, яна 120°С да 10 минут
347


Куритилади. 
Ю р а к
гликозидларининг 
доглари
кулранг 
булиб 
куринади. Д о гл а р н и R f-и ан и кл ан ад и ва а ж р а т м а д а г и х ам д а «гувох» 
ю рак гликозидларининг R f-ини солиштириб куриб, усимлик аж р а т м а - 
сида к а н д ай гликозидлар борлиги тугрисида хулоса чикари лади .
МАХ. СУЛОТ Т А Р К И Б И Д А Г И
Ю Р А К Г Л И К О З И Д Л А Р И Н И Н Г М И К Д О Р И Н И
А Н И К Л А Ш
М ахсулот тарк и б и да юрак гликозидларининг микдорини аник- 
л а ш усуллари 
куп. 
Улар асосан титрометрик, 
флуорометрик, 
полярографик, колориметрик, фотоэлектроколориметрик, хромато- 
фотоэлектроколориметрик, 
хромато-спектрофотометрик 
усуллар 
булиб, ю рак гликозидларни айрим реакти вл ар билан туррун ранг 
хосил килиш ва б о ш ка хоссаларига асосланган.
Ю ра к гликозидларининг ранг хосил килиш реакц и я л ари хам 
ш артли уч гурухга булинади: стероид скелетига булган реакц иял ар, 
уларнинг узига хос — специфик д езо к с и к ан д л а р и га ва туйинмаган 
л актон х а л к а л а р и г а булган реа кц и я л ар . Бу р е а к ц и я л а р д а куллани- 
л ад и га н реакти вл ар турли ва ж у д а куп. Шунинг учун рангли 
р е а к ц и я л а р га асосл ан ган усуллар х ам анчагина.
Купчилик ф отоэлектрокалорим етрик усуллар юрак гл ик озид л ари ­
нинг 
пикрат 
кислота 
(2,4,6- тринитрофенол) 
билан 
ишкорлик 
ш ароитд а (туйинм аган лактон х а л к а г а реакция) туррун з а р г а л д о к
(тук са р и к ) ва ксантогидрол билан кислоталик ш ароитда (дезокси- 
к а н д л а р г а реакц ия) туррун кизил ранг хосил килиш га асосланган. Бу 
Хосил булган ран гл ар Б у г ер -Л а м б ер т-Б е р конунига буйсунади. 
Ш унинг учун шу р еа к ц и я л а р асосида яра ти л га н ю рак гли к ози д лари ­
нинг уси м ли клард аги ва усимликлар доривор п реп аратл ари — 
фитопрепарат. :ардаги. микдорини ан и к л аш усуллари собик И ттифок 
хаМда катор чет д а в л а т л а р ф арм акоп ея си д а (ж у м л ад ан , Х а лк ар о
Ф а р м а к о п е я д а хам ) кабул килинган.
Спектрофотометрик 
ва 
хромато-спектрофотометрик 
усуллар 
Усимликлар х ам д а ф и топ реп аратл ар таркибидаги соф холдаги айрим 
ю рак гликозидларининг микдорини ан и к л аш учун кулланилади.
Ю Р А ^ Г Л И К О З И Д Л А Р И Н И Н Г Б И О Л О Г И К А Н А Л И З Л А Р И
Д ори в ор усимлик м ахсулотлари ва ф и топ реп аратл ар т а р к и б и д а ­
ги ю рак гликозидларининг микдорини ан и клаш н и нг катор усуллари 
бор булиш ига к а р а м а с д а н собик И тти ф ок Д а в л а т ф арм акоп еяси да 
(б о ш к а хам ма д а в л а т л а р ф арм акоп еяси хам ) бу гурух глико­
зидларни сакловчи м ахсулотларни биологик ан ал и з килиш — яъни 
м ахсулотларнинг хайвон организмига таъси р килиш кучини аник- 
л аш н и
т а л а б
килади. 
Бундай 
т а л а б л а р
куйилиш ига 
асосий 
с а б а б л а р :
биринчидан, ю рак гликозидлари кучли зах а р л и биологик фаол 
б ири км ал ар булиб, уларни керакли' ^и кд ори д ан бир оз ортикча бериб 
юборилса, беморларни з а х а р л а б куйиши ва окибати ёмон булиши
О i Q


мумкин; иккинчидан, усимлик ёки ф и топ реп арат таркибидаги юрак 
гликозидларининг микдори уларнинг хайвон организмига таъсир 
килиш кучига доимо тугри келавермайди.
Биологик усул л ар ю рак гликозидларининг усимлик тарк иб и да 
борлигини ва таъ си р кучини аникловчи бош лангич ан ал и з булиб, 
у л ар ю рак гликозидларининг зах а р л и м икдорида хай в о н л а р н и .ю р а к 
ишини ту хтати ш га асосланган.
Ю ра к гликозидлари таъ си рига сезгир хай вонлар мушук,. б а к а , 
к а п та р ва денгиз чучкаси. Буларн и нг ичида энг сезгири мушук булиб, 
у л ар о расид а у тк а зи л г ан экспериментлар доимо аник х а м ^ а тугри 
н ати ж а беради. Л ек ин муш укда т а ж р и б а у тказиш бир оз Мураккаб. 
Ш унинг учун а к с а р и я т т а ж р и б а л а р б а к а д а утказилади.
Д а в л а т Ф арм акоп еяси тарк и б и да ю рак гликозидлари булган 
доривор усимликлар, уларнинг махсулот ва ф и топ реп аратлари н и
биологик фаоллигини — таъ си р кучини (биологик станд арти зац и яси- 
ни) мушукда, б а к а д а ва к а п та р д а утказилиш ини т а л а б килади. 
Н а т и ж а д а 1 г (бир грамм) махсулотнинг таъ си р кучи — валлор 
ан и кл ан ад и . Валлор эса б а к а г а таъ си р бирлиги (Б Т Б ёки Л Е Д ) ,
мушукка таъ си р бирлиги (М ТБ ёки К Е Д ) в а - к а п т а р г а таъси р 
бирлиги (К Т Б ёки Г Е Д ) билан улчанади.
К у зд а тутилган 30 г огирликдаги э р к ак урмон б акасининг 
юрагини систола холатида бир соат д ав ом и да тухтатиб ку я ол адиган 
ю рак гликозидларининг энг кцчик микдори Б Т Б - Л Е Д ( б а к а г а таъсир 
этувчи бирлик) деб ата л ад и . А нализ учун б а к а л а р д а н — R a n a
t e m p o ra ria , R a n a r id ib u n g a ва R a n a e s c u le n t a - турларини ишлатиш 
мумкин.
Ю Р А К Г Л И К О З И Д Л А Р И Н И Н Г Т И Б Б И Ё Т Д А И Ш Л А Т И Л И Ш И
Ю ра к гликозидлари ва тарк иб и да ана шу гликозидлар булган 
мах,сулотлардан т ай ёр л а н г ан дори турлари х,амда п р еп аратл а р 
асосан юрак к а сал л и кл ари н и
(юрак пороги ва шу к асал л й к 
н а т и ж а с и д а кон айланиш ининг II ва III д а р а ж а л и бузилиши, ю рак 
астмаси ва б о ш к а л а р ) х ам д а баъзи огир ва юкумли к а сал л и к л ар
н ати ж ас и д а 
юрак ишининг 
к а тти к бузилиши 
касалли клари ни
д а в о л а ш д а кул л ан и лади .
Ю Р А К Г Л И К О З И Д Л А Р И Н И Н Г Т А С Н И Ф И
Агликони таркибидаги туй ин м аган лактон халкаси ни н г тузили- 
шига кура юрак гликозидлари катта икки гурухга булинади:

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   366   367   368   369   370   371   372   373   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish