Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


А Ч Ч И К Б О Д О М У РУ Р И - S E M IN A A M Y G D A L I A M A R A E



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet354/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   350   351   352   353   354   355   356   357   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

А Ч Ч И К Б О Д О М У РУ Р И - S E M IN A A M Y G D A L I A M A R A E
Усимликнинг номи. Бодом — A m y g d a l u s com m unis. L. Аччик, 
бодом ypyFH захарли! Унинг таркиби да 2,5— 3,5 % ам игдалин булади. 
Агар ёш бола 5 — 10 дона аччик бодом уругини еса зах а р л ан и ш и
мумкин.
Одатд а пресслаш усули билан бодом уругининг ёги олингандан 
сунг колган к у н ж а р а д а н аччик бодом суви тай ёрланади. Аччик бодом 
сувини бутун уругдан т а й ёр л а са хам булади.
Аччик бодом сувини олиш учун ач чи к бодом кун ж а раси (ёки ёги 

олинган ва м а й д ал ан г ан бодом уруги) таркибидаги амигдалинни 
эмульсин ферменти т аъ си р и д а п а р ч а л а ш м а к са д и д а унга илик сув 
солиб, бир неча соат иссик ж о й га куйиб куйилади. С унгра 
гликозиднинг п ар ч ал ан г ан махсулотлари сув буги ёрд ам и д а хай д аб
олинади. Д и с ти л л атга утган цианид кислота ва бензой альдегид 
у зар о -бирлашиб, бензоальдегидциангидрит хосил килади (аччик 
бодом суви таркибидаги цианид кислотанинг 80% га якинини бензой 
альдегид билан б ирлаш ган, колгани эса соф холда булши м у м к и н ).
Аччик бодом суви таркибидаги соф ва б ирл аш ган цианид кислота 
микдори 0,09— 0 ,1 1 % д а н ошмаслиги лозим.
Ишлатилиши. Аччик бодом суви беморни тинчлантириш ва огрик 
колдириш учун томчилар ва микстуралар билан бирга ишлатилади.
Амигдалин ва аччик бодом суви д о р и х о н ал а р д а Б руйхати буйича 
са кл ан ад и .
Аччик бодом суви урнида таф л он ( L a u r o c e r a s u s officinalis Roem.) 
усимлиги б арги дан тай ёр л а н ган сувни иш латиш мумкин. Таф лон 
К ора денгиз буйида ёввойи холда усади ган доим яш ил бута ёки кичик 
д арахт. Таф лон суви хул б арги дан сув буги билан х ай д аб олинади. Бу 
п реп аратд а цианид кислотанинг умумий микдори 0,1 % д ан ош и к бул- 
маслиги керак.
Аччик бодом сувини олиш да ш афтоли, ач чи к д ан ак л и урик 
у ругл ари да н хам ф о й дал ан иш мумкин.
Т А Р К И Б И Д А М О Н О Т Е Р П Е Н ( А Ч Ц Я К ) Г Л И К О З И Д Л А Р Б У Л Г А Н Д О Р И В О Р
У С И М Л И К Л А Р
Бу гурухга кирувчи гликозидларнинг агликонлари монотерпенлар 
ва уларнинг ун ум лари дан таш кил топган. Агликонлар бир ёки бир 
нечта молекула м о н осахари дл ар (б а ъ з а н специфик ёки дисаха- 
ридл ар) билан б ирлаш иб, уз гликозидларини хосил килади.
Тиббиётда к у л л ан и л а д и ган тарк иб и да монотерпен гликозид 
булган усимликларнинг хам м аси ва гликозидлари аччик м а з а г а эга. 
Шунинг учун бу гурух гликозидлари аччик гликозидлар номи билан 
хам ^юритилади. 

Усимликлар тар к и б и д а ач чи к м азал и б ири км алар куп учрайди. 
Л ек и н уларнинг х ам м аси хам аччик гликозид л арга киравермайди. 
Аччик гликозидлар меъда суюклигининг рефлектор аж рал и ш и н и
кучайтириб и ш тах а очади, организмга б о ш к а ч а физиологик таъсир
332


курсатмайди. Б о ш к а аччик м од д ал ар эса орган и зм га турлича ф и зи о­
логик таъ си р этади. М а с а л а н : а л к а л о и д л а р (хинин, капсаицин, 
п и п ери н ), турли гликозидлар (ю рак гликозидлари, тиогликозидлар) 
ва бош ка бири км алар.
Усимликлар дунёсида аччик гликозидлар кам булиб, улар 
э р б а х о д о ш ла р ( G e n t i a n a c e a e ) , м ени ан тдош лар (M e n y a n th a c e a e ) , 
а с т р ад о ш л ар (м у р акка б гу л д о ш л ар ) — A s te r a c e a e (C om positae) ва 
кисман яснотк ад ош лар 
(л аб гу л д о ш л ар ) — L a m iac eae (L a b ia ta e ) 
оиласи в а к и л л ар и д а учрайди.
Монотерпен гликозидлар яхши урган и лган эмас. У лардан бир 
канчаси соф холда а ж р а т и б олинган. Соф х,олда а ж р а т и б олинган 
аччик гликозидлар аморф ёки кристалл модда булиб, нейтрал ёки 
кучсиз кислота хоссасига эга. Улар сувда, этил, метил спиртларида, 
б а ъ зи л а р и хлороформда, эф ирд а, бензолда, д ихлороэтан да ва б о ш ка 
органик эритув ч и л ар д а'эр и й д и .
Монотерпен (аччик) 
гликозидларнинг хам м аси га хос си ф ат 
р еа к ц и я л ар ва у л ар микдорини ан и кл ай ди ган усуллар хозирча 
йук. Ш унга кура монотерпен гликозидлар хозирча аччик м од д ал ар 
си ф ати да 
с та н д ар ти зац и я 
килинади, 
яъни 
уларнинг аччиклик 
курсаткичи органолептик усул — В азицкий усули билан ан и клан а- 
ди.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   350   351   352   353   354   355   356   357   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish