Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


VI Б О Б Т А РК И БИ Д А Г Л И К О ЗИ Д Л А Р БУЛГАН Д О Р И В О Р



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet349/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   345   346   347   348   349   350   351   352   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

VI Б О Б
Т А РК И БИ Д А Г Л И К О ЗИ Д Л А Р БУЛГАН Д О Р И В О Р  
УСИМ ЛИКЛАР ВА МАХ.СУЛОТЛАР
Турли ф ак т о р л а р таъ с и р и д а к а н д ва к а н д б улм аган ки см л а р г а 
п арчалан увчи м ураккаб органик бири км алар гликозидлар деб 
атал ад и. К,анд б улм аган кием агликон (юнонча суз булиб, к а н д эмас 
д еган 
маънони 
б и л д и рад и ), 
б а ъ зи
гликозид лард а 
ян а 
генин, 
сапогенин, эмодин ва бош ка номлар билан аталади.
Х,ар хил гликозидларнинг агликонлари кимёвий тузилиш и буйича 
турлича булиб', органик б ирикм аларнинг турли си н ф л ари га киради. 
Шунинг учун уларнинг кимёвий таркиби х ам д а ан ал и з килиш 
усуллари хам турлича.
Гликозидлар таркиб и даги к а н д кисми м оно-(купинча гл ю к о за­
д ан) , ди-, три- ва кисман ундан м ураккаб булган ол и г а сах а р и д л ар д ан
хам да айрим гликозидларнинг узи га хос специфик ^ ан д л ар д ан
таш ки л топган булади. 
*
Агликон рад и ал и билан б и рлаш ган к а н д молекуласининг углерод 
атомини 
а-ё к и
p -конфигурациясига 
(агликон 
рад и кали
билан 
ал м аш и нган гидроксил гурухининг б уш л ик да ж о й л а ш га н и га ) х ам да 
моносахари дларн и нг 6 та (п и ран оза) ёки 5 та (ф у р а н о за ) аъзоли 
х а л к а хосил ки л ган таутом ерия ш а кл и д а булиш ига к а р а б , глико­
зи дл ар а-ёки (3-, шунингдек пиранозид ёки ф уран ози д холатида 
булиши мумкин. Т а б и а т д а купинча усимликлар тарк и б и да глико­
зи дларнинг |3- пиранозид ш акли учрайди.
Агликон 
к а н д молекуласи 
билан эфир типида 
бирлашиб, 
гликозидлар хосил килади. Шунинг учун гликозидлар осон п арчала- 
нади. Улар ф ерм ен тлар (энзимлар) ёки кислот.алар таъ си рид а, сув ва 
х ар о р а т та ъ с и р и д а гидрозланиб, узининг таркибий кисми агликон ва 
к а н д м о л ек ул алари га п арч ал ан ад и . Бу реакц ия о р к а г а кайтиш и хам 
мумкин. Шунинг учун гидролиз н ати ж ас и д а хосил булган махсу- 
л отлар (агликон в а к а н д м олекулалари ) д ан маъл ум шароитда 
ферм ентлар иштирокида к а й т а д а н гликозид синтезланади. Л екин 
ферм ентлар ка тъ и й специфик таъси р килгани учун хар бир 
гликозиднинг п а р ч а л а н и ш ёки синтезланиш ида уларни узига тегишли 
махсус ф ерм ен тлар иштирок этади.
Гликозид 
молекуласида 
агликонга 
к а н д
кисми 
оддий 
ва 
м ураккаб э ф и р л ар типида кислород атоми — 0 о рка ли (0-глико- 
зи д л а р д а ) ёки ти оэф и рл ар типида олтингугурт атоми — S оркали 
( S -ти огликозидларда) б ирл аш ган булади. Циноген (нитро, Л^-глико-
324


зи д л а р ) гликозидларнинг агликони тарк и б и да цианид кислотаси 
булади. Б у л а р д а н т а ш к а р и , б аъ зи гл ик озид л ард а к а н д молекуласи 
агликон кисмининг ядросини углерод — С атом ига тугридан-турри 
узининг углерод — С атоми оркали бирлаш иш и мумкин. Бундай 
гликозидларни С -гликозидлар номи билан юритилади. 
Б о ш к а, 
айн икса О ва S -гликозидларга нисбатан С -гликозидлар анча 
тургун ва ф а к а т к а т т и к ш ароитда, кислоталарнинг кучлирок 
э р и тм а л ар и д а у зо к к и зд ар и ш н ати ж ас и д а уларни агликон ва к а н д
Кисмларига п а р ч а л а ш мумкин.
Гликозидлар тарк иб и да бир (м о н о з и д л а р ), икки (б и о зи д л ар ), уч 
(три ози длар) ва ундан орти к моносахарид молекуласи булиши 
мумкин. Улар од атд а агликонни битта гидроксил гурухига узун 
за н ж и р типида кетма-кет бирл аш ад и. Шунинг учун бундай глико­
зи дл арни н г гидролизи — п арч ал ан и ш и погонали боради ва м он оса­
хари д м олекулалари агликондан б иттадан кетма-кет а ж р а л а д и . 
М а с а л а н , триозиднинг гидролизланиш реакциясини куйидаги схема 
буйича та с в и р л а ш мумкин:
I давр. Т р и о з и д - I молекула м оносахарид + биозид.
II давр. Биозид - I молекула моносахарид + монозид.
III давр. М онозид - I молекула моносахарид + агликон.
Б а ъ з а н гл икозидлардаги м он осахаридларнинг айрим м ол ек ул а­
лари агликонни 2 та ёки 3 та гидроксилига бирлаш иб — ди-, три- ёки 
ундан хам м ураккаб гликозид хосил Килиши мумкин.
Купчилик х о л л ар д а гликозидларнинг гидролизи — п арч ал ан иш и
ферм ентлар ва х а р о р а т т аъ си р и д а х ам д а сув иштирокида боради 
( а г а р д а кислота т аъ си р и д а п а р ч а л а н м а с а ). Ф ерм ентлар оксил 
моддалар булиб, юкори х а р о р а т д а (60— 70°С д ан ва ундан юкорида) 
у л ар улад и (п и ш ад и ). П а с т х а р о р а т д а ( + 25°С д ан ва ундан паст 
х а р о р а т д а ) 
эса ферм ентлар таъ си р килмайди, яъни уларнинг 
фаоллиги тухтайди. 
\
Г ликозидлар осонлик билан п ар ч ал ан ад и . Айникса, у л ар усим- 
л ик ларн ин г улик туки м аси да фермент, х а р о р а т таъ си ри д а ва намлик 
иштирокида тез п арч ал ан ад и . Шунинг учун тирик усимликлар 
ту ки м а си д а б улади ган гликозидларни бирламчи гликозидлар деб 
хисобланади. 
У симликлардан 
а ж р а т и б
олинган 
гл икозидларга 
бирламчи гликозидларнинг кисман гидролизланиш идан вужудга 
келган махсулот деб к а р а л а д и . Бу хол махсулот тай ёрл а ш , куритиш 
ва с а к л а ш в ак ти д а хисобга олиниши зарур. Х а к и к а т а н хам йигилган 
махсулотни тезда куритилмай, уйиб куйилса, у намлик таъ си ри д а 
кизиб, ту к и м а л а р и д аг и ферм ентлар эса ф ао л л аш и б , гликозидларни 
п арч ал ай ди ёки тугри куритилган махсулотни иссик в а нам ерда 
с а к л а н с а хам юкорида айтилган ахвол ка й та ри л а ди . Шунинг учун 
т ай ёр л а н ган махсулотни йигиб куймай т езд а ва тугри куритиш, 
куритилган махсулотни яхши ёпиладиган и д и ш л ар га солиб, курук 
ерда с а к л а ш лозим. Щ ундагина махсулот таркибидаги гликозидлар 
п ар ч ал ан м ай с а к л а н а д и ва доривор махсулот уз сифатини йукот- 
майди.
325


Гликозидлар усимликлар дунёсида кенг т а р к а л г а н булиб, улар 
' усимликларнинг б ар ч а орган лари ту к и м а ла р и д а , х у ж а й р а ширасида 
эриган холда учрайди. Усимликлар тарк и б и да бир нечта гликозидлар 
булиши (битта усимлик тарк иб и да 20 д ан ортик айрим-айрим 
гликозидлар булиши) мумкин. Б а ъ з а н битта ёки бир хил кимёвий 
тузилиш даги бир гурух гликозидлар бутун бир оилага (ёки ботаник 
бир-бирига якин булган ка рдош о и л а л ар г а) хос булиб, улар шу 
ои лага кирадиган ту р л ар д а кенг т а р к а л а д и (м асалан, ам игдалин 
гликозид раъногул д ош лар, ти огликозидлар эса к а рам гул д ош л ар 
(крестгулдош лар) оилалари ту р л а р и д а ). Шу билан бир ка торда 
б аъзи гликозидлар бир нечта ои лага кирадиган усимликларда 
учрайди.
Гликозидлар усимлик т у к и м а л а р и д а б уладиган м од д ал ар алма- 
шинуви ж а р а ё н и д а фаол к а тн а ш ад и . Гликозидларга углеводларнинг 
зах и р а холда йигилган ш а к л л а р д а н бири деб хам к а р ал ад и .
Соф холда а ж р а т и б олинган гликозидлар кристалл модда булиб, 
улар купчилик органик эритувч илард а эримайди, спиртда ёмон 
(б а ъ з а н я х ш и ), сувда яхши эрийди. Гликозидларнинг сувдаги 
эритмаси нейтрал реакц ияга, шунингдек, кутбланган нур текислигини 
огдириш (оптик фаоллик) хусусиятига эга. Х а м м а гликозидлар 
Фелинг реактивидан мисни к а й та р ад и . Гликозидларнинг сувдаги 
эри тм ал ари барий гидроксид, кургош ин ац ета т ва танин эритм алари
билан чукма хосил килади.
Г ликозидларнинг кимёвий хоссалари ва ан ал и з килиш усуллари 
агликонларнинг тузилиш ига боглик. Агликонларнинг кимёвий тузи- 
лиши турлича булганлиги учун ан ал и з усуллари хам турличадир. 
Гликозидларнинг терапевтик таъсири хам уларнинг агликонларига 
богликдир. К,анд кисми агликонларни (демак, гликозид молекуласи- 
ни) сувда эришини х а м д а х ай в онл ар организмида шимилишини, яъни 
организмга таъ си р килишини тезлаш ти ради. Шу билан бирга, б аъ зи
м он осахари длар айрим агликонларни таъсир кучини ошириши ёки 
аксинча пасайтирйши мумкин.
Т А Р К И Б И Д А Г Л И К О З И Д Л А Р СА К.Л ОВЧИ Д О Р И В О Р У С И М Л И К Л А Р
Т А С Н И Ф И ( К Л А С С И Ф И К А Ц И Я М )
Т арк иб и да гликозид сакловчи усимликлар шу гликозидлар 
агликонининг кимёвий тузилиш ига к а р а б си н ф ларга булинади. Б а ъ зи
гликозидлар 
хози ргач а етарли д а р а ж а д а
урган и лм аган и учун 
си н ф л арга були ш д а уларнинг физик хоссалари ёки хайвонлар 
организмига курсатад и ган физиологик таъсири асос килиб олинган.
Тиббиётда иш лати лад иган тарк иб и да гликозидлар булган дори- 
вор усимликлар в а м ахсулотлар куйидаги си н ф л арга булинади:
1. Таркиб и да тиогликозидлар булган;
2. Т аркибида цианоген гликозидлар булган;
3. Таркиб и да монотерпен (аччик) гликозидлар булган;
4. .Таркибида стероид (юрак) гликозидлари булган;
326


5' Т аркибида тритергин гликозидлар (сапонинлар) булган;
6. Таркиб и да фенолгликозидлар булган;
7. Т ар к и б и д а ан трагл и кози д лар булган; 
,
8
. Таркиб и да флавон гликозидлар булган ва б ош ка ла р.
Ю к орид а кел’п ф и л г а н гликозидлардан т а ш к а р и ошловчи модда-
ларда:н катта. бир гурухи (гидролизланувчи ошловчи м о д д а л а р ), 
кисм ан кумаринл&р (кумарин гликозидлар) ва бош ка бири км ал ар 
хам гл икозидларга киради. Л ек ин фенолгликозидлар, ан тр аг л и к о ­
зидлар, 
флавон 
гликозидлар, 
ошловчи 
моддалар,, кум аринлар 
фенолларнинг унумлари булгани учун ф арм акогн ози я курсининг 
тегишли б ош ка були м л арид а курилади.
Т А Р К И Б И Д А Т И О Г Л И К О З И Д Л А Р Б У Л Г А Н Д О Р И В О Р У С И М Л И К Л А Р
Агликони тарк и б и да олтингугурт булган гликозидлар тиоглико- 
зидлар ( S -гликозидлар) деб аталади. Бу гликозидлардаги к а н д
молекуласи 
агликон 
кисми билан 
олтингугурт 
атоми 
оркали 
бирлаш ган. Тиогликозидларнинг фермент т аъ си р и д а парчаланиш и- 
д ан хосил булган агликон кисми эфир мойлари хоссасига ^ х ш а ш
хоссага эга (учувчан ва сув буги билкн хай д ал ад и ) .“Шунинг учун бу 
гликозидларнинг б а ъ зи агликонлари эфир мойи деб юритилади.
Тиогликозидлар аччик булиб, организмнинг ш иллик к а в а т л а р и га
ва тери'га китикловчи таъ си р к у рсатад и (терини ки зд иради ёки 
куй д иради ). 
Оз 
м икдорда 
истеъмол. килинса, 
и ш тах а 
очади. 
Тиогликозидлар кучли бактерицид та ъ с и р г а эга.
Тиогликозидлар ёки изотиоц и ан атлар х ай в о н л а р д а б укок ка- 
саллигини пайдо килиши мумкин, д еган фикр хам бор.
Тиогликозидларнинг турлари куп. Улар асосан ка ва р д о ш ла р , 
ка р а м д о ш л а р (бутгулдош лар, крестгу л д о ш л ар ), резе да дош л ар ва 
б о ш ка о и лал ар в ак и л л ар и д а учрайди. Ж у м л а д а н , масалан , к а ­
р а м д о ш л а р
(бутгулдош лар) 
оиласига 
кирадиган 
усимликлар 
(шолгом, карам, редиска, турп, хрен, хан тал ва б ош ка усимликлар) 
д а кенг та р к а л г а н .
Тиббиётда ти огликозидлар сакловчи Усимликлардан хозирча 
ф а к а т хантал уруги (уни тарк иб и да тиогликозид синигрин б'улади) 
ишлатилади.
Синигрин мирозин ферменти т аъ си р и д а глюкоза, каЛий бисуль­
ф а т ва ал ли ли зоти ац и ан атга (хантал эфир мойига) парч ал ан ад и:

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   345   346   347   348   349   350   351   352   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish