Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и


Усимликнинг хамма кисми зах,арли!



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet337/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   333   334   335   336   337   338   339   340   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Усимликнинг хамма кисми зах,арли!
К ор аку л парписи ж ун гар париписига ж у д а у хш аш булиб, б арг 
б улакл ари н ин г ингичка чизиксимон булиши билан ф а р к килади.
Географик таркалиши. Х,ар 
иккала парпи тури Тян ьш ан ь 
т огл ари да ги сув буйл ари д а, тогдаги нам урм он л ард а усади. К оракул 
парписи И с си к к у л г а якин ж о й л а р д а хам учрайди.
М ахсулот тайёрлаш. Хар и кка л а усимликнинг илдиз туганаги 
кузд а ковлаб олинади, майда илдизларидан, тупрокдан тозал а б, 
ювилади в а куритилади.
Ж у н г о р парписининг ер устки кисми усимлик гуллаш д а в р и д а ва 
ундан олди н -ури б олинади, кури ти лм асдан намлигича за в о д л а р г а
настойка олиш учун ж ун ати л ад и .
Махсулотнинг ташки куриниши. Тайёр махсулот куритилган, 
Тасбехга у х ш а ш бир-бири билан б и рл аш ган (б а ъ з а н як к а) 2— 15 та- 
ча 
илдиз ту га н а к д а н таш ки л топган. 
И л д из ту г а н а к чузик- 
конуссимон, к ун д ал ан гига ж о й л а ш г а н ж у я к л и (буриш ган) булиб, 
узунлиги 2 — 6 см, йугонлиги (юкори томони буйича) 1 см. Т уган ак да 
ён илдизларнинг ки рки лган ж о й л ар и ва поянинг урни билиниб 
туради. И л д из туганакнинг таш к и томони т у к кунгир ёки кора, ичи 
эса ок,иш-кулранг.
М ахсулот хидсиз булиб, кунгилци айнатувчи м а з а г а эга.
Кимёвий 
таркиби. 
И лдиз т у г а н а к тарк и б и да 
2,35 % 
гача 
а л к а л о и д л а р (ж у м л а д а н 0,60 % аконитин, 0,24 % зонгорин ва 0,01 % 
моноацетил зонгорин) булади.
Усимликнинг ер устки кисми Хам зах а р л и булиб, таркиби да 
0,5 % гача а л к а л о и д л а р саклайди.

М ахсулот ал кал оид лари ни 2 гурухга булиш мумкин:

1. Куп атомли ам иноспиртларнинг усимлик ки слоталари билан 
хосил килган м у р а кка б эф ирл ари — аконитинлар. Б у бири км ал ар 
нихоятда з ах а р л и .
2. Соф холдаги аминоспиртлар — атизинлар.
Асосий алкалоид и б улган аконитиннинг гидролизланиш и н а т и ж а ­
сида кам захарли аконин, бензоат ва сирка кислоталар хосил булади.
\ Ж у н г а р парписи туган аги д ан аконитиндай т а ш к а р и ян а зонгорин,

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   333   334   335   336   337   338   339   340   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish