Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet333/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   329   330   331   332   333   334   335   336   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

к у с а к .
Уруги юмалок, 
у с т к и
томони бироз 
ялтйрок, т у к кулранг-жиг^арранг.
Август ойидан бош лаб, кеч кузгача гуллайди, меваси октябрь — 
д е к а б р д а етилади.
310


Географик таркалиши. В атан и Хитой в а Хинди-Хитой. Хозир 
Хиндистон, Япония, Индонезия, Ш р и -Л а н к а , А фриканинг баъзи. 
тум ан л ари д а, ж ануби й Америка в а б о ш к а тропик х ам д а субтропик 
м а м л а к а т л а р д а хам устирилади.
Чой п ла н тац и я л а р и Грузия ва О з а р б а й ж о н респуб л и калари д а 
х ам д а Украинанинг ж а н у б и д а (К рим вилоятида) ва К расн од ар 
улкасининг нам субтропик т у м а н л ар и д а таш ки л этилган.
М ахсулот тайёрлаш. П л а н т а ц и я л а р д а чой барги ап рел ь ойидан 
б ош лаб н ояб ргач а йигилади. Энг а в в а л учинчи б а р г га ч а булган еш 
н о вд ал а р (ф л е ш л ар ) ки рки б олинади. Ш охда колган туртинчи б арг 
култигидаги куртакдан янги новда усиб чикади. Ана шу н овд ал арда- 
ги б а р г л а р ети лганидан сунг туртинчи баргни куртаги билан 
колдириб, ф а к а т ён новд ал ари ян а йигиб олинади. Ш ундай Килиб, 
чой баргини йигиш п л а н т а ц и я л а р д а апрель ойидан б ош лаб н оябргача 
давом этади.
Йигиб олинган б а р г л а р д а н чой та й ёр л а ш учун улар сулитилади ва 
маш и на ёрд ам и д а урал ад и , сунгра ачитилади (ферм ен тац и я килина- 
ди) хам да куритиладй. Кейин майдалаб, элаб, навларга ажратилади.
Б ар гл а р н и сулитиш учун п о л к а л а р г а юпка килиб ёйиб куйилади. 
С улиган б арг ю мш ок ва эласти к булади.
С улиган б арг махсус м а ш и н а д а у р ал ад и , айни в а к т д а б арг 
х у ж а й р а л а р и кисман йиртилади ва улар ичига хав о кириши учун йул 
очилади, н а т и ж а д а ферм ен тац ия ж а р а ё н и тезл аш ад и . Бу ж а р а ё н чой 
барги даги ферм ентлар иш тирокида руй беради. Бунинг учун баргни 
текис яш и к ка 3 см ка ли н л и к д а ёйиб, иссик ва нам уйга 1,5—6 соат 
куйиб куйилади. Ф ерм ентация ж а р а ё н и м аълум б оскичгача оЛиб 
борилганда б арг уз рангини йукотиб, кунгир мис ран ги га кир,аДи 
х ам д а узига хос ёкимли хид ва м а з а г а эга булади.
К ора чой т а й ё р л а ш д а ф ерм ентация ж а р а ё н и к атта а х а м и я т г а эга. 
Чойнинг сифатли булиши ж а р аён н и н г тугри бориш ига боглик. 
Ф ерм ентация ж а р а ё н и нотугри утказилса, чойнинг ранги, хиди ва 
та ъ м и бузилади.
Ф ерм ентация ж а р а ё н и тугагач, б а р г куритгичда иссик хав о билан 
куритилади. Бунда б арг кора ран гга киради. Ш ундан сунг б аргларн и
киркиб, элайди ган м аш и на ёрд ам и д а поя, м айд а б арг б у л а к л ар и д ан
ва чой чангидан то зал а н а д и . Тайёр чой, чой к а д о к л а ш ф аб р и к ал а р и - 
га ж ^н ати л ад и .
Кук, чой йигилган б а р г л а р д а н (ф ерм ен тац и я ж а р а ё н и утка- 
зи лм ай ) тай ёрланади . Йигиб олинган б аргд аги ферментларни юкори 
х а р о р а т д а п арч ал аб , баргни ай ланиб турувчи махсус м а ш и н а га солиб 
у р а л а д и
ва 
уни 
куритиб, 
ки рки л ад и
х ам д а 
элаб, 
н ав л ар га 
аж р а т и л а д и .
Тош (прессланган) чой кук ёки к,ора чойнинг эл а б а ж р а т и л г а н
майда б у л а к л ар и д ан пресслаб тай ёрл анади .
Чойнинг киркиб та ш л а н га н ш охч ал ари д а, йирик (к а р и га н ) 
барги дан, м а й д ал ан ган б арг б у л а к ч ал ар и д ан , чангидан ва б о ш к а л а - 
ридан кофеин олинади.

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   329   330   331   332   333   334   335   336   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish