Ўлчаш тўғрисида умумий маълумотлар. Ўлчашларнинг таснифи. Ўлчаш усуллари



Download 201,5 Kb.
bet3/5
Sana28.06.2022
Hajmi201,5 Kb.
#716993
1   2   3   4   5
Bog'liq
24 маъруза Термокимиёвий газ анализаторлари

3. Ионизацион газ анализаторлари.


  • Ионизацион газ анализаторларидан ҳаводаги зарарли моддаларни аниқлашда, шунингдек, портлаш хавфи бор газ аралашмаларини назорат қилишда фойдаланилади.

  • Улар ишлаш принципи бўйича икки группага: алангали– ионизацион ва аэрозоли–ионизацион газ анализаторларига бўлинади.

  • Алангали–ионизацион газ анализаторлари органик моддаларнинг водород алангасида ионлашувига асосланган. Алангали–ионизацион ўзгарткич электр майдонга жойлаштирилган водород горелкасидан иборат. Соф водород ѐнганида ионлар деярли ҳосил бўлмайди, шунинг учун соф водороднинг электр ўтказувчанлиги жуда ҳам паст бўлади. Органик моддаларнинг алангаси пайдо бўлганида уларнинг ионлашуви содир бўлади ва аланганинг электр ўтказувчанлиги кескин ортади.





  • Ўлчаш Электродларидан бири горелка 1 бўлиб, унга манба 4 дан 60–

300 В ли ўзгармас кучланиш берилади, горелка коррозия бардош пўлат ѐки титандан тайѐрланади. Иккинчи (коллекторли деб юритиладиган) Электрод ўрнида юпқа деворчали цилиндр хизмат қилади, у горелка 1 билан ўқдош бўлиб, нодир металлар (платина, олтин, титан) дан тайѐрланади. Ўзгарткичнинг ионизация камерасига ѐнишни сақлаб туриш ва водороднинг ѐниш маҳсулоти бўлган сувнинг конденсацияланишининг олдини олиш учун ҳаво киритиб турилади.

  • Ўзгарткичда занжирда ионизация токининг пайдо бўлишига реакция давомида Электродларда мусбат ва манфий заряд элтувчиларнинг ҳосил бўлиши сабаб бўлади. Ионизация токининг кучи 10-7 —10-8 А дан ошмайди. Шу муносабат билан ўзгарткичнинг ток сигнали ўзгармас ток кучайтиргичи 5 га берилади. Кучайтирилган сигнал иккиламчи асбоб 6 га (масалан, автоматик потенциометрга ѐки сигнализация қурилмасига келади, бу қурилма концентрация берилган қийматидан ортиб кетганида сигнал чиқаради.

    • 4. Аэрозолли—ионизацион





Download 201,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish