Ўлчаш тўғрисида умумий маълумотлар. Ўлчашларнинг таснифи. Ўлчаш усуллари



Download 0,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/6
Sana10.07.2022
Hajmi0,61 Mb.
#773690
1   2   3   4   5   6
Bog'liq
24-маъруза. Термокимиёвий газ анализаторлари

R
2
елкасини ҳосил 
қиладиган таққослаш ячейкаси ўз параметрлари ва конструкцияси жиҳатидан иш 
ячейкасига эквивалент бўлиб, ҳаво тўлдирилган бўлади.

Кўприкнинг 
R
3

R
4
 
елкалари ўзгармас қаршиликлар бўлиб, улар манганиндан 
тайѐрланган. Қўприкли схеманинг ноли реостат 
R

билан қўйилади. Анализ 
қилинаѐтган компонентнинг ѐнишида температуранинг ортиши билан платина толаси 
электр қаршилигининг ўзгариши ўлчаш кўприги мувозанатининг бузилишига олиб 
келади. Мувозанат бузилгандаги ток кучи газ аралашмасидаги компонент миқдорига 
пропорционал бўлади. Ўлчаш асбоби анализ — назорат переключатели ѐрдамида 
схемага киритилган махсус ўзгармас резисторга уланади ва асбобнинг стрелкаси 
реостат билан талаб этилган репер нуқтага қўйилади. Милливольтметрнинг шкаласида 
платина толасини қиздирадиган, турли компонентларни анализ қилиш учун зарур 
бўлган ток кучини қўядиган учта репер нуқта бор. 



Бу типдаги асбоблар асосан ҳаводаги ѐнувчи (метан, бензин буғлари 
ва ҳ.) газларнинг портлаш хавфини юзага келтирадиган 
концентрациясининг индикаторлари ва анализаторлари сифатида 
ишлатилади. Улар кўпинча кўчма (кўтариб юрадиган) типда 
чиқарилади. Ўлчаш хатолиги тахминан ±10%. 

Саноат бинолари хоналари ҳавосининг ѐнувчи газлар билан 
ифлосланишини автоматик назорат қилиш учун ѐнувчи газларга 
мўлжалланган СГС типидаги, метанга мўлжалланган CMC 
типидаги, бензинга мўлжалланган ГПБ типидаги ва бошқа 
сигнализаторлар чиқарилади. 



2. Фотоколориметрик газ анализаторлари


Бу газ анализаторларида эриган модданинг концентрацияси эритма 
ѐки лентанинг интенсив бўялишига қараб аниқланади. Суюқликли 
ва лентали фотоколориметрик газ анализаторлари газларнинг 
микроконцентрациясини аниқлаш учун ишлатилади. Бу газлар (H
2
S, 
S0
2
, NH
3
Cl
2
, NO, NO
2
) махсус танланган реактивлар билан рангли 
реакцияга киришади. Бу асбобларнинг физикавий асоси Бугер—
Ламберт—Бер қонунидир. Бўялган компонентлар (ѐки реакцияга 
кирган газ массаси) нинг концентрацияси қуйидаги формула бўйича 
аниқланади: 

ерда 

Download 0,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish