Лаборатория маш\улоти №1



Download 0,9 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/37
Sana22.06.2022
Hajmi0,9 Mb.
#693485
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   37
Bog'liq
ГУЛИСТОН odam va hajvonlar fiziologiyasi

 
Адабиётлар 
1.
Азимов И.Г., Ҳамроқулов А.К., Собитов Ш.С. Умумий ва спорт 
физиологиясидан амалий машғулотлар. Т., Ўқитувчи, 1992, 59-61-б. 
2.
 
Гуминский А. – Руководство к лабораторным занятиям по общей и
возрастной физиологии. М., 1990, 194-196 с. 
 
Лаборатория машғулоти №29 
Мавзу: Ўпкага кирган ва чиқарилган нафас ҳавоси таркибидаги СО
2
 
нинг миқдорини аниқлаш 
 
Ишнинг мақсади
: Нафас билан чиқарилган ҳаво таркибидаги СО
2
нинг 
миқдорини ўлчаш ва уни назарий миқдори билан солиштириш. 
Идентив - ўқув мақсади: 
1.
 
Нафас билан кирган ва чиққан ҳаво таркиби тўғрисида назарий 
тушунчага эга бўлади. 
2.
 
Лаборатория шароитида нафас олган ва чиқарган ҳаво таркибини 
аниқлай олади. 
Керакли жиҳозлар
: Мюллер клапани, спирометр, 2 та шиша найча,
тўйинган барий гидроксид эритмаси, 0, 1н. ли сульфат кислота, индикатор, 10, 
50 ва 100 мл ли пипетка, центрафуга, кранли бюретка, фильтрлаш учун идиш.
Назарий тушунча
. Ўпкага нафас билан кирган ҳаво таркибида 20,95% 
кислород, 0,03% карбонат ангидрид ва 79,02 % азот ва инерт газлар бўлади. Нафас 
билан чиқарилган ҳавода модда алмашинуви жараёни натижасида юқорида 
курсатилган газлар миқдори бирмунча ўзгариб, кислород 17 % ни, карбонат 
ангидрид 4 % ва азот ҳамда инерт газлар 79 % ни ташкил қилади. 
 
 
Ишнинг бажарилиши 
Нафас билан чиқарилган ҳаво таркибидаги СО
2
нинг миқдори нафас билан 
олинган ҳаводан кўп эканлигини кўрсатиш учун тоза колбага Ba(ОН)
2
нинг 
тўйинган эритмасидан 10 мл солиб, устига 1-2 томчи метилен куки 
индикаторидан томизилади ва 0,1н. ли H
2
SO
4
нинг эритмаси билан сариқ ранг 
пушти рангга киргунча титрланади. Буни бир неча марта (назорат учун) 
такрорлаб текшириб кўрилади. Яна 2 та шиша найча олиб, унинг биринчисига 
100 мл, иккинчисига 50 мл барий эритмасидан солинади ва кўрсатилган схема 
бўйича уларни бир–бирига, биринчи найчани эса спирометрга уланади. 
Спирометрда 3000мл чамасида ўпкадан чиқарилган ҳаво бўлади. 
Спирометрдаги ҳаводан 2000мл ни жуда секинлик билан 1-ва 2–чи найчага 
солинган барий эритмасидан ўтказилади. 1–чи найчадаги эритмада СО
2
тутилиб 
қолганлиги учун унинг ранги хиралашади. 2- найчадаги эритма эса тиниқлигича 
қолади. 


38 
25-расм. Мюллер клапани 
Ҳаво ўтказилиб бўлгандан кейин ҳар иккала найчадаги эритмадан алоҳида-
алоҳида 2 та центрафуга пробиркасига 10 мл дан солиб, центрафугаланади. 
Сўнгра юқоридаги усул билан ҳар иккала пробиркадаги эритма титрланади. 
Титрлаш натижасида ҳар иккала пробиркадаги эритмага ва назорат учун кетган 
H
2
SO
4
нинг фарқи топилади. Масалан: тажриба вақтида СО

билан тўйинган 
Ba(ОН)
2
нинг 10 мл эритмасига назорат пробиркадагига қараганда сульфат 
кислота 6 мл кўп кетган бўлсин. Агар 100 мл Ba(ОН)
2
нинг ҳаммасини 
титрлаганда 6х10 қ 60 мл H
2
SO

кетган бўлар эди. Чунки Ba(ОН)
2
нинг бир қисми 
СО
2
билан бирлашган 

Ba(ОН)
2
Қ СО
2
қ ВаСО
2
Қ Н
2
О

. 0,1 н ли H
2
SO

нинг титри 
0,0049 га тенг. Титрлаш учун жами кетган H
2
SO

нинг миқдори 0,0049 х 60 қ 0, 
294 г га тенг. Бундан 0,294 г H
2
SO
4
нинг неча грами СО
2
га тенг келишини билиш 
керак. Маълумки, 49 г H
2
SO
4
22 г СО
2
га тенг келади. 
Бу вақтда: 49_______22 
0,294______х 
х

0,294 х 22 : 49 қ 0,132 г СО
2
Бу миқдордаги СО
2
ни ҳажм билан ифодалаш лозим. Маълумки, 1 л карбонат 
кислотаси 1,97гр га тенг, демак 0,132гр карбонат кислотаси:
1000 мл _______1, 97 
х ____________ 0, 132 
х қ 1000 х 0, 132 : 1, 97 қ 67 мл. га тенг бўлади. 
Демак, 2 л ўпкадан чиқарилган ҳавода 67 мл ёки: 
Хқ 67х100 : 2000 қ 3,35% карбонат кислотаси бор экан.

Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   37




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish