Лаборатория иши №1 тажриба қурилмасини ва улчов асбобларини ўрганиш



Download 98,92 Kb.
bet1/2
Sana31.05.2023
Hajmi98,92 Kb.
#946842
  1   2
Bog'liq
ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ 19


ЛАБОРАТОРИЯ ИШИ №1
ТАЖРИБА ҚУРИЛМАСИНИ ВА УЛЧОВ АСБОБЛАРИНИ ЎРГАНИШ


Ишдан максад: улчашнинг турлари, хатоликлар, улчов асбоблари шкаласининг белгиланишларини ўрганиш


НАЗАРИЙ ҚИСМ


Туғридан-туғри (бевосита) улчаш - бу ўлчанувчи микдорни тугридан- тугри тажрибадан , яъни бевосита ўлчаш асбобининг кўрсатишидан олинадиган натижадир.
Бу восита ўлчаш - бу аниқланиши лозим булган микдорни шу микдорни ва бевосита улчаш мумкин булган микдорларни ўзаро боғловчи маълум ифодадан топишдир.
Хар қандай ўлчашда улчаш натижаси улчанаётган миқдорнинг хақиқий қийматидан бироз фарқ қилиши ўлчаш хатолиги деб аталади.
Улчанганмикдор (Ау )билан улчанаётган миқдорнинг хақиқий қиймати (Ах ) орасидаги айирма ўлчашдаги абсолют хатолик деб аталади ва билан белгиланади, яъни:
 к Ау - Ах
Абсолют хатонинг улчанаётган миқдорнинг хақиқий кийматига нисбати улчашдаги нисбий хатолик деб аталади ва билан белгиланади, яъни:

 к  10 0 % ( * )
Ах
Агар улчанган микдор улчанаётган микдорнинг хакикий кийматидан ката бўлса, улчашдаги нисбий хатолик мусбат ва аксинча, кичик булса, манфий булади.
 Аmax
Агар ( * ) формуладаги  ўрнига  ни қуйсак, нисбий хатолик 100% куйидаги фор мула буйича аниқланади:
 Аmax
 к 
Ах
Демак, улчанаётган миқдор асбобнинг ўлчаш чегараси (Аmax ) га якин бўлса, улчашдаги нисбий хатолика сбобнинг келтирилган хатоси  га яқин бўлади.
Масала. Улчаш чегараси 10 А, аниқлик синфи 1,5 бўлган амперметр билан бир сафар 1 А, иккинчи сафар 10 А ток кучи ўлчанди. Шу амперметрнинг ўлчаш хатолигини солиштиринг.
Е ч и ш. Энг катта нисбий хатолик қуйидаги кийматларга тенг бўлади:

 Аmax 1,5 10


1 к кк 15 %
Ах 1

 Аmax 1,5 10


2 к кк 1,5 %
Ах 10

Хатоликларнинг ўзгариш характерига қараб уларни даврий ва тасодифий хатоликларга ажратиш мумкин.


8 та аниқлик синфига ажратилади: 0,05; 0,1; 0,2; 0,5; 1,0; 1,5; 2,5 ва 4. Улар улчаш асбобларининг шкалаларида кўрсатилган бўлади.
Аниқлик синфини билдирувчи рақам асосий энг катта жоиз келтирилган хатоликни билдиради. Масалан, асбобнинг аниклик синфи 0,2 бўлганда  к+0,2% бўлади.
Ишлатиш шароитга караб электр ўлчаш асбоблари куйидаги туркумларга бўлинади: А (температура оралиги +100 дан +35 0 С гача; мухитнинг нисбий намлиги 80 % гача); Б ( -300 дан + 40 0гача; 90 % гача); В ( - 400 дан + 500 С гача; 95 % гача); В ( - 500 дан + 600 С гача; 95 % гача), В ( - 500 дан + 800 С гача; 98 % гача)



Download 98,92 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish