Курс кисми: Умумий патологик анатомия



Download 0,89 Mb.
bet13/127
Sana18.04.2022
Hajmi0,89 Mb.
#560601
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   127
Bog'liq
PAT AN leksiya

Бирламчи амилоидоз – таркалган (нефропатик, нейропатик ва кардиопатик шакллар куринишда, шунингдек махаллий амилоидоз сифатида ифодаланиши мумкин), сабаблари номаълум.

  • Генетик амилоидозга мавсумий, даврий касалликлар, оилавий урта денгиз иситмаси, эшак ем тошиши ва карлик билан давом этадиган оилавий амилоидоз (нефропатик), уни нейропатик ва кардиопатик шакллари киради.

  • Турмушда орттирилган амилоидоз. Тукималарни узок йиринглаш ва емирилиши ёки тукимада оксиллари ва полисахаридлари алмашинувини бузилиши билан давом этадиган касалликларни асорати тарикасида келиб чикади. Сил ва сурункали остеомиелит, бронхоэктазлар, упка абсцесслари, захм, лимфогранулематоз, хавфли усмалар шундай касалликлар жумласига киради.

  • Карилик амилоидози камдан-кам учрайди ва асосан юракни шикастлайди, (гохо уруг пуфакчалари, суяклар, тери, мия ва упкада амилоид тупламларида топилади).

  • Локал усмасимон амилоид, 1- амилоидозга якин туради, лекин доим махаллий булиб, усмага ухшаб ривожланади.

    Амилоидоз окибати ёмон, чунки амилоид таркалмайди, тукималарда тупланиб аъзоларни паренхимасини атрофиясига, склерозига олиб боради, Аъзоларни вазифасини бузилиши амилдоидоз ривожланишига боглик.
    Мезенхимал ёг дистрофияси
    Нейтрал ёг алмашинувининг бузилиши – тери ости ёг тукимаси, ичак-туткич, чарви, эпикард, илик ва бошкаларда ёг микдорини камайиб колиши ёки ортиб кетиши билан ифодаланади. Бу жараён умумий ёки махаллий булиши мумкин.
    Ёг микдорини умуман купайиб кетиши умумий семириши ёки «семизлик» «ёг босиш» деб аталади.
    Ёг деполаридаги ёг микдорини хар хил булиши - семизликни даражаларга булишга, семизлик жойлашувини вариантлари эса: симметрик, устки, урта ва пастки типлари тугрисида гапиришга имкон беради.
    Симметрик типда ёглар тананинг турли кисмларида бир хил йигилади. Устки типда ёглар купрок юзнинг тери ости ёг тукимасида, энса, буйин, сут безларида йигилади. Урта типида ёг корин териси остидаги ёг тукимасида йигилади, пастки типида сон сохасида ва болдирда йигилади. Касал танаси огирлигига караб семизликнинг туртта даражаси фаркланади.
    1- даража семизликда танасини ортикча огирлиги 20-29%, иккинчи даражада 30-40%, учинчи даражада 50-99% ва туртинчи даражада 100% ва ундан хам купрок булади.

    Download 0,89 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   127




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish