kurs javobli Асос бўлувчи қонунчилик хужжатларига қайсилар киради



Download 232,55 Kb.
bet9/19
Sana25.02.2022
Hajmi232,55 Kb.
#309850
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   19
Bog'liq
YaN test

Д. хона радиацион режими


174. Хоналарнинг хаво хароратини баландлиги ТИК градиентлари бўйича ўзгариши, ошмаслиги керак
А. 2 градус*
Б. 1-2 градус
В. 1-3 градус
Г. 1-5 градус
Д. 5 градусдан
175. Хоналарнинг хаво хароратини горизонтал градиенти бўйича ўзгариши, ошмаслиги керак:

А. 2-4 градус


Б. 2-3 градус*
В. 1-4 градус
Г. 3-5 градус
Д. 5 градусдан
176. Хонадоннинг умумий майдонидан қанча фойизи яшаш майдони ташкил қилади:

А. 40-80


Б. 50-70
В. 60-80
Г. 60-70*
Д. 80
177. Табиий ёруғлик билан еритилганлик даражасини қандай кўрсаткичлар бўйича баҳоланади:

А. соя ва очиқ жойлардаги куёш нури тушиши билан


Б. ТЕК, ЕК, жойарни географик жойлашиши
В. ТЕК, жойларни географик жойлашиши қуёш кури тушиш
Г. ЕК, жойларни географик жойлашиши қуёшдан химоя қилиш воситалари
Д. ТЕК, ЕК, жойларни ёруғлик иқлими*
178. Ёруғлик коэффициентига таъриф беринг:
А. бу - деразанинг ойнабанд юзасини , полнинг юзасига нисбати*
Б. бу - деразанинг ойнабанд юзасини, хона кубатурасига нисбати
В. бу - деразанинг ойнабанд юзасини, географик кенгликка нисбати
Г. бу - деразанинг ойнабанд юзасини, ёруғлик тушиш ориентациясига нисбати
Д. бу - полнинг юзасини, дераза ойнабанд юзасига нисбати
179. Хоналарда ёритилганлик даражаси қандай усуллар билан аниқланади:
А. лаборатория-асбоблар, санитария ёзув
Б. лаборатория-асбоблар*

В. санитария езув, лаборатория, улчов
Г. санитария езув, улчов, титрометрик
Д. санитария езув, титрометрик
180. ҚурМваҚ асосан бир киши учун Тошкент шахрида қаттиқ маиший чиқиндиларни йиғилиш нормаси:
А. 1, 65 м куб йилда*
Б. 2, 0 м куб йилда
В. 1, 5 м куб йилда
Г. 1 м куб йилда
Д. 0, 5 м куб йилда
181. ҚурМваҚ асосан канализация бўлмаган жойларда бир киши учун бир йилда суюк чиқиндиларни йиғилиш нормаси:
А. 1, 0 м куб
Б. 3-5 м куб
В. 1-1, 5 м.куб
Г. 2-3, 5 м куб*
Д. 0, 5 м куб
182. Ахлат ўтказувчиларни (мусоропровод) зарарсизлантириш учун қандай моддалар қўлланилади:
А. креолин (5-8%), нафтализол (10-15%), гипохлорид (3-5%)
Б. лизол (5-8%), хлорли охактош (10%), нафтализол (5%), фенол (3-5%)
В. лизол (3-5%), креолин (5-8%), нафтализол (10-15%), фенол (3-5%)*
Г. хлорли охактош (10%), гипохлорид (5-8%), лизол (3-8%)
Д. гипохлорид (5-8%), хлорли охактош (10%), нафтализол (5-8%)
183. Аҳоли яшаш жойларини режали-хонадонлардан тозалаш тизимини қаерда куллаш мумкин:
А. 1-2 қаватли яшаш биноларида*
Б. кўп қаватли уйларда
В. 9-қаватли яшаш биноларида
Г. 4-қаватгача бўлган жойларда
Д. 6-қаватгача бўлган жойларда
184. Даволаш-профилактик муассасаларида қандай ахлат кутисидан фойдаланилади:

Download 232,55 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish