Курс иши мавзу: иншоотлар чўкиши ва горизонтал силжишини геодезик усуллар билан кузатиш


Замин реперлари ва чўкиш маркаларининг турлари



Download 2,02 Mb.
bet10/12
Sana03.12.2022
Hajmi2,02 Mb.
#877823
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
Курс иши 4-курс

2.7. Замин реперлари ва чўкиш маркаларининг турлари.
Объектни лойихалаш ва қуришга керакли асосни барпо этиш учун бажариладиган геодезик ишларни қилишда геодезик пунклларниниг тегишлича белгиланиши ва махкамланишига алохида ахамият бериши керак.
Геодезик пунктлар ерга ёки деворга қўйиладиган доимий ёки муваққат типдаги белгилар билан мустахкамланади.Қурилиш объектлари (шахарлар,саноат корхоналари ва бошқалар) ни регонтрукция қилиш бўйича доимий хар ҳил ишлар олиб борилиши орқасида ердаги геодезик белгилар кўпинча йўқ қилиб юборилади. Шунинг учун кейинги вақтда геодезик белгилар кўпроқ деворга қўйилмоқда.
Доимий типдаги деворий белгилар муҳим бино ва иншоотларга қўйилади. Бундай объектлар замини ер қатламининг максимал музлаш чуқурлигидан пастда жойлашган хамда улар чўкиш давридан ўтган бўлади.
Муваққат типдаги деворий белгилар жумласига полигонометрик белгиларни нивелир белгилари – реперлар ва маркаларни киритиш мумкин.
5-расм
Турли ёғоч бинолар ва иншоотларга темир йўлларда ишлатиладиган металл қозиқлар(косиллар) ёки кемаларда ишлатиладиган михлар қоқилади улар маваққат деворий белги вазифасини ўтайди.
Ерга ўрнатиладиган доимий типдаги белгилар жумласига реперлар ва иншоот ўқлари маҳкамлаш белгилари киради.


6-расм


2.8 Бошланғич реперлар мустаҳкамлигини назорат қилиш
Б а л а н д л и к б е л г и л а р и н и т а қ қ о с л а ш у с у л и қуйидагича бажарилади.
Проф. П.И.Брайтнинг “Замин ва иншоот ўзгаришини ўлчашнинг геодезик усуллари” номли китобида ёзишича, реперлар кўтарилмайди, улар фақат чўкади. Шу боисдан, агар реперларнинг бошланғич баландлик белгилари деб олинса, сўнгра ўлчанган нисбий баландликлар орқали уларнинг бошқа баландлик белгилари топилади. Бирорта репернинг баландлик белгисини бошланғич деб олиб, унга нисбатан бошқаларнинг қанчага чўккани аниқланади. Кейин иккинчи репер асос қилиб олиниб, унга нисбатан қолган икки репернинг қанчага чўккани топилади ва ниҳоят, учинчи репер асос қилиб олиниб, унга нисбатан биринчи ва иккинчи реперларнинг чўкиши аниқланади. Ҳисобланган нисбий баландликларнинг энг кичик миқдори ўша миқдор қайси репер асос қилиб олинганда ҳисобланган бўлса, ўша репер келгуси реперлаш ишларида асос қилиб олинади. Унинг ҳолати ҳар бир давра ўлчашларида текширилиб турилади.
Т ў п р е п е р л а р и н и н г б а р қ а р о р л и г и н и ўзаро боғлиқлигини таҳлили қилиш усули билан назорат қилиш қуйидагича бажарилади.
Юқорида келтирилгандек, тўп реперлар учта ёки тўртта чуқурлик реперларидан иборат бўлиб, бир – биридан 60-80м масофада жойлашган бўлади. Уларни бир станциядан туриб нивелирлаш мумкин бўлсин учун бир – бирига шундай яқин қилиб барпо этилади.
Тўп реперлар учта репердан иборат бўлиб, улар орасидаги нисбий баландликлар бир неча марта ўлчанган бўлсин.

1-жадвал.



Цикллар


Нисбий баландлик, мм

h 1

h 2

h 3

1

2

3

4

1

27,21

-24,42

35,53

2

27,45

-24,58

35,27

3

27,18

-24,19

35,18

4

27,41

-24,24

35,12

5

27,66

-24,14

35,22

6

27,22

-24,45

35,08

7

27,87

-24,49

35,45

8

27,12

-24,89

35,17

9

27,54

-24,56

35,54

10

27,14

-24,09

35,19

11

27,86

-24,82

35,09

12

28,05

-25,14

34,99

13

28,1

-25,1

34,25

14

28,54

-25,14

34,88

15

28,14

-25,19

34,89

16

28,44

-25,54

34,87

17

28,24

-25,41

34,82

18

28,46

-25,19

34,52

19

28,13

-25,25

34,21

20

28,41

-25,33

34,81

21

28,09

-25,41

34,52

22

28,63

-25,33

34,96

23

28,07

-25,88

34,98

Среднее из 24 циклов

27.21

-24.90

34.98

; ;

1

-0,66

2

-0,66

3

-0,66

1

-0,42

2

-0,42

3

-0,42

1

-0,69

2

-0,69

3

-0,69

1

-0,46

2

-0,46

3

-0,46

1

-0,21

2

-0,21

3

-0,21

1

-0,65

2

-0,65

3

-0,65

1

0,00

2

0,00

3

0,00

1

-0,75

2

-0,75

3

-0,75

1

-0,33

2

-0,33

3

-0,33

1

-0,73

2

-0,73

3

-0,73

1

-0,01

2

-0,01

3

-0,01

1

0,18

2

0,18

3

0,18

1

0,23

2

0,23

3

0,23

1

0,67

2

0,67

3

0,67

1

0,27

2

0,27

3

0,27

1

0,57

2

0,57

3

0,57

1

0,37

2

0,37

3

0,37

1

0,59

2

0,59

3

0,59

1

0,26

2

0,26

3

0,26

1

0,54

2

0,54

3

0,54

1

0,22

2

0,22

3

0,22

1

0,76

2

0,76

3

0,76

1

0,20

2

0,20

3

0,20

Биринчи ва иккинчи реперлар орасидаги нисбий баландликлар , иккинчи, учинчи ва биринчи реперлар орасидаги баландликлар эса бўлсин.
Нисбий баландликларнинг арифметик ўртаси топилади. Сўнгра эса, нисбий баландликларнинг қийматидан ўша қаторлардан топилган арифметик ўрта айрилади:





Кейин қуйидаги миқдорлар аниқланади:










0,43

0,23

0,30

0,17

0,10

0,08

0,47

0,51

0,04

0,21

0,44

0,02

0,04

0,58

0,06

0,42

0,21

0,01

0,00

0,17

0,22

0,56

0,00

0,04

0,11

0,12

0,31

0,53

0,66

0,04

0,00

0,01

0,01

0,03

0,06

0,00

0,05

0,04

0,53

0,45

0,06

0,01

0,07

0,08

0,01

0,33

0,41

0,01

0,14

0,26

0,03

0,35

0,08

0,21

0,07

0,12

0,59

0,29

0,18

0,03

0,05

0,26

0,21

0,58

0,18

0,00

0,04

0,95

0,00

5,41

5,70

2,77

Иккиламчи марказий лаҳзалар аниқланади:










-0,32




0,27




-0,36

-0,14

0,09

-0,12

-0,49

0,14

-0,14

-0,30

0,09

-0,06

-0,16

0,18

-0,05

-0,29

0,05

-0,06

0,00

0,19

0,00

-0,01

0,00

-0,14

-0,11

0,19

-0,18

-0,59

0,17

-0,15

0,00

0,01

0,00

-0,04

0,00

0,00

-0,05

0,14

-0,17

-0,16

0,02

-0,07

-0,08

0,03

-0,02

-0,36

0,07

-0,06

-0,19

0,08

-0,06

-0,17

0,13

-0,27

-0,09

0,27

-0,20

-0,23

0,07

-0,09

-0,11

0,23

-0,10

-0,33

0,01

-0,02

-0,20

0,00

0,00


Download 2,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish