Коррозия жараёнининг мохияти ва тезлиги


Металл ( котишмалар) нинг таркибида водородсульфид саклаган “ электролит - углеводород “ икки фазали системасида коррозияланиш



Download 0,65 Mb.
bet35/50
Sana23.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#164481
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   50
Bog'liq
маъруза коррозия

Металл ( котишмалар) нинг таркибида водородсульфид саклаган “ электролит - углеводород “ икки фазали системасида коррозияланиш.
Металларнинг узаро аралашмайдиган суюкликлар, айникса сувда эриган “ электролит - углеводород “ фазалари сирт чегарасида коррозияланиши академиклар В.А.Кистяковский, П.А.Ребиндер каби йирик олимлар томонидан батафсил урганилган. Кейинги йилларда “ электролит - углеводород “ (“Э - У“) икки фазали мухитида ишлатиладиган нефть ва газ саноати жихоз ва ускуналарнинг коррозияланишини урганишга багишланган купгина илмий маълумотлар пайдо булаяпти ва бу муаммо айни вактда хам ута долзарблигини саклаб колмокда .
Металларнинг “ Э - У “ системасида коррозияланиши нефть ва газ саноати ( казиб олиш, транспорт килиш ), нефт ва уни кайта ишлаш махсулотлари - рангли ва рангсиз фракция, авиация ёнилгиси, уларни ташиш жараёнларида куп учрайди.
Газоконденсатнинг Таркибида Н2S саклаган иккита ара-
углеводородли кисми лашмайдиган суюкликларга темир ёки
пулат булаги туширилса, унинг сувли
фаза билан контакт кисми (А ) тезлик
билан коррозиялана бошлайди.
Унинг механизми юкорида курилгани
дек “ электролит - металл “узаро
таъсири сингари булади.
Углеводород билан тегишиб
турган кисми эса (В) тезда
кораяди.
Газокоденсатнинг сувли кисми.
39 расм. Углеродли пулат (Ст3)нинг
аралашмайдиган суюкликлар чегарасида
корозияланиши.

Асосий узгаришлар эса фазаларнинг сирт чегарасида содир булади.Металл иккала аралашмайдиган суюкликларга туширилганда дастлаб уларнинг сирт чегарасидаги чегара чизиги пастга ботик булади (1) . Бу металлнинг узаро аралашмайдиган суюкликлар сирт чегарасида танлаб (яхши) хулланиши дейилади. 15 - 20 минутдан сунг ботик сирт сатхи текислашади, кейинчалик юкорига караб эгилади (3). Бу хулланишнинг инверцияси ( карама - карши томонга узгариши) дейилади ва металл юзасининг гидрофилланиши руй беради.


Метал юзасининг гидрофилланиши электролитнинг металл сиртида капиллярлик ходисасига асосан пастки каватдан юкориги углеводород билан контактдаги кисмига кутарилишига олиб келади. Металлнинг сиртида кутарилаётган электролит углеводород каватини сура бориб “ металл - углеводород “ сирти чегарасида юпка электролит каватини хосил килади .
Бир суткадан сунг бу каватда гидратланган говак катлам - коррозия махсулоти хосил булади ва вакт утиши билан металлнинг бутун юзасини коплаб, калинлаша боради (39 - расм). Коррозия махсулотларидан тозаланган сирт кузатилганда металлнинг углеводород фазасидаги кисми куп коррозия- ланганини куриш мумкин. Шу билан бирга сиртда куп сонли чеккасидан ёрилган металл пуфакчаларининг пайдо булганлиги унинг водородга туйингани ва водородли туйиниш туфайли хам металлнинг емирилиши содир булганини курсатади. Металлнинг углеводородли мухитдаги емирилиши (2-3г/м2 . соат) унинг электролит билан тегиб турган кисмига ( 0,4 - 0,8г/м2. соат ) нисбатан анча юкоридир.
Металлнинг “Э-У “ системасида Н2S таъсирида емирилиши куйидаги асосий боскичлардан иборат :

  1. Металлнинг емирилиши дастлаб рН <<7 булган электролит эритмаси мухитида химоя кавати булмаган шароитда бошланади;

  2. Кейинчалик рН - нинг кисман ортиши ва металл сиртида химоя (сульфид) пардаси хосил булиши сабабли коррозия бориши енгиллашади;

  3. Кейинги боскичда коррозия жараёни металнинг углеводород билан копланиб турган кисмига “кучиб” , тезлиги кескин ошади. Бунда коррозия металл сиртида куплаб газ пуфакчалари чикиши билан кузатилади. Тезлиги 1,8 - 2г./ (м2.соат) га етади.

Куриниб турибдики, металларнинг аралашмайдиган суюкликлар сирт чегарасидаги коррозияланиши хам сифат, хам микдор жихатидан бир - биридан анча фарк килади. Бошкача айтганда, таркиби ва коррозион жихатдан энг актив хисобланган электролит Н2S - нинг микдори куп фазасида коррозияланиш камрок ва секинрок боради, углеводород фазасида тез ва куп емирилиш руй беради.
Умуман узаро аралашмайдиган суюкликлар сирт чегарасида металлнинг водород сульфидли коррозияси тезлиги куйидаги :
----- бошка агрессив мухитлардагига нисбатан”металл - электролит - углеводород “ сирт чегарасида металл сиртининг Н2S ва FеS таъсирида гидрофилланиш хусусиятининг юкорилиги;
----- фазалар сирт чегарасида хулланишнинг инверсияси ва углеводород мухитида металл сиртининг гидрофилланиши;
----- углевадород билан контактдаги металл сиртида электролит юпка пардасининг хосил булиши ва унинг электролит фазаси билан узаро богликлиги;
----- Н2S ва FеS ларнинг сувли фазадаги нисбатан “электролит” юпка пардасида коррозион активлигининг юкорилиги ;
----- коррозия жараёни марказининг сувли фаза чегарасидан “электролит” юпка пардаси билан копланган коррозияланаётган сиртга кучиши каби факторларга боглик булади.



Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish