Корхоналарда бошкарув фаолияти


Автоматик бошкариш тизимларининг асосий турлари



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/54
Sana26.04.2023
Hajmi3,61 Mb.
#931920
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   54
Bog'liq
ek 642 tdpu-0163

Автоматик бошкариш тизимларининг асосий турлари.
Ишлаб чикаришни автоматик тизимлар ёрдамида 
бошкаришнинг тузилиши.
Автоматик бошкариш тизимларининг тавсияномаси ва 
уларни синфларга булиш
Автоматик б ошк а ри ш ти з и м л а ри га « о д ам - м а ши н а »
ти зимла ри , б о ш к а р и ш в азифасини а м а л г а оширишда,
яъ ни ахборотни йигиш ва ка йт а и ш л а ш д а объектнинг 
м а к с а д г а мувофик и шл а б туришини т а ъ м и н л а ш д а к у л л а -
н ил а ди г ан ав т оматика воситалари ва х ис о бл а ш техникаси 
киради (ГОСТ 24.003— 81).
К а й т а 
ишланувчи 
ахборот х а ж м и ни н г
усиши 
ва 
б о шк а р и ш ни н г м ура кка бл а шиши табиий р а в и ш д а э ле кт ­
рон хи соб ла ш м а ши на ла ри ( ЭХМ) н и к у л л а ш заруриятини 
келтириб чикаради. ЭХМ асосида б о ш к а р и ш тизимини 
я р а т и ш
60-йилларга тугри 
келади. 
М а ш и н а с о з л и к д а
ЭХМни н г кенг кулланиши технологик ж а р а ё н л а р и б о ш к а ­
риш тизимларини а в то ма тл а шт и ри ш ( А С У Т П ) , лойиха- 
л а ш ( С А П Р ) , ахборотларга ка йт а ишл о в б ери ш ( А С О И ) ,
и ш л аб
чикаришни 
технологик 
ж и х а т д а н
т а й ё р л а ш
( А С У Т П П ) , корхоналарни, ф и рм а ла р н и , б и р л а ш м а л а р н и ,
т а р м о кл ар н и, худудий т у ма нл арн и б о ш к а р и ш (АСУП) 
учун ма хал л ий автоматик т из им л а р я р а т и л и ш и б ил ан 
а м а л г а оширилади. Хозирги пайтда и ш л а б ч ик а р и шн и
б о ш к а р и ш д а жа мловчи ав т ома тик т и з и м ла рн и я р а т и ш
ж а р а ё н и кетмокда. Бу эса умумий техник а х бо рот, д а с т ур 
т а ш к и л этиш асосида ЭХМда н куп ро к м а к с а д г а му во фи к 
ф о й да л а н и ш имкониятини яр а тад и.


16- ч из м а д а х а л к х у жа ли г ида к у л лан и ла ётг ан а в т о м а ­
тик б о ш к а р и ш тизимининг синфларга булиниши курса- 
тилган.
( ОГ АС) Ахборотни 
й и р и ш

уни кайта и ш л а ш учун 
у м у м д а в л а т ав то ма тл а шт ир и ш тизимидан фой да л ан ил ад и .
У х а л к хужа ли г и ни бошка риш, р е ж а л а ш т и р и ш ва хисобга 
олишни х и с об ла ш ма рказларининг д а в ла т та р м о кл ар и ни
( Г С В Ц ) ма мл а ка тни н г умума втоматлашг ан а л о к а тизими 
ё рд ам ид а б а ж а р и ш асосида намоён булади.
ОГАСнинг асосий в азифаси ха л к хужа ли г и ни р е ж а ­
л а ш т и р и ш ва бошка ришни так оми лл а шти р иш учун ах б о­
рот йигиш ва уни кайта и шл а ш умумд а в ла т тизимини 
я р а т и ш,
шунингдек иктисодий-математик у с у лл ар ва 
ЭХ,Мни к у л л а ш д а н иборатдир. ОГАС ё рд а м ид а д ав ла т ,
та р м о к, тума н корхона АБТла ри умумий услуб, ташкил
этиш, ах б ор от ва техника асосида ч амб ар ч ас богланади.
У б ошк а р и ш н и н г б арча д а р а ж а л а р и н и к а м р а б олади. 
Буни й и р и к л аш г ан холда турт д а р а ж а г а булиш мумкин:
1) Узбекистон республикасининг д а в л а т хисоблаш 
ма р к а з и ( Р Г В Ц ) .
2) Узбекистон вилоятларининг д а в ла т х ис о б ла ш мар- 
к а з л а р и ( О Г В Ц ) (т а рмо вд а р ва в азирликла р б у й и ч а ) .
3) Иктисодий-худудий д а в л а т хисоблаш м а рк а з л ар и 
( Э Т Г В Ц ) .
4) Б и р л а ш м а , корхона, фирма хисоблаш ма р к а з л ар и
( ВЦ )
ОГАС куйидаги в аз и фа л ар ни б ажа ри ш и керак: ха л к 
х у ж а л и г и риво жла ни ши н и нг йиллик ва истикбол р еж а л а -
рини и ш л а б чикиш. Бунда т а р м ок л ар буйича р е ж а лойиха- 
лари, вилоят р е ж а л а р и лойихалари, моддий-техник таъми- 
ноти, р е ж а л а р и капитал курилиш, молия ва транспорт 
т аъ ми ноти р е ж а л а р и тузилади, барча р е ж а л ар н и б о ш к а ­
риш ва ресурс р е ж а л а р и билан богланади, х а л к хужа лиги- 
нинг б а р ч а буринлари учун хисобот ва хисобга олиш 
и шл ар и олиб борилади; д а в л а т реж а л ар и б а ж а р и л и ш и
оператив б о ш к а р и л а д и ва назор ат килинади, ми ж о з л а р
б ар ч а д а р а ж а д а н маълумотнома ахборот, хи з ма т курса- 
тиш и ш л ар и билан таъминланади. М и ж о з л а р г а ВЦ, 
ВЦК.П, К В Ц л а р ишд ан чиккан пайтда хизмат курсатила- 
ди, 
м а са л а н ,
исталган В Ц да 
ОГАСдаги 
берилган 
м а с а л а н и н г ечими олиниши мумкин, бунинг учун шу 
п айтда ма ш и н а вакти захирас и булиши етарли. Бу бутун 
тизимнинг яшовчанлигини таъминлайди.
ОГАСнинг техник базаси ЭХМдан коллектив ёки 
инд и ви д уал
фой да л ан ишни н г
кулай 
ша кл ла р и ,
шу-


1
I |
?
р
1
<
1
51 %
Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish