Корхоналарда бошкарув фаолияти


Царорларнинг ижросига рах,барлик цилиш



Download 3,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/54
Sana26.04.2023
Hajmi3,61 Mb.
#931920
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   54
Bog'liq
ek 642 tdpu-0163

3. Царорларнинг ижросига рах,барлик цилиш
Б о ш к а р у в
ка рорла рини 
б а ж а р и ш
корхоналарнинг
р е ж а л а р и ни ва унинг асосида тузилган цех, участка,
бр иг а да , смена ва б ошка ишлаб чикариш т опширикла рини 
б а ж а р и ш д и р . Корхона режал ар и ни б ошк а р и шг а рах,- 
б ар л ик ки л иш цех, участка б ошк а ру в аппаратный муайян 
м а с а л а л а р буйича и шлаб чикариш жа раён и ни б о шк а -
ришдан ибора т булади. Бунда хар кайси б ул и н м ал а р
уз ларининг в а зи фа ла ри ни б а ж а р и ш билан банд булади.
Д е м а к , яг она б о шк а ру в тизими х а р а к а т га келтирилиб, 
б арч а б о ш к а р у в булинмалари бир-бирига у з а р о т а ъ си р 
курсатиб, д а в л а т режасининг б ажа рил и ши ни т аъмин- 
лайди.
Р е ж а л а р н и б ош к а р и ш д а куп м а с а л а л а р зудлик билан 
хал килинади. Бундай м а с а л а л а р рахбар иштирокисиз 
ечилса, унда б о шк а р у в тизими ма кс а дг а мув о фик яра -
тилган булади. Бунинг учун хар кайси ходимнинг иш жойи, 
шунингдек, б о ш к а р у в ж а р а ё н и д а уларнинг роли, в аз и ф а -
си, 
ж а в о б г ар л и г и
а н и к белгиланган булиши 
керак. 
Шунд а г ин а р а х б а р л а р г а уз ишини бошка р а х б а р хо- 
д и м ла р а р а л а ш м а г а н холда мустакил рав и шд а ечишг а 
имкон я р а т ил г а н булади.
Р а х б а р н и н г асосий 
вазифаси 
бошка рув тизимини 
м а к са д г а м у в оф и к уюштиришдан, унга и шл аб чика- 
ришнинг асосий муаммолари билан шуг улланишг а имкон 
я р а т и л и ш и д а н иборат. Бундай тизим куйидагича уюшти- 
рилади:
Х,ар кайси б о шк а р у в б ули н мал а риг а асосий м а с а л а л а р
бириктирилади. Бу м а с а л а л а р илмий асосланган, а н и к
и ф о д а л а н г а н булиб, булинманинг низом-коидасига ёзиб 
куйилади.
Янги б о ш к а р у в булинмала ри тузилган т ак д и р д а у ла р
учун з а р у р конун ас ослари и шлаб чикилади. Бу х, ужжатда 
муайян б ули н ма н и нг асосий ма с а л а л а р и, хукуки, в а з и ф а -
л а р и д а н
т а ш к а р и
унинг 
штат ж а дв а л и
(с афи) 
ва 
ма ъм у р ий
рах,бар 
(цех, булим) 
б ошлик лари 
курса- 
т и л га н б у ла ди . Шу нд а й килиб, ха р кайси б о ш к а р и л а д и г а н


булим яхлит уюштирилган булиб, уни битта р а х б а р
бо шк а ра д и.
Б о шк а р и л а д и г а н булим ходимлари уртасидаги в а з и ф а
ва ж а в о б г а р л и к шундай таксимланиши керакки, бу у л ард а 
к у п р о к мустакиллик ва ташаббускорликни номоён килиш- 
ни т а ъ ми нл аш и керак. Х,укук вазифас из, в а з и ф а хукуксиз 
б улмайди деган коидадан келиб чикиб хар кайси булимда 
б арч а ходимларнинг жа воб г арл и ги, хукуки, в аз и фа с и
аник, белгиланади.
Х а р кайси ходимга умумий иш х,ажмидан а н и к бир кис- 
ми бириктирилади. Улар шу ишнинг б а ж а р и л и ш и г а жа во б - 
гар б у л а ди ла р . Одатда, хар кайси ходимга в а з и ф а , х ук у к
ва ж а в о б г а р л и к ёзма равишда берилган булади. Бу и шл аб
ч ик ар и шд а ходимларнинг бир-бирининг ишига а р а л а ш и -
шига йул куймайди. Р а х б а р ф а к а т уз кул остидаг ила рг а 
бу йр ук беради. Б о шк ал ар га эса буйрук ф а к а т уларнинг 
бевосита рахбари томонидан берилиши керак. М ас а-
лан, цех бошлиги цехдаги хохлаган и шл аб ч ик ар иш 
гурухида ишловчи ишчига расмий б уйрук бериши мумкин, 
лекин бу нотугри, коидага зид булади. Агар цех бошлиги 
ишчига унинг бевосита ра х б а ри уста оркали б уйру к берса, 
унда у тугри ва коидага мув офик булади. Ишчи ха р доим 
топширикни узининг устасидан олиши керак. Б а ъ з а н
рах,барларнинг уртасида бир-бирининг ишига а р а л а ш и ш
\ о л л а р и руй беради, бу улар орасида ма ълум норозиликни 
келтириб чикаради. Бу эса жа м о а н и н г уюшк ок л иг иг а,
интизомига ва б ошка ла рг а салбий таъ си р курс атиши 
мумкин.
М а ъ м у р ий ва функционал му носа ба тла р м а н с а б тав- 
сияномаси оркали тартибга солинади.
Од а т д а низомда маълум л ав оз и м кайси булим т аркиби- 
га кириши, у кимга ва унга кимл ар буйсуниши, шу р а х б а р
ходим 
хал 
киладиган 
м а с а л а л а р
учун 
ж а в о б г а р л и к
курсатилган булади. Б о шк а хо д имла р билан функционал 
бо гла ни ш куйидагича а м а л г а оширилади: ходим к а н д ай
ма ъл у мотл арн и кайси пайтда кимга, шунингдек, ким кайси 
пайтда ва кандай маълумотларни ходимга бериши керак.
Б о ш к а р у в таъсирчан булиши учун низом ва к о и д а л а р
ша роитг а к а р а б кайта и шл а б чикилиши лозим. Б о ш к а р у в
тизимининг самарадорлигини оширишнинг мухим омили 
м е хна т кашла рни н г ташаббусини ва и шл а б ч и к а р и ш д а
к а т н а ш и ш фаоллигини кутаришдир.



Download 3,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   54




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish