Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили


Пулга айланиш тезлигига ўараб, корхона активлари ўуйидаги гурухларга ажратилади



Download 5,31 Mb.
bet149/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

Пулга айланиш тезлигига ўараб, корхона активлари ўуйидаги гурухларга ажратилади:
1. Доимий харакатдаги активлар.
2. Тез сотилувчи активлар.
3. Секин сотилувчи активлар.
4. Ўийин сотилувчи активлар.
Доимий харакатдаги активлар гурухига балансдаги барча пул маблаЁлари ва ўисўа муддатли молиявий ўуйилмалар, яъни ўимматли ўоЁозлари киради. Бундай активлар доимо ўарз мажбуриятларни тулаш учун тайЄр турган маблаЁ хисобланади ва пул маблаЁи куп булган корхоналар билан иўтисодий алоўаларни узаро хисоб-китобларни келишилган муддатларда бажариш имконини беради.
Тез сотилувчи мулкларга баланснинг II булим активидаги дебитор ўарзлар ва бошўаларни курсатиш мумкин. Бу маблаЁлар хам зурур булган холларда тулов воситаси булиб хизмат ўилади. Секин сотилувчи активларга баланснинг «Товар-моддий захиралари» жами тушунилиб, наўд пул маблаЁлари етишмаган холларда тулов мажбуриятларни ўоплашга сарфланиши мумкин. Ўийин сотилувчи гурухларга эса «Асосий воситалар ва бошўа оборотдан ташўари активлар» киради. Бу мулк турли ишлаб чиўаришда узоў муддат ўатнашиб, уз ўийматини аста-секин яратилаЄтган махсулотларга утказиб беради. Шунинг учун хам асосий воситаларнинг пулга айланиб, тулов воситаси ва мажбуриятларни узишга манба булиши куп ваўтни талаб этади.
Корхона активлари, албатта, уз ва карз капитали хисобига манбаланганлиги боис унинг пассив томони хам тулов мажбуриятларининг муддати ва шартидан келиб чиккан холда таркибий урганишни талаб этади. Шу маънола ликвидлик шарти буйича пассивлар куйидаги моддалар буйича туркумлаб чикилади:

  1. Муддати келган тулов мажбуриятлари;

  2. ¡иска муддатли тулов мажбуриятлари;

  3. Узок муддатли тулов мажбуриятлари;

  4. Доимий пассивлар.

Баланснинг биринчи гурух тулов мажбуриятларига баланснинг II булим пассивидаги кредиторлар билан хисоб-китоблар ва уз ваўтида ўайтарилмаган ссудалар киради. Ўисўа муддатли пассивлар гурухига эса II булим пассивдаги ўолган бандлар, яъни банкнинг ўисўа муддатли кредитлари, корхона хизматчилари учун банк кредитлари, ўисўа муддатли ўарзлар келгуси давр харажатлари ва туловлар захираси, даргумон ўарзлар буйича захиралар ва бошўа ўисўа муддатли пассивлар киради. Урта ва узоў муддатли пассив дейилганда узоў муддатли банк кредитлари ва узоў муддатли ўарз бандлари тушунилади. Доимий пассивлар гурухига эса I булим пассивидаги барча бандлар, яъни устав фонди, захира жамЁармаси, махсус маўсадларга мулжалланган фондлар, маўсадли молиялаштириш ва тушумлар, ижара мажбуриятлари, таъсисчилар билан буладиган хисоб-китоблар, утган ва хисобот йилдаги таўсимланган фойда киради.
МаблаЁларнинг айланиш холатини тахлил ўилишда жорий ва келгуси даврда кутиладиган харакатчанлик курсаткичларини урганиш зарур. МаблаЁларнинг жорий харакатчанлиги доимий ва тез сотилувчи активлар билан муддати етган тулов мажбуриятлар ва ўисўа муддатли пассивларни таўўослаш орўали аниўланади. Келажакда кутиладиган харакатчанлик курсаткичи эса секин сотилувчи активлар билан урта ва узоў муддатли пассивларни солиштириш орўали урганилади. Бунда корхонанинг келгусида мулжалланган хар хил тушумлар билан келажак туловларини олдиндан башорат ўилиш мумкин.
Корхона балансининг ликвидлилик даражасига хар хил омиллар, корхона активларининг, пассивларининг таркибий узгариб туришлари таъсир курсатади. Бу омилларнинг таъсирини билиш учун баланс ликвидлигини тахлил килишда яна бир гурух курсаткичлардан фойдаланилади. Улар куйидагилар:
1. Умумий капиталнинг чакконлик коэффициенти. Бу коэффициент корхонанинг умумий айланма активларини унинг мол-мулки кийматига булиш йули билан аникланиб, у корхонанинг умуман мабла¨лар билан таъминланганлигини ва уз мажбуриятларидан кутулиш салохиятини курсатади. Бу куйидагича аникланади:

Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   145   146   147   148   149   150   151   152   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish