Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили


Соф фойда + асосий воситалар эскириши (амортизация)



Download 5,31 Mb.
bet148/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

Соф фойда + асосий воситалар эскириши (амортизация)
------------------------------------------------------------
сотишдан тушум

Ґиссадорлик, кооператив, кичик ва хамкорликда ишлайдиган корхоналарда узига ўарашли мол-мулкни купайтириш ахамиятли. Айниўса, хиссадорлик ва бошўа жамЁармаларни тулдириб бориш зурурдир. Бу хиссадорлар, устав фонди ўатнашчилари ва аъзоларнинг бадаллари хисобига тулдирилади. Шунинг учун хам аъзоларнинг келишувига мувофиў, ўонун билан белгиланган устав фондининг хажми камайтирилмаслиги ва у тулдириб борилиши зарур. Корхона балансини урганишда албатта Низом жамЁармасининг утган йилга нисбатан узгариш сабаблари тахлил ўилинади. Демак, устав фондининг купайиши хам молиявий барўарорлик яхшиланганлиги белгиси хисобланади.


10.8. Мол-мулк ва маблаЁлар харакатчанлигини тахлили

Эркин иктисодий муносабатлар шароитида баланс маълумотлари асосида корхона активларининг холатини урганишда уларнинг пулга айланувчанлигига бахо бериш тахлилнинг мухим вазифаси хисобланади. Бундай тахлилнинг зарурияти бозор иўтисодиЄти шароитида корхоналарда ўаттиў молиявий чекланишларнинг пайдо булиши ва олинган ўарзларни ўайтариш имкониятларини уз ваўтида хисоблаб бахо беришда куринади. Айниўса, тулов мажбуриятларининг муддати корхона мулки фаолият натижасида пулга айланиш муддатига мос келиши молиявий холатни яхшиланишига таъсир курсатади. Шу боис корхона активларининг харакатчанлигини тахлил ўилган холда ўарзларни ўайтаришга етарли Єки етишмаслиги мунтазам урганилиши лозим.


Ликвидлик деганда, аввало, мабла¨ларнинг жойланиши, уларнинг пулга айланиш даражаси, якин ва узок даврийликдаги тулов мажбуриятларининг окланиши, жорий активлар ва пассивларнинг узаро фаркланишидаги зарурий шартларнинг сакланишига айтилади.
Иктисодчи олим Э.Акрамовнинг фикрича, баланс ликвидлиги бу – баланснинг актив томонидаги бир даврга бориб накд пулга айланадиган мабла¨лар билан шу даврда кайтариладиган мажбуриятларни солиштириш демакдир.

Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   144   145   146   147   148   149   150   151   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish