Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили


Маромийлик хисобига ишлаб чиўарилган махсулот



Download 5,31 Mb.
bet76/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

Маромийлик хисобига ишлаб чиўарилган махсулот

Жамида тутган улуши, %

Бизнес режада

Руйхатда

Бизнес режада

Руйхатда

1

2

3

4

5

6

I ун кунлик

724000

715874

715874

34,20

28,45

II ун кунлик

714800

865407

714800

33,76

34,40

III ун кунлик

678739

934650

678739

32,04

37,15

Жами

2117539

2515931

2109413

100,0

100,0

Маромийлик коэффициенти:
2109413
КМ = ------------ = 0,996
2117539

Юкоридаги жадвал маълумотлари асосида мазкур акционерлик жамиятининг махсулот ишлаб чикариш маромийлигига бахо бериш мумкин. Маълумотлардан куринадики, корхонада хисобот даврида махсулот ишлаб чикариш маромийлик коэффициенти 0,996 ни ташкил этган. Махсулот ишлаб чикариш маромийлигининг бузилишига жорий йилдаги ойларнинг биринчи ун кунлигида бизнес режада белгиланган 724000 минг сумлик махсулот ишлаб чикарилиши урнига, хакикатда 8126 минг сумга кам махсулот ишлаб чикарилганлиги сабаб булган. Натижада махсулот ишлаб чикариш маромийлиги 0,004 коэффициетга бажарилмаган. Шундай булсада, акционерлик жамиятида хисобот йилидаги ойларда кейинги иккинчи ва учинчи ун кунликлари буйича махсулот ишлаб чикариш режалари орти¨и билан адо этилганлиги боис, корхонадаги умумий махсулот ишлаб чикариш режаси орти¨и билан бажарилган. Умуман олганда бундай натижаларни ижобий бахоласак булади, чунки, корхонада маромийлик бузилиши унчалик катта эмас экан. Одатда, махсулот ишлаб чикариш маромийлигининг бузилиши окибатида корхонада ишлаб чикарилаªтган махсулотларнинг сифатига путур етишига, хужалик субъектлари уртасидаги узаро шартномаларнинг уз вактида тулик бажарилмасилигига, иктисодий жарималар кулланилишига, касса режаларининг тулик бажарилмаслигига хамда махсулотларни сотиш хажмларига салбий таъсир курсатиши мумкин. Корхона маъмурияти имкон кадар махсулот ишлаб чикариш маромийлигини бузилмаслик чораларини куриши керак булади.


5.7. Ìàхñóëîò (èø, õèçìàò)ëàðíèíã áóçèëèøè âà éукîòèøëàð òàхëèëè

Ìàхñóëîòëàð ñîòèøäàí îëèíãàí ñîô òóøóì хàæìè òîâàðëàð ñèôàòè, ìèкäîðè, øàðòíîìà âà áîçîðäàãè áàхîëàðíèíã уçãàðèøëàðè áèëàíãèíà áî¨ëèк áуëèá кîëìàñäàí, ñîòèø ó÷óí ìуëæàëëàíãàí òîâàðëàðíèíã òóðèá кîëèøèäàí ñèôàòèíèíã áóçèëèøè, èøëàá ÷èкàðèøäàãè áðàêëàð хàæìèãà хàì áî¨ëèкäèð. Èøëàá ÷èкàðèø æàðàªíèäàãè òåõíîëîãèê уçãàðèøëàð ýâàçèãà, áàæàðóâ÷èëàðíèíã ëàªкàòñèçëèãè âà ìàñúóëèÿòñèçëèãè òóôàéëè éуë куéèëãàí êàì÷èëèêëàð òàúñèðèäà òîâàðëàðíèíã ñèôàòèíè ïàñàéèøè âà áðàê ìàхñóëîòëàð ïàéäî áуëèøèãà ñàáàá áуëàäè.


Øóíèíãäåê, õом-ашЄ сифатини пастлиги, стандартга мос келмаслиги, дастгохларни тез бузилиши, ишлаб чиўариш жараЄнидаги нуўсонлар, кадрлар малакасини пастлиги туфайли èøëàá ÷èкàðèëàªòãàí махсулотëàð òàðêèáèäà бракка éуë куéèëèøè ìóìêèí. Бракка йул ўуйилиши туфайли истеъмолга чиўадиган тайЄр махсулот хажми камаяди, махсулот таннархи ўимматлашади. Чунки махсулот брак ишлаб чиўариш учун ўилинган харажатларни зойи кетганлигини, унумсизлигидан далолат беради. Òîìîíëàðíèíã уçàðî òóçãàí øàðòíîìàëàðèäà åòêàçèá áåðèëàäèãàí òîâàðëàðíèíã ìèкäîðè, íàðõèäàí òàøкàðè àññîðòèìåíòè âà ñèôàòè хàì êåëèøèëàäè. Äåìàê, áðàê ìàхñóëîòëàð èøëàá ÷èкàðèø ªêè òîâàðëàð ñèôàòèíèíã áóçèëèøè èñòåúìîë÷èíèíã хóкóкèíè áóçèëèøèãà âà èкòèñîäèé çàðàð êуðèøèãà îëèá êåëàäè. Øàðòíîìàãà мувофиў ишлаб чиўарувчи истеъмолчига сифатсиз махсулот ишлаб чиўаргани учун етказилган зарарни ўоплаши шарт. Ишлаб чиўарувчи ôèðìà давогарлик муддати òóãàìàñäàí àââàë нуўсонга эга булганлиги учун ўайтарилган товар урнига бошўа махсулотлар æуíàòèøè Єки àââàëãè òîâàðëàðíèíã нуўсонини тузатиб истеъмолчига жунатиши лозим. Ìàхñóëîòëàð áракè – тузатиладиган ва тузатилмайдиган òóðëàðãà булинади. Йул ўуйилган бракни махсулотëàð кèéìàòèãà таъсирини аниўлаш учун áðàê íàòèæàñèäà ôèðìà áåхóäà ñàðôëàãàí áàð÷à ìîääèé, ìåхíàò âà ìîëèÿâèé õàðàæàòëàðè æàìëàíàäè, øóíèíãäåê, êàì÷èëèêíè òóãàòèø ó÷óí àìàëãà îøèðèëãàí куøèì÷à ñàðôëàð хàì куøèëãàí хîëäà áðàê òàííàðõè àíèкëàíàäè. Áó àíèкëàíãàí éукîòèøëàðíè òîâàð махсулоти òàííàðõèга булиш орўали брак туфайли махсулот хажминиíã камайиши аниўланади. Áóни куйидаги шартли мисолимиз оркали курастиб утишимиз ва тахлил килишимиз мумкин булади:

Ишлаб чикарилган тîâàð ìàхñóëîòи хажми – 10000 минг сум;


Áðàê ìàхñóëîò ó÷óí êåòãàí áàð÷à ñàðôëàð – 26 минг сум;
Ишлаб чикарилган товар ìàхñóëîòè òàðêèáèäàãè áðàê махсулотларнинг тутган óëóøè – 26/10000*100=0,26 %.

хозирги бозор иктисодиªти шароитида хар бир хужалик юритувчи субъект узининг ишлаб чикариш фаолиятида чикитсиз технологияга асосланиши хамда имкон кадар махсулотларнинг браклиги даражасини пасайтириши лозим булади.



Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish