Корхона ма¦сулоти ва хизматига б¤лган талаб ва таклифни тахлили


Дебиторлик мажбуриятларининг шартли айланиш коэффиценти



Download 5,31 Mb.
bet183/294
Sana25.03.2022
Hajmi5,31 Mb.
#508563
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   294
Bog'liq
11-Молиявий-ва-бошкарув-тахлили-А.Вохобов-2005-дарслик-1 (1)

Дебиторлик мажбуриятларининг шартли айланиш коэффиценти

=

Сотишдан олинган соф тушум хакикатда
Дебиторлик мажбуриятлари утган йил шу даври буйича






Дебиторлик мажбуриятларининг шартли айланиш даври

=

Дебиторлик мажбуриятлари утган йил шу даври буйича * 360
Сотишдан олинган соф тушум хакикатда

12.5. Кредиторлик карзларининг умумий хажми, таркиби ва ташкил топиш муддати буйича тахлили. Кредиторлик ўарзларининг айланувчанлигини тахлили
Кредиторлик мажбуриятлари карши томонга корхонанинг тулайдиган мажбуриятларини характерлайди. Биз юкорида унинг таркибига нималар киришини ва уларнинг юзага келиш сабабларини таркиблаб утган эдик. Кредиторлик мажбуриятларининг юзага чикишининг асосий сабаби сифатида бевосита дебиторлик мажбуриятларининг вактида келиб тушмаслигини хам таркиблаш мумкин.
Кредиторлик мажбуриятларининг таркиби тахлилида карздор булган томонлар буйича мажбуриятларнинг каторланиши, уларни тулаш муддатлари буйича таркибланишига бахо берилади. Шунингдек, дебиторлик мажбуриятларининг айланиш коэффициенти ва айланиш даврини аниклашдаги каби бунда хам кредиторлик мажбуриятларининг айланиши коэффициенти ва даври аникланади. Лекин, бунда катнашувчи курсаткичлар фаркланади. Кредиторлик мажбуриятлари айланишини урганишда ассосий курсаткичлар сифатида насияга олинган ёки хали пули туланмаган моллар, ашёлар, иш ва хизматлар суммасига хамда кредиторлик мажбуриятларининг хакикий курсаткичларига мурожат килинади.
Кредиторлик мажбуриятларини тахлил этишда уларнинг юзага келиш урни, муддати ва таркибига алохида ахамият каратилмо¨и лозим. Муддати утган кредиторлик карзларга йул куйилиши корхонага нисбатан турли иктисодий огохлантиришларнинг кулланилишига, иктисодий жарималарга хамда корхонага булган ишончнинг пасайишига олиб келади.

Download 5,31 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   294




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish