Kompyuter tarmoqlari telekommunikatsiya texnologiyalari, 5 semestr


IPv4 протоколидан IPv6 протоколига ўтиш технологиялар тахлили



Download 9,67 Mb.
bet57/134
Sana12.11.2022
Hajmi9,67 Mb.
#864730
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   134
Bog'liq
Kompyuter tarmoqlari telekommunikatsiya texnologiyalari, 5 semes

IPv4 протоколидан IPv6 протоколига ўтиш технологиялар тахлили
IPv4 ишлаб чиқиш вақтида (яъни IP нинг жорий версияси) 32 разрядли IP-манзиллар интернет ривожи учун тамоман етарлидек тасурот колдиради. Бироқ Интернет усишининг жадаллашган темпи шуни курсатадики, 32-разрядли адресация купгина муаммоларни юзага келтиради. Бу муаммоларниенгиб ўтиш учун IPнинг кейинги авлодлари — IP 6 версияси (IPv6), ёки IP Next Generation спецификацияси ишлаб чикиш бошланди.
Қатъий шаклга келтиришдан олдин IPv6 бир катор алтернативаларда тахлили килинди. Энг машхур альтернатив ечимлар бўлиб TUBA (TCP and UDP with Bigger Addresses), CATNIP (Common Architecture for the Internet) ва SIPP (Simple Internet Protocol Plus) лар хисобланган. Учала лойихадан хам хеч бири янги версия олдига қўйилган талабларга жавоб бера олмади лекин улар келишувлар излашда ва асосий спецификациясига ўзгартиришлар киритиш учун асос бўлиб хизмат қилади. Шундай қилиб 1992 йилдан бошлаб IPv6 (RFC-2460) протокол ишлаб чиқишга киришилди. Уша вақтда манзил оралигидаги муаммони хал этиш учун ишлаб чикилган эди. Манзил оралигини IPv6 да тарқатиш (Internet Assigned Numbers Authority – интернетдаги стандарт ракамлар комиссияси (RFC-1881) хал этилди ва бу регионал вакилларга эга бўлиб улар ўз сохаларида IP манзиллар бериш билан шуғулланадилар.
Куйида протоколнинг асосий ўзига хосликларининг қисқача рўйхати келтирилган.

  • 32 разрядли манзиллар урнига 128-разрядли тармоқ манзиллари.

  • Янги параметрларни ўз ичига олган ва имкониятлар кулами кенгайтирилган IP сарлавхалариниг самарали структураси.

  • Ихтиёрий майдонга эга бўлган ихтиёрий сарлавхалар ни кушиш имконияти

  • Сервис хизматига бўлган талабни аниқлашда кулланиладиган белгилар окими.

  • Дейтаграмманинг оралик фрагментациясини олдини олиш

  • Мобил станциялар кумагини яхшилаш.

  • MAC манзиллари асосида IPv6 манзилларини автоматик тайинлаш.

  • Аутентификация ва шифрлаш воситалари.

IPv6 протоколлар куйидаги кулайликларга эга:

  • кетма кет маълумот узатиш;

  • фрагментация ва маршрутизация сарлавхалари;

  • тайинлаш параметрлари;

  • манзилларни мустакил автоматик созлаш;

  • кушниларни топиш;

  • Ethernet и FDDI маълумот узатиш турлари;

  • IPv4 устига IPv6;

  • IPv6нинг асосий сарлавхасини кайта ишлаш;

  • IPv6 га IPv4 туннеллаштириш;

  • алоқа узелининг харакатчанлиги;

  • IPsec нинг ҳақиқийлигини текшириш;

  • IPv6 устига UDP ва TCP;

  • узел ва маршрутизаторнинг фаолияти ;

  • CMPv6 протоколи;

  • автоматик ва созланган туннеллар.

IPv6 протоколининг IPv4 протоколидан асосий фарки адресация вақтида купрок бит ишлатишида. IPv4 протоколи 32–битли тушунчадан фойдаланади. IPv4 манзил коида бўйича унламчи шаклда 4 та ракамнинг кетма кетлигида ифода этилган. IPv6 протоколида коидага биноан 16тали шакл такдим этилади ва 128 битни эгаллайди.
Хозирги пайтга келиб IPv4 весия адреслари камайиб бормоқда. Охирги блоклар расмий равишда сотиб юборилган, кенгроқ полосали адреслар эгаларида оз бўлсада захира мавжуд. Маълумки, келажакда IPv6 тизимига ўтиш лойихалаштирилмоқда. Кўпгина ташкилотлар бундай ўтишни бошлаб юборишган хам.
Ўтиш вариантлари кўп эмас:

  1. Параллел равишда тармоқларда хам IPv4 хам IPv6 ни қўллаш. Бунинг учун тармоқнинг барча қурилмаларида dual stack қуллаб қувватланилиши, хамда секин-аста IPv4 дан воз кечиб, Ipv6 формат адресларини тарқатиш керак. Кўпгинаохирги қурилмалар IPv6-технологиясини қуллаб қувватлайди, шунинг учун мижозларни қўшиш муаммо бўлмайди.

  2. Тармоқ ядросини IPv4 технологиясида қолдириб, кириш имкон поғонасини IPv6 технологиясига ўтқазиш. Ундан кейин асосий элементларини IPv6 технологиясига ўтқазилади.

  3. Аввал кириш имкон поғонасини IPv4 технологиясига қолдириб, сўнг тармоқ ядросини IPv6 технологиясида ўтқазиш. IPv4,

Бу муаммоларни хал этиш учун IPv4 ёки IPv6 қурилмалар орқали қурилган туннелдан трафик юбориш, хамда тармоқ манзилларини икки хил версияга ўгириш усули асосида қатор технологиялар яратилди. Улар қуйидагилар:

  • Double NAT

  • NAT-PT

  • NAT 64

  • DS-Lite

  • DS-Lite A+P

  • 6to4

  • IPV6 Rapid Deployment

  • 6PE/6VPE

Download 9,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish