Kompozitsiya



Download 5,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/52
Sana31.12.2021
Hajmi5,86 Mb.
#276414
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   52
Bog'liq
Kompozitsiya asoslari

Vazifa  maqsadi:  fazoviy  kompozitsiya 
uyg'unligini o'rganish.
Vazifani  bajarish  metodikasi:  auditoriyada 
qog'oz yoki kartondan (boshqa materiallarni ham 
qo'llash mumkin) bir hajmiy kompozitsiya boshqa 
hajmiy kompozitsiya ustiga joylashtirilgan fazoviy 
kompozitsiya yaratish mumkin bo'lgan elementlar 
yelimlanadi. Ixtiyoriy geometrik figuralar va relyef 
elementlaridan shunday hajmiy kompozitsiyalar 
bajariladiki,  ularning  yordamida  fazoviy 
kompozitsiya yaratish mumkin  bo'lsin.  Bunda 
kompozitsiyaning 
hamma 
qonunlaridan 
foydalaniladi.  U  simmetrik  yoki  asimmetrik, 
dinamik yoki statik bo'lishi mumkin.
Tomoshabin tomonidan  har taraflama idrok 
qilinadigan  «hajmda  hajm»  kompozitsiyasini 
yaratish vazifasi bajariladi.
24


I I  B O B .
  SH A K L   H O S IL   Q IL IS H   K O M B IN A T O R IK A S I
2.1.  UMUMIY TARKIBIY  QISMLAR  VA  KOMBINATORIK  SHAKL 
HOSIL  QILISH XUSUSIYATLARI
M urakkab shakl va uni tashkil qilish usullari
D izay n er  yoki  m e ’m o r  n im an i  lo y ih a la sh - 
tirm asin lar, ju d a   k o ‘p  h o llard a  u la r  b ir  b u tu n  
universal  vazifani -   uning talab etilgan  vazifasida 
eng yaxshi yechim bilan yangi mukammal m ufakkab 
sbaklni  yaratishni  hal etadilar.  A gar  bir  emas,  bir 
tu rd ag i  m u ra k k a b   s h a k lla r  g u ru h in i  y a ra tish , 
b u n d a  tashkil  qiluvchi  qism larning  k o ‘p   m a rta  
tak ro rlan g an ,  shuningdek,  b u   guruh  obyektlari 
uchun umumiy b o ig a n  eng kam  m a’qul turlaridan 
foydalanish kerak b o ‘lsa, bu vazifa va uni hal qilish 
ancha murakkablashadi.
Shakl hosil qilish kombinatorikasi 
-  turli fazoviy 
joylashtirish,  biriktirish  va kom binatsiyalash  y o ii 
b ila n   k o ‘p   m a r ta   ta k r o rla n u v c h i  b ir   tip d a g i 
u n ifik a ts iy a la n g a n  
c h e k la n g a n  
tu r d a g i 
ele m e n tla rd a n   ib o r a t  ta la b   e tilg an   vazifad ag i 
alohida m urakkab shakllar yoki murakkab shakllar 
g u ru h larin in g   iloji  b o rich a  k o 'p ro q   m iqdorini 
yaratish nazariyasi va  uslubidir.
Kombinator  shakl  hosil  qilish 
-   p re d m e t 
obyektlarini  m uayyan  loyihalash  vazifalarini  hal 
e tish d a  b u   n a zariy a  va  m uvofiq  usulni  am aliy 
q o ‘llashdir.
Dizayn va m e’morchilik sohasida mos keluvchi 
term inlar  k o 'p ro q   m aqsadga  muvofîqdir:  badiiy- 
konstruktor (dizaynerlik) kom binatorika, m e’moriy 
kom binatorika, shuningdek, badiiy-konstruktor va 
m e’moriy-kom binator  shakl hosil qilish.
O b y ek tlari  k o ‘p  m iq d o rd a   in d u stria l  ishlab 
chiqariluvchi va m aiu m k i,  tashkil  topishida katta 
xom ashyo  sarfïni  talab  qiluvchi  m e’morchilik  va 
dizayn  uchun  kom binator shakl hosil  qilish  usuli 
ju d a muhim va alohida dolzarb ahamiyat kasb etadi. 
Lekin  ayni  v aq td a  kom binator  shakl  hosil  qilish 
usuli  b ilan   loyihaviy  v azifalarn i  h a l  etish  ham  
samaraliroq,  ham  m urakkabroqdir.
Dizayn  va m e’morchilikda,  um um an,  predm et 
shakllari  olam ida  kom binatorik shakl  hosil  qilish 
jo y la s h tiris h   va  k o n s tru k s iy a la s h n in g   y u q o ri 
samarali maxsus usulidir. Bu usul ko ‘proq m a ’lum 
bir obyektiv xususiyatlarga ega b o ig a n  predmet va 
buyumlar uchun qoilaniladi. Xususiyatlar deganda, 
eng  asosiysi,  m oddiylashuvi  uch u n   b ir  xil  yoki 
o ‘xsh ash   k o n s tru k tiv   d e ta lla rn i  ta la b   etuvchi 
alohida funksional qismlarning bir xilligi, yaqinligi 
va  umumiyligini tushunishimiz lozim.
M urakkab va kombinator shakJlarning tarkibiy qismlari
Badiiy-konstruktorlik,  me’morchilik va  boshqa 
m u rak k ab   p red m et  o byektlarining  k o m b in ato r 
shakl  hosil  qilishiga  m a ’lum   b ir  asosiy  tarkibiy 
qismlar, xususiyat va xarakteristikalar xos.
Shakllar  tarkibiy  qismlari — element  nusxasi -  
tip o elem en t,  in d iv id u a l  elem ent,  b irx illash g an  
(kom binator)  elem ent  nusxasi,  elem ent  nusxasi 
markasi,  bir tipdagi  blok  -  tipovoy blok  o ic h a m  
n u sx asi,  to p o r a z m e r  se riy a -n o m e n k la tu ra   va 
elementlar  nusxasi  to ‘plami.
Elementlar  nusxalarining  shakl  hosil  qiluvchi 
parametrlari 
-   ularning geometriyasi,  oicham lari, 
modulliligi, simmetriyasi,  rangi (toni), relyefi, bezagi,
xomashyosi,  transformativligi (bir shakldan  boshqa 
shaklga o'zgarishi).
Xususiyatlari 
-   elem en t 
n u sx a la rin in g  
ta k ro rla n u v c h a n lig i,  b irik u v c h a n lig i,  kom b i- 
natorligi.
Bu, shuningdek, nomlari keltirilgan xususiyatlar 
va u lar param etrlarining  ko'rsatkichlari orasidagi 
b o g ia n ish la r,  kom binator  shakl  hosil  qilishning 
m a ’lum   qoida  va  sifat  b ah o lari  (sam aradorligi) 
mezonlaridir.  Bu, nihoyat,  aniq maqsadli obyekt -  
o d a td a g id e k ,  lo y ih a la n a y o tg a n   k o m b in a to r 
shakllar seriyasi.  Bu asosiy tarkibiy qismlardan har 
birini  batafsil  k o'rib  chiqamiz.
25


Individual yoki original elementlar 
deb m urakkab 
shakllarning  shunday  qism lariga  aytiladiki,  ular 
takrorlanm aydi  yoki  k am   ta k ro rla n ad i,  q o ‘shni 
qismlar bilan muvofiq kelmaydi yoki faqat birgina 
mum kin b o ig a n  o ‘zaro joylashuvda mos keladi va 
bir-birini  o ‘zaro  to id ira d i.  Industrlashtirilgan  va 
s ta n d a r tla s h tir ilg a n  
is h la b  
c h iq a rish  
va 
q u rilis h g a c h a   b o i g a n   d a v rn in g   ju d a   k o ‘p 
asarlaridagidek  don alab   loyihalash  uslubi  bilan 
in d iv id u a l  lo y ih a   b o ‘y ic h a   y a ra tila d ig a n   h a r 
qanday m urakkab sanoat buyumlari va m e’moriy 
in s h o o tla rd a   h a m   in d iv id u a l  e lem en tlar  keng 
q o ila n ila d i,  kom binator  shakl  hosil  qilishda  esa 
vazifasi  b o 'y ic h a   n isb a ta n   kam   va  q o ‘shim cha 
sifatidagina  q o ‘llaniladi.
M urakkab  shakllarning 
bir tipdagi elementlari 
deb, predmetning k o ‘p  m arta takrorlanuvchi o ‘zaro 
t o ‘ldiru v ch i  v a  o ‘z a ro   alm ash in u v ch i  tark ib iy  
qismlariga (alohida yoki guruh tarkibida) aytiladi. 
M asalan ,  m e ’m o riy   o rd ern in g   asosiy  qism lari, 
nam unaviy  uyning  industrial  qurilish  d e ta lla n , 
alohida mashinalarning standart uzellari, ari uyalari 
yacheykalari, ornamentning naqshinkor elementlari 
bunga misol b o ‘la  oladi.
Universallik xususiyatiga ega b o ig a n  m urakkab 
shakllar  guruhlarining  k o ‘p   m arta  takrorlanuvchi 
o ‘z a ro   t o ‘ld iru v c h i  v a   o 'z a r o   a lm a sh in u v c h i 
u m um iy  ta r k ib iy   q is m la ri 
unifikatsiyalangan 
(b irx illash tirilg an ) 
namunaviy  elementlar 
(yoki 
ulam ing shakl hosil qiluvchi yuqori imkoniyatlarida 
kom b in ato r  nam unaviy  elem entlar)  deb  ataladi. 
K o n stru k to r  stanoklar,  ap p aratlar,  yirik  panelli 
uylar tipidagi murakkab shakllar hamm a turlarining 
tarkibiy  qismlari  ulam ing nam unalari  b o ia   oladi.
B ir  g eom etrik  tip   elem entlari  b a ’zi  xususiy 
konstruktiv,  plastik  yoki  dekorativ  farqlarga  ega 
b o iish i mumkin, shu farq asosida ulam i 
tipoelement 
markalari 
deb  ataydilar.
Namunaviy  unifikatsiyalangan  bloklar 
bu   -  
m u rak k ab   shakllarning  shunday  universal  k o ‘p 
m arta  takrorlanuvchi  qismlaridirki,  ulam ing  o ‘zi 
tip o elem en tlard an   ib o ra td ir.  M asalan ,  agregat 
sta n o k la r  b lo k lari  s ta n d a rt  d e ta lla rd a n   tashkil 
topadi,  yirik panelli  binolam ing blok-seksiyalarini 
industrial detallar katalogi  asosida yig‘adilar,  turli 
xildagi molekulalar bir xil ximik elementlarning turli 
kombinatsiyalaridan  tashkil  topadi.
O icham lar nusxasi  sanalgan  tiporazmerlar (yoki 
o'xshash tipoelementlar) -  murakkab shakllar tarkibiy 
qismlarining yana bir turlaridir. Bu tipoelementlar bir 
xil geometriyaga ega va o'lchamlari bo'yicha turlichadir. 
T iporazm erlar,  shuningdek,  takrorlanuvchanlik 
xususiyati bilan o'zaro bogianib, modulli tiporazmerlar 
deb ataladi. Faqat ulardan ba’zilari, aynan uchburchak 
va parallelogrammning hamma turlari (kvadrat, to‘g‘ri 
b urchak,  rom b  va  parallelogram m ning  o ‘zi) 
ko'rinishidagi geometriyali modulli tiporazmerlar shakl 
hosil  qilish bo‘yicha yuqori samarali hisoblanadi va 
um um lashgan  yaxlit  chegaradagi  fazoni  to i i q  
qoplovchi  yaxlit  m urakkab shakl yaratish imkonini 
beradi.  Beshburchak,  oltiburchak  va  boshqa  N- 
burchakli  (to ‘g ‘ri  burchaklarni  kiritib)  shakldagi 
tip o razm erlar  uch u n   bunday  vazifani  h a l  qilib 
boim aydi.  Tiporazmerlar  tipoelementlar kabi  o‘z 
vazifasi bo‘yicha, murakkablik darajasi va oichamlari 
bo'yicha (sodda, katta bo‘lmagan figura va detallardan 
o ic h a m i  b o ‘yicha  k a tta   va  m u rak k ab   tuzilishli 
shakllargacha) turlicha bo‘lishi mumkin.
Tipoelementlarníng shakl hosil qiluvchi parametrlari
H a r  qanday  m oddiy  shaklning  h al  qiluvchi 
p aram etrlari  -   geom etriyasi,  absolyut  va  nisbiy 
oichamlari (nisbat, modullilik), rang (kolorit), faktura 
(relyef), bezak, xomashyo kombinator obyektlaming bir 
nusxali va bir nusxali birxillashtirilgan elementlarining 
asosiy  shakl  hosil  qiluvchi  param etrlaridir.  Bunda 
geometriya shakl fazoviy xususiyatlarining omili sifatida 
bu asosiy parametrlaming eng asosiysi hisoblanadi. Rang 
(kolorit), faktura, bezak va xomashyo kombinator shakl 
hosil qilishda  uning toidiruvchi parametrlari sifatida 
qatnashadilar.
T ip o elem en tlar 
konturi  geometriyasi 
xilm a- 
xillikning  o ‘zini  va  ulam ing  ham m a  asosiy  shakl
hosil  qiluvchi  x u su siy atlari  v a   im k o n iy atlarin i 
belgilaydi.
Bu yuza qanchalik oddiy, muntazam, to ‘g‘ri va 
tekislikka yaqin (to‘g‘ri chiziqli konturga nisbatan) 
b o is a , shunchalik boshqa hollarda tipoelementning 
b o sh q a  elem entlar  b ilan   b o g iiq lig in i  y aratish , 
dem ak,  hosil  b o iu v c h i  m u rak k ab   shakllarning 
umumiy sonini ko'paytirish imkoniga ega  b o iad i.
K o ‘p in c h a   tip o e le m e n tla rn in g   s h a k l  hosil 
qiluvchi (jumladan, o ‘zaro bogianuvchi) qobiliyati 
ulam ing tuzilishi  turlariga ham  b o g iiq , demak, bu 
aylanami,  kvadrat, uchburchak, to ‘g‘ri  burchakmi 
v a   hokazo.  U la r  ay lan ad a  k am ro q ,  k v ad rat  va
26


t o ‘g ‘ri  u ch b u rch ak d a  k o ‘p ro q .  Bu  degani 
tipoelementning shakl  hosil qiluvchi imkoniyatlari 
uning qurilish muntazamliligi darajasiga va aw alo 
uning  o ‘z  sim m etriyasi  darajasiga  b o g iiq d ir. 
M u rak k ab  
sh ak llarn in g  
yuzalar 
bilan 
b o g ia n m a g a n , 
fazo d a 
erk in   joylashgan 
tipoelementlari  uchun  nosimmetrik  yoki  nisbatan 
kamroq  simmetriyaga  ega  b o ig an   shakl  ko‘proq 
kombinator hisoblanadi. Aynan fazoda muntazam 
jo y lash g an   nosim m etrik  shaklni  q o ‘llash 
(sim m etriyaning  ham m a  tu rla ri  va  guruhlari 
-bo‘yicha)  ornam entlarning  x arak terli  tuzilish 
sxemalarini  qurish imkonini beradi.
T ipoelem entlarning  shakl  hosil  qiluvchi 
imkoniyatlari  nisbiy  o ich am lar  kabi  geometrik 
p a ram etrlarig a  b o g ‘liq.  Bu  jih a td a n   m odulli 
shakllar  alohida  o‘rin  tutadi.
Modullilik oichamlar karraligi murakkab shakllar 
tarkibiy qismlarining shakl hosil qilish imkoniyati va 
samaradorligini  ko‘taradi,  hal  qilinuvchi vazifalar 
koiamini  kengaytiradi.  Murakkab shakllarning bir 
xil nusxali birxillashtirilgan elementlari bejiz iste’molda
ko'pincha  «modullar»  deb atalmaydi,  chunki ko‘p 
marta  takrorlanib,  ular karrahlikning va shaklning 
yoki yaxlit butun shaklning alohida tomonlari asosiy 
birligi  hisoblanadi.  Lekin  hamm a  shakllar  ham 
modullilikning  kom binator  xususiyatlariga  ega 
boiavermaydi.  Bu xususiyat ko'proq to‘g‘ri chiziqli 
shakllarga,  eng  a w a lo   tu rli  uchburchak  va 
parallelogramm, hajmiy shakllardan esa prizmalarga 
xos.
Bir 
q an ch a 
oddiy 
tipoelem entlardan, 
m odullardan,  shuningdek,  ularning  muntazam 
qismlari  —  mïkromodullardan  k o ‘pineha  yangi, 
murakkab modulli tipoelementlar -  makromodullar 
va ularning oilasini yaratish mumkin boiadi.  Ular 
k o m b in ato r  shakl  hosil  qilishning  umumiy 
imkoniyatlarini  kengaytiradi  va  badiiy  boyitadi. 
Modulli tipoelementlar ba’zi ko‘p  qirrali va sferik 
yuzalar uchun  ham,  shuningdek,  hajmiy  shakllar 
uchun ham ehtimol. Bu, masalan, ba’zi to‘g‘ri ko‘p 
qirrali yuzalaming qismlari, hajmiy shakllar orasida 
yetti  kubdan  iborat  «grek  xochi»  deb  ataluvchi 
figura uchun ham xos.
Tipoelementlarning shakl hosil qiluvchi xususiyatlari
Tipoelementlar  asosiy  param etrlarining  (eng 
awalo, ularning asosiysi -  geometriyasi, shuningdek, 
o ich am lari,  modulliligi,  simmetriyasi)  m a’lum 
ko'rsatkichlari tipoelementlarning shakl hosil qiluvchi 
xususiyatlarini yuzaga keltiradi, ularning eng asosiylari 
b ogiana  olish,  bir  xil  nusxalik  va  kombinatorlik 
kabilardir.
K o‘p  m arta  takrorlanuvchi  birxillashtirilgan 
tarkibiy  qismlardan murakkab  shakllarning  hosil 
bo‘lishi  umumiy  holda  bu elementlarning  fazoda 
erkin joylashishi  orqali  qanday  amalga  oshirilsa, 
xuddi  shunday  u larn in g   tu rli  o ‘zaro  b o g iiq  
joylashishlari  bilan amalga  oshiriladi.
Bunda  bog ian a  olish  deyilganda,  m urakkab 
shakl qo'shni elementlarining chegaralovchi chiziq 
yoki  yuzaning  o‘zaro  muvofiqligi  bilan  ularning 
talab  etilgan  funksional  va  konstruktiv  qo‘shilish 
joyidagi  zich  tutashuvi  tushuniladi.  Y a’ni  aynan 
q o ‘shiluvchi 
qism larning 
yuzalari 
yoki 
konturlarining bir xilügi (simmetrikligi) yoki o‘zaro 
to id iru v c h ilig i 
(asim m etrikligi) 
bilan. 
Tipoelementlarning b o g ian a  olish va  shakl  hosil 
qilish imkoniyatlarining umumiy darajasi, ularning 
konturlari  geometriyasi  muvofiqligidan  tashqari,
ular tomonlari yoki qirralarining oichamlariga ham 
bogiiq.
1. Turli geometrik shakllar tipoelementlari teng 
tomon yoki qirralarga ega boiadi, yuqori darajada 
b o g ia n a   olish  va  berilgan  geometriyada  yuqori 
kom binatorlikka  ega  b o ia d i.  U larning  h ar  biri 
o‘ziga  teng  va  qolgan  tipoelementlardan  har  biri 
bilan  b irlash ad i  (M asalan,  bir  xil  o ic h a m li 
tomonlarga  ega  to ‘g‘ri  uchburchak,  to‘rtburchak 
va  o ltib u rc h a k   k o 'rin ish id a g i  tipoelem entlar 
seriyasida).
2.  Turli  geometrik shakldagi tipoelementlar turli 
o ich am d ag i  tom onlarga  ega  b o ia d i  va  faqat 
muayyan va ancha chegaralangan kombinatsiyalarda: 
har biri  o‘ziga teng,  bir yoki qolganlardan ba’zilari 
bilan  birlashib,  o'zaro bogianishning ancha  kichik 
darajasiga molik boiadi.
3.  Turli  geometrik  shakldagi  hamma  berilgan 
tipoelementlardan faqat  bir (tayanch)  tipoelement 
qolganlarining har biri bilan o'zaro bog ian a oladi. 
Aynan  ular,  aksincha,  o'ziga  teng  b o ig a n   bilan 
ham,  boshqa  tipoelementlardan  har  qandayi  bilan 
ham   o ‘zaro  bogianm aydi,  bunda  u  eng  kichik 
o'zaro  bogianish  darajasiga  ega  boiadi.
27


îpoelementlaming  o'zaro  birlashish  uslubiga 
» ühatdan  yaratilayotgan  shaklning  ko'rinishi 
, umumiy soni  ham  bogiiq  boMadi. 
lamina murakkab va ko‘p kombinator predmet 
flari elementlarining ikkinchi zaruriy xususiyati 
oing bir tipligi,  ko‘p marta  takrorlanishidadir. 
akkab shakllaming ko‘p marta takrorlanuvchi 
ib iy   qism lar  tip o elem en tlard an   tash k il 
shining  ko‘rib  chiqilayotgan  uslubi  oqimidagi 
inchi  va  asosiy  ajralib  turuvchi  xususiyati  -  
fcinatorlikdir.
kombinatorlik 
-   tipoelem entning  shunday 
Ida xususiyatini  bildiradiki  (va  aw alo,  uning 
metriyasi  xususiyatini),  bu  xususiyat  turli 
viy joylashishlar  va  o‘ziga  teng  yoki  boshqa 
inishdagi elementlar bilan o'zaro bogianishlar 
nbinatsiyalar)  orqali  unga  turli  xil  alohida
Kombinator shakl
Jmumiy va takrorlanuvchi dastlabki elementlar 
jlam id an   k o m b in ato r  sh ak llam in g   tu rli 
ihini  tashkil .qilish  m aiu m   qoidalar  bo‘yicha 
niq shartlami saqlagan holda amalga oshiriladi. 
qoidalar maqsad va talablar bilan,  shartlar esa 
d  hosil qilish imkoniyatlari bilan aniqlanadi va 
biri  alohida  holda  turlicha  b o iish i  mumkin. 
kl  hosil  qilish  qoida  va  shartlariga,  tabiiyki, 
p jihatdan yaratilayotgan obyektlaming soni va 
ï-tumanUgi  b o giiq  boiadi.
[îpoelementlaming berilgan nomenklaturasi va 
ning joylashish qonunlarida kombinator shakl 
i  qilish shartlariga, masalan, tipoelementlaming 
ju d  xomashyosi fizik xususiyati  (bu xomashyo 
mgmi yoki  elastik  tarangmi)  nomenklatura  va 
npli.  birxillashtirilgan va  individual  elementlar 
olamidagi  m unosabat,  t o ‘plam ning  m iqdor 
ib i va  boshqalar  kiradi.
Kombinator shakl hosil qilishning asosiy qoidalari, 
nchidan,  yaratilayotgan  obyektlar  va  ularning 
nentlari 
darajasini aniqlaydi (geometrik, moddiy 
i  funksional-konstruktiv); ikkinchidan, tarkibiy 
nlarning  yaxlit  birlik  chegarasidagi  o ‘zaro 
flanish 
xarakteri  va  darajasi  bo'yicha  talablar 
uning  butun  yuza  (yoki  kontur)  bilan,  yuza 
ni.  chiziq,  nuqta  bilan  o'zaro  tutashuvi  yoki
murakkab  shakllar,  yoki  talab  etilayotgan  vazifali 
shakllar  guruhini  tashkil  etish  qobiliyati  haqida 
xabar beradi.  Shunday qilib,  bu shakl  hosil  qilish 
qobiliyati,  universalligi,  birxillashuvi,  umumiyligi 
xususiyati kabilar ham unga xos. Unda kombinator 
shakl hosil qilish uslubining mohiyati va sifat xossasi 
mavjud. 0 ‘zaro bogianish va kombinatorlik yaqin, 
lekin  bir  xil  b o im a g a n   xususiyatlardir.  U lar 
kombinator shakl hosil qilishning zaruriy va yetarli 
sharti  sifatida  o‘zaro  munosabatda  boiadilar.
Faqat to‘g‘ri  uchburchaklar,  faqat  kvadratlar, 
to ‘g‘ri  uchburchaklar  va  kvadratlardan  tashkil 
topgan  m u rak k ab   sh ak llam in g   uch  guruhini 
taqqoslab,  kombinatorlik  xususiyatlarining  aniq 
namoyon  boiishini  kuzatamiz.  Bu  guruhlardagi 
yasam a  shakllam ing  soni  turlicha  va  shunga 
muvofiq  13,7  va  20 ni  tashkil qiladi.
hosil qilish qoidalari
um um an  o ‘z aro   tutashuvsiz);  uchinchidan, 
izlangan  shaklning  struktura  qurilishi  va  undagi 
tarkibiy  qism larning  fazoviy  o‘zaro  joylashuvi 
umumiy  turi.  Bu  qoidalar  hosil  b o iu v ch i  shakl 
tu rla ri, 
ifodali-nom untazam  
shakllar, 
mutanosiblik,  muvozanat,  ritm,  o‘xshashlikning 
kompozitsion-estetik qoidalariga muvofiq keluvchi 
shakllar,  simmetriyaning hamma mumkin  boigan 
turlariga  ega  shakllar,  teng  yuzali  va  teng  tashkil 
qilingan shakllar, juda zieh taxlam, demak, tirqish 
va  yam oqlarsiz  shakllar,  tartib g a  solingan  va 
funksional,  konstruktiv  va  kompozitsion-estetik 
yaxlit  (dizayn  va  m e’m orchilik  obyektlari)  va 
boshqalami  belgilaydi.
Kombinator  shakl  hosil  qilishning eng muhim, 
u niversal  va  kom pleks  boshqaruvchisi  -  
sim m etriyadir.  Biz  aniq  iqror  boiganim izdek, 
simmetriyaning barcha turlari (aks tasvir, markaziy 
o'qli,  ko‘chirilgan,  aks  tasvir  o‘qli  va  boshqa)  va 
ulaming kombinatsiyalari sababli talab etilayotgan 
shakllam ing  turli-tum an  va  ko'pini  bir  vaqtda 
yaratish  imkoniyati,  shuningdek,  bu  shakllaming 
yuqori  struktura-estetik  sifati  ularning  yuksak 
tartibliligi,  xushbichimligi,  ko‘zni  yashnatuvehi 
uyg‘unliligi  ta ’minlanadi.
28


2.2.  K OM BIN ATO R  SHAKL  H O S IL   Q IL ISH   XARAKTERISTIKALARI
Eng  yuqori  m iqdor  muayyanligi  simmetriya 
qonuniyatlari  bo'yicha  yaratilgan  kom binator 
shakllar uchun  mavjud.  Bu  holda  bir  tipoelement 
asosida  hoshiya  tipidagi  uzunchoq-tekis  shakllar 
uchun shakl struktura turlarining umumiy maksimal 
soni 7 ga teng, omament tipidagi tekis shakllar uchun 
17,  kristall  tipidagi  hajmiy  shakllar  uchun  230. 
Shuningdek, eng yaxshi yassi  taxlamlaming uch xil 
turli ko‘rinishdagi to‘g‘ri ko‘pburchaklardan tashkil 
topgan uch to‘g‘ri parketlaming, bosh turdagi to‘g‘ri 
ko‘pburchaklardan  iborat  sakkiz  yarim   to ‘g‘ri 
p ark etlam in g ,  besh  t o ‘g‘ri  va  14  (16)ga  teng 
burchakli  yarim  to‘g‘ri  bo‘rtiq  ko‘pburchaklardan 
tashkil  topgan  kom binator  hajmiy  shakllarning, 
shuningdek,  biz  keyinroq  mufassal  bayon  qilib 
beradigan ba’zi boshqa alohida shakllarning miqdori 
bir ma’noda aniqlangan.
Odatda,  tipoelementlarni  chegaralovchi  chiziq 
yoki yuza geometriyasi bo‘yicha qanchalik o‘xshash 
va  sodda  b o ‘lsa,  ularning  o ‘zaro  b o g ia n ish i 
shunchalik  y u q o ri  b o ia d i.  Bu  m a ’n oda  eng 
yaxshisi,  hoshiyaning  t o ‘g ‘ri  chiziqliligi  va 
qirralaming  tekis  ko‘rinishi  hisoblanadi.
0 ‘zaro  bogianuvchi  tipoelementning  yuzalar, 
yaxlit  jism   v a  figu ralarn in g   tash k il  b o ‘lish 
jarayonida  geometriyasi  qanchalik  muntazam , 
sim m etrik  va  m odulli  b o is a ,  uning  shakl 
kombinatorligi shunchalik yuqori boiadi. N oto‘g‘ri 
va  t o ‘g‘ri  k o ‘pb u rch ak lar,  k o ‘p  q irralilar  va 
m odulli  tip o razm erlarn in g   shakl  hosil  qilish 
im k o n iy atlarin i  taq q o slash   buni  ishonarli 
tasdiqlaydi.  Bunda,  umuman,  shunday  tendensiya 
mavjudki, yassi tipoelementlarda muvofíq keluvchi 
ko'pburchaklarning  burchaklar  soni  kamayishi 
bilan  ularning  kombinatorligi  oshadi  (masalan, 
to‘g‘ri  oltiburchakdan  to‘g‘ri  uchburchakka).
Chamasi, boshqa sharoiüarda tipoelementlaming 
oichamliligi, fazoviy yoyilishi qanchalik kichik boisa,
Kombinator shakl
Aniq  kom binator  shakl  va  vazifalari  yuzaga 
kelishida hal etiladigan barcha turli-tumanliklar, 
ularning eng muhim belgilari  nuqtayi nazaridan 
q u y id a g i  aso siy   sin f,  g u ru h   va  tu r la rg a  
birlashadi.
1. 
Asosiy  geometrik  belgilari  bo'yicha fazoviy 
oichamliligi, simmetriya va umumiy tuzilish turlari
ularning kombinatorligi shunchalik  yuqori boiadi, 
deyish mumkin. Bu narsa quyma (steijenli) tipoelement, 
yassi (plastinka -  ko‘pburchakli) tipoelement, hajmiy 
tipoelement (kub, kesik oktayedr va h.k.) asosidagi 
to ‘g‘ri,  yarim  to ‘g‘ri,  teng  qirrali,  to ‘g‘ri  qirrali 
ko'pqirralar va barcha qalin taxlamlaming shakl hosil 
qilinishini taqqoslaganda ko'rinadi.
T ipoelem entning  h a r  qan d ay   q o 'sh im ch a 
dekorativ,  rang,  fakturaviy-relyef parametrlaridan 
birining ko'rsatkichi xarakteri bo‘yicha uning erkin 
o ‘zaro  jo ylashuvida  q anchalik  n o o 'x sh ash , 
asim m etrik  b o is a ,  fazo d a  esa  uning  shakli 
geometriyasi  qanchalik  asimmetrik  b o is a ,  uning 
kombinatorlik darajasi  shunchalik yuqori  boiadi. 
Turli  ornamentlar  variantlari  va  boshqa misollar 
buni  yaqqol  tasdiqlaydi.
T ipoelem entlam ing 
m uvofiq 
seriya- 
nom enklaturasi  qanchalik  kom binator  va  ular 
to‘plami qanchalik ko‘p b oisa, ma’lum sharoit va 
qoidalarda yaratilayotgan shakllar umumiy miqdori 
shunchalik  ko‘p  boiadi.
M uvofiq 
keluvchi  seriya-nom enklatura 
birxillashuvi  ko‘rsatkichi  qanchalik  yuqori  boisa, 
dem ak,  u n in g   ta rk ib id a   birx illash tirilg an  
tipoelementlar  nisbatan  qanchalik  k o ‘p  b o is a , 
k o m b in ato r 
shakl 
hosil 
qilish 
umumiy 
samaradorligi shunchalik  yuqori  boiadi.
Murakkab  shakllar tipoelementlarining  o‘zarо 
bogianish  va  kombinatorlik xususiyatlari  o'zaro 
t o ‘g‘ri  b o g iiq lik d a :  elem entlarning  o ‘zaro 
b o g ia n ish i  qanchalik  yaxshi  b o is a ,  ularning 
kombinatorligi  shunchalik  yuqori  boiadi.
Aniq  seriya-nom enklatura  kom binatorligi 
umumiy  darajasi,  dem akki,  yuzaga  keluvchi 
m urakkab  shakllarning  umumiy  miqdori  hamma 
parametrlar bo‘yicha va birinchi galda uning shakli 
geom etriyasi  b o ‘yicha  uning  tipoelem entläri 
kombinatorligi darajasiga to‘g‘ri bogiangan boiadi
va vazifalar tasnifi
bo'yicha  kom binator  shakl  seriyalari  shunday 
boiishi  mumkin.

Download 5,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   52




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish