Компьютер тизимларининг архитектураси ва классификацияси. Компьютер тизимларининг функционал ва структуравий ташкил этиш, ҳамда уларнинг хусусиятлари. Кўп машинали ва кўп процессорли компьютер тизимлари



Download 139 Kb.
bet2/5
Sana23.02.2022
Hajmi139 Kb.
#121707
1   2   3   4   5
Bog'liq
kompyuter tizimlarining arkhitekturas

Глобал ҳисоблаш тармоғи кўплаб локал тармоқларни ва миллионлаб турли хилдаги ЭҲМларни дунё бўйича бирлаштиради. Бундай тармоқда алоқа линиялари сифатида оптокабел ёки космик радиолиния алоқаси ишлатилади.
Ишчи гуруҳ (workgroup) - бир нечта компьютерлар тўплами бўлиб, улар қулайлик учун тармоқ ресурсларини кўришда бир хил ном юритилади.
Домен (domain) - тармоқ администратори томонидан белгиланган компьютерлар туркуми. Бу компьютерлар WINDOWS NT Server операцион системасида умумий маълумотлар базасини ва ҳимоя тизимини ишлатишади. Хар бир домен бир хил бўлмаган (уникал) номга эга.
Тугун (узел-host) тармоққа уланган асбоб (компьютер), у тармоқда ўзининг адреси билан ажратилади (Масалан, Интернет тармоғида host-адрес уникал 32-разрядли икки ҳисоблаш тизимидаги сон).
Маълумотларни узатиш тезлигикомпьютер тармоғида маълумотларни узатиш тезлиги бир дақиқада неча бит (в битах в секунду, bps - bit per second) сифатида ўлчанади ёки бод (boud).
Трафик (traffic)маълумотларни узатишда ахборотлар тўплами. Бу узатувчи мухитнинг даражасини белгиловчи тахминий кўрсаткичдир (оғир, ўрта ва енгил трафиклар бўлади).
Сервар ЭҲМклиент ЭҲМда тушаётган сўровларни бажарадиган, юқори тезликка ва етарли оператив ва дискли хотира хажмга эга бўлган компьютер.
Файл-сервер - клиент ЭҲМи фойдаланувчилари томонидан ишлатиладиган маълумотлар ва дастурлар сақланадиган ва алоҳида ажратилган ЭҲМ.
Сервер дастури (приложение)клент-дастури томонидан ташкил этилган сўровларни бажаришга қодир бўлган дастур.
Клиент ЭҲМчекланган ресурсларга эга ва серверда бажаришга мўлжалланган сўровлар юборадиган фойдаланувчи компьютери.
Клент-дастуриалоҳида фукцияларни бажариш мақсадида сервер-дастурга мурожат этувчи дастур.
Протокол (Баён) – икки ва ундан ортиқ компьютерларни боғлашда ишлатиладиган қоида ва келишувлар тўплами.

Download 139 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish