Коммуникациялари техникуми оптик алоқа тизимлари


SDHда сигналларни умумий мультиплексорлаш схемаси. Синхрон рақамли иерархия оқимларининг шаклланиши



Download 5,29 Mb.
bet79/115
Sana24.02.2022
Hajmi5,29 Mb.
#253363
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   115
Bog'liq
OAT Ma'ruza matni

13.3. SDHда сигналларни умумий мультиплексорлаш схемаси. Синхрон рақамли иерархия оқимларининг шаклланиши


STM–N циклининг шаклланиши
Мультиплексорлашнинг барча вариантлари аввало STM-1, кейин эса STM-N модулининг шаклланишига олиб келади. STM-N модулининг логик тузилишини қараб чиқамиз.
STM-N модули цикли (фрейми)нинг тузилиши қуйидагича 13.2-расмда кўрсатилган.

13.2-расм. STM-N цикли (фрейми)нинг тузилиши


Кўриш қулай бўлиши учун фрейм икки ўлчамли 270хN бир байтли устунлар ва 9 қаторли форматлар кўнишида тасвирланган. Тузилишнинг узунлиги 2430хN (9х270=2430) байт, такрорланиш частотаси 800 Гц бўлган кадрлар ёки бир ўлчамли рақамли кетма-кетликлар қўринишидан иборат.
Фрейм учта майдонлар гуруҳидан ташкил топган: 3х9хN ва 5х9хN байтли форматнинг SOH секция сарловхаси майдони; 1х9хN байтли форматнинг AU-4 кўрсаткичи майдони ва 9х261хN байтли (N=1, 4, 16, 64, 256) форматининг фойдали юклама майдони. Секция сарловхаси ва кўрсаткичнинг тузилишини қуйида кўриб чиқамиз.
Е1 трибларидан STM-1 га ўтиш

Овозли сигналларни узатишда кейинчалик STM-N га ўтишни назарда тутган ҳолда Е1Е4 оқимларига боғлиқ ҳолда ўзгартириш мақсадга мувофиқдир. Бундай ёндашишни назорат қилиш, маршрутлаштириш, ажратиш, STM-N оқимидан ҳар бир Е1 оқимининг хатоликларини осонгина топиш имконини беради. Бундай узатишда STM-1 оқимининг тезлиги 155 Мбит/с ни ташкил этади. Блокларнинг барчасидан, TUG-2, TUG-3, VC-4 ва STM-N позицияларида сигнални вақт бўйича мультиплексорлаш амалга ошади. Ҳар битта вақт бўйича бирлаштиришда (мультиплексорлашда) цикл вақти ўзгаришсиз қолади (125 мкс). Энди Е1 юклама оқимидан STM-1 сатҳига ўтишни қараб чиқамиз.


(13.3-расм)

13.3-расм. Е1 юклама оқимидан STM-1 синхрон транспорт модулининг шаклланиши

Расмдан кўриниб турибдики, юкламадан синхрон транспорт модулини шакллантиришда, сарловҳа ёки кўрсаткични мультиплексорлаш, схеманинг бошқа элементларига физик ёки мантиқий бирлашиш жараёнини билдиради. Бундай синхрон транспорт модули шаклланишида юкламага аввал тенглаштирувчи битлар, бошқарувчи ва жойлаштирувчи битлар қўшилади. Шаклланган С-12 контейнерига, VC-12 POH (Path Over Head) маршрут сарлавҳаси қўшилади, натижада виртуал контейнер шаклланади. Виртуал контейнер, 1 байт (PTR) кўрсаткичнинг қўшилиши натижасида TU юклама блокига айланади. Ундан кейин, VC юқори сатҳли виртуал контейнерлар шакллангунга қадар, зич ҳолда, ҳар хил сатҳли юклама блоклари (TUG) гуруҳларида юклама блокларини мультиплексорлаш процедураси амалга ошади. VC-4 POH маршрут сарлавҳаларини қўшилиши натижасида, маъмурий (АU) блоклар ҳосил бўлади ва уларга SOH секция (Sectoon Over Head) сарлавҳаси қўшилади. SOH регенерациялаш секцияси (RSOH) сарлавҳаси ва мультиплексорлаш секцияси (МSOH) сарлавҳасидан ташкил топган.


Кўриниб турибдики, рақамли оқимларни юклатиш, тенглаштириш жараёнлари (битли стафинг)ни қўллаш, кўрсаткичларнинг фаоллиги шунингдек POH ва SOH сарлавҳаларини қўллаш билан боғлиқдир.
SDH тизимларида контейнерлар РDH оқимларини юклаш учун лозим бўлган хажмдан бир неча марта каттадир. Рақамли оқимларни юклаш (битли стаффинг усули)да унинг тезликларини тенглаштириш процедураси амалга ошади. Бунинг учун контейнернинг бир қисми қўлланилади.

Download 5,29 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish