Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet370/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   366   367   368   369   370   371   372   373   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

Т У Р Т И Н Ч И
б
У
л и м
МАЪМУРИЙ ХУКУКБУЗАРЛИК ТУРРИСИДАГИ
ИШЛАРНИ ЮРИТИШ
X I X б о б .  УМУМИЙ КОИДАЛАР
269-м о д д а. 
Маъмурий кукукбузарлик тугрисидаги ишларни
юритиш вазифалари
Маъмурий хукукбузарлик тугрисидаги ишларни юритиш вази­
фалари: кар бир ишнинг колатини уз вактида, кар томонлама,
т^ла ва объектив равишда аниклаб чикишдан, бу ишни конун
кужжатларига мувофик колда кал этишдаи, чикарилган карорнинг
ижросини таъминлашдаи, шунингдек, маъмурий кукукбузарлик со­
дир этиш сабаблари ва бунга олиб келган шарт-шароитларии аниц-
лашдан, кукукбузарликларнинг олдини олишдан, фукароларни
Узбекистон Республикаси Конститутцияси ва конунларига риоя
этиш рукида тарбиялашдаи, конунийликни мустаккамлашдан ибо-
ратдир.
1. Маъмурий хукукбузарлик тугрисидаги ишларни юритиш 
вазифалари маъмурий жавобгарлик туфисидаги конунлар вази- 
фаларига т^ф и келади.
2. Хар бир иш колатини уз вакгида юзага чикариш айбдор жа- 
вобгарлигининг мукаррарлигини, янги кукукбузарликнинг олди­
ни олишни таъминлайди. Кодекснинг 305, 316, 319-модцаларида 
белгиланган процессуал мудцатлар кам ана шунга йуналтирилган.
3. Ишни \ар томонлама ва тулик тадкик этиш ишни туф и 
куриб чикиш учун ахамиятга эга булган барча хдпатларни аник- 
лаш лозим, деган маънони англатади.
493


Куйидагилар ана шундай холатлар хисобланади:
Маъмурий хукукбузарлик содир булганми; уни содир этишда 
мазкур шахе айблими, у маъмурий жавобгарликка турри келадими; 
мулкий зарар етказилганми; жавобгарликни енгиллаштирувчи ва 
ОБирлатувчи вазиятлар борми; шахе хак,ида маълумотлар, унинг 
мулкий холати; ишни тухтатишга олиб келувчи холатлар борми.
Шунингдек, иш ни хал этиш учун ахамиятга молик бошка 
вазиятлар хам аникланиши талаб этилади.
4. Иш холатини аникдашнинг объективлиги ишга нисбатан 
адолатсизлик, тахминларга асосланган маъмурий жавобгарликка 
тортилаётган шахенинг фойдасига гувохлик берадиган холатлар­
ни менсимай айблайдиган йуналишни истисно этади. Объектив- 
лик процесс катнашчиларига, илтимос билан арз килувчиларга 
нисбатан асабий муносабатда булишга, кенгаш давомида купол- 
лик курсатишларга зиддир.
5. Ишларни аник, конунлар асосида хал этишга булган ишора 
мухим ахамиятга эга. Маъмурий хукукбузарлик учун \еч ким 
к,онун хужжатларида белгиланган асослар ва тартибдан бошкдча 
тарзда таъсир чорасига тортилиши мумкин эмас.
Тегишли ваколат берилган органлар ва мансабдор шахслар 
маъмурий таъсир курсатиш чораларини уз ваколатлари доираси- 
да аник, конунлар асосида куллайдилар (8-модда).
6. Кодекснинг 8-модцаси 4-к,йсмига биноан, маъмурий мухо- 
камада к,онунийликни таъминлашнинг хукукий кафолати вако­
латли, юк;ори турувчи органлар ва мансабдор шахслар томони­
дан мунтазам назорат килиб турилиши билан,. прокурор назорати 
билан, шикоят бериш хукуки билан ва крнунларда белгиланган 
бошка хуку к, ва крнунларда белгиланган бошка усуллар билан 
таъминланади.
7. Чик,арилган к,арорлар ижросини таъминлаш маъмурий 
хукукбузарлик тугрисидаги ишларни юритиш вазифаси хисобла­
нади. Жазо белгиланганлиги хакида чикарилган карор бажарил- 
маса ёки тула бажарилмаса, маъмурий жазонинг нафи йуколади.
8. Маъмурий хукукбузарликларга кумаклашувчи сабаб ва шарт- 
шароитларни юзага чикариш маъмурий хукукбузарликлар тугри­
сидаги ишларни юритишнинг асосий вазифаларидан бири хисоб­
ланади. Бу холатларни аниклаш ишни юргизувчи органлар ва 
мансабдор шахслар учун мажбурий характер касб этади.
9. Ишни куриб чикувчи орган. (мансабдор шахе) маъмурий 
хукукбузарликлар содир этиш сабаблари ва уларга олиб келган 
шарт-шароитларни аниклаганда тегишли ташкилотларга (ман­
сабдор шахсларга) бу сабаб ва шарт-шароитларни бартараф этиш 
юзасидан такдимномани киритади (313-модда).
10. Рахбар бу такдимнома келиб тушган кундан бошлаб бир
494


ой ичида уни юборган орган (мансабдор шахсга)га курилган 
чоралар х,ак,ида маълум кдлиши шарт.
11. 
Фуцароларни Узбекистон Республикаси Конституцияси 
ва крнунларига аник; ва огишмай риоя этиш рухида тарбиялаш 
маъмурий хукукбузарлик тугрисидаги ишларни юритишнинг му­
хи м вазифаларидан бири хисобланади.
270-м о д д а. 

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   366   367   368   369   370   371   372   373   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish