Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

Дарахтлар, буталар, бошкд урмон усимликлари
ва нихолларни гайриконуний равишда кесиш,
шикастлантириш ёки й^к, к,илиш
Дарахтлар, буталарни, боцща урмон усимликлари ва нихол-
ларни гайриконуний равишда кесиш, шикастлантириш ёки йук,
к,илиш, —
фукароларга энг кам иш хак^нинг учдан бир кисмидан бир
бараваригача, мансабдор шахсларга эса — бир бараваридан уч
бараваригача микдорда жарима солишга сабаб булади.
Худди шундай хукукбузарликлар маъмурий жазо чораси
кулланилганидан кейин бир йил давомида такрор содир этилган 
t 
булса, —
фукдроларга энг кам иш х,ак,ининг бир бараваридан уч барава­
ригача, мансабдор шахсларга эса — уч бараваридан етти барава­
ригача мивдорда жарима солишга сабаб булади.
1. 
Бу моддада назарда тутилган дарахтларни гайрикрнуний 
равишда кесиш деганда ёгоч тайёрлаш ташкилотларининг ёки 
фук,ароларнинг кесиш учун ажратилмаган участкаларда урмон
134


усимликларини кесиши ёхуд бошка дарахтлар, буталарнинг бошк,а 
навларини ёки нормадан ортик, кесишини х,исоблаш керак. Курса­
тиб утилган лолларда ёгоч тайёрлаш ташкилотлари ва фукаролар 
дарахтлар, буталарни кееишга рухсатлари булгани \олда урмон 
кесиш чиптаеида (ордерида) урмондан фойдаланиш объектига 
нисбатан курсатиб утилган талабларни бузадилар. Урмон кесиш 
чиптаеида (ордерида) назарда тутилган боища талаблар бузилган 
такдирда бу хукук,бузарлик Кодекенинг 78-модцаси буйича ба^о- 
ланиши керак. Башарти дарахтлар, буталар узбошимчалик билан 
(урмон хужалиги органларининг рухсатисиз) кесилган булса, у 
хщда мазкур ^аракат Кодекенинг 60-моддаси билан бащганиши 
лозим.
Дарахтлар, буталар, боища урмон усимликлари ва нщоллар- 
ни шикастлантириш ёки йук, килиш деганда дарахтлар ва бош- 
ца урмон усимликларини синдириш, шох-шаббаларини ши- 
каетлантиришни тушунмок, керак. Одатда дарахтлар, буталар, 
нщоллар, шохлар ва кучатларни шикастлантириш ёки йук, 
кдниш улардан фойдаланиш муносабати билан эмас, балки ёгоч 
кесиш, уни ташиш, урмон фонди ерларида курилиш ва боища 
ишяарни амалга ошириш вак,тида содир булади. Шикастлан­
тириш ёки йук килиш фукароларнинг урмонлардан дам олиш 
учун фойдаланиш вактидаги ^аракатлари билан содир этили- 
ши мумкин.
2. Шархдана'ётган моддада назарда тутилган фткук,бузарлик- 
ларнинг объекти дарахтлар, буталар, шохлар, них,оллар, боища 
Урмон усимликлари (кучатлар, уругдан усиб чикдан кучатлар ва 
бошкдлар) х,иеобланади.
3. Курсатиб утилган ^укукбузарликлардаги субъектлар ман­
сабдор шахслар ва фук,аролар х,исобланади.
4. Шархданаётган моддада кузда тутилган 5с/кук,бузарликлар 
Касддан ёки э^тиётсизлик оркасида вужудга келган ^аракатлар 
билан содир этилиши мумкин.
Иккинчи кием худди шундай хукукбузарликлар учун маъму- 
рйй жазо чораси кулланилганидан кейин бир йил давомида так- 
рор содир этилган такдирда маъмурий жавобгарликни назарда 
Тутади^
5. Урмонни ёки бошка дарахтларни гайрик,онуний равишда 
кесиш катта зарар етказган такдирда бундай хукук,бузарлик 
ЖКнинг 198-модцаси 2-кисми буйича квалификация кдлина- 
ДИ.
6. Кодекенинг 79-моддасида назарда тутилган хукУкбузарлик- 
лар тугрисидаги ишлар табиатни мухрфаза кдлиш органлари­
нинг мансабдор шахслари томонидан куриб чикилади (261-мод- 
да).

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish