Кодексига шарх. Лар 'адоаат збекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 19,77 Mb.
Pdf ko'rish
bet228/456
Sana20.03.2022
Hajmi19,77 Mb.
#504299
TuriКодекс
1   ...   224   225   226   227   228   229   230   231   ...   456
Bog'liq
MJTKga sharhlar

Укотар’куроллардаи белгиланган тартибни буз­
ган х;олда отиш
Укотар куроллардан белгиланган тартибни бузган холда отиш, —
курол ва Ук-дориларни мусодара килиб ёки мусодара килмай,
энг кам иш хакининг бир бараваридан уч бараваригача микдорда
жарима солишга сабаб булади.
1. Жамоат тартиби ва ахолининг хавфсизлиги куриб чикилаёт­
ган хукукбузарликнинг касд килиш объекта хисобланади. Укотар 
Куроллардан фойдаланиш коидасини бузганлик учун жавобгар­
лик белгиланади.
Давлат ва жамоат ташкилотларининг отиш тирлари, отиш 
жойлари, отиш-ов килиш масканлари теварак-атроф хавфсизли­
гини таъминлайдиган ички ишлар. органлари рухеати билан иш- 
лайдиган отиш учун ажратилган махсус жой деб тушунилади.
Хар бир муайян жойда хавфсизлик чораларига амал кдпин- 
маслик белгиланган тартибни бузиш, деб тушунилади. Отиш 
рахбарининг команда бермасидан аввал ёки «Ут очиш тухтатил- 
син!» командасидан кейин ^т очиш, одамлар, машина ва хай­
вонлар пайдо булиб колган такдирда ут очиш, нОсоз куролдан ут 
очиш ёки хавфли йуналишга ук узиш, куролни бошка шахсга 
бериш тартибни бузиш деб тан олинади.
2. Хукукбузарликнинг объектив томони куйидаги хатти-хара- 
катда ифодаланади:
— 
ахоли пунктида, шу максад учун махсус ажратилмаган 
жойда, белгиланган тартибни бузган холда отиш.
3. Хар кандай укотар куроллар, шу жумладан, текис стволли 
ов милтиги укотар курол хисобланади. Заводца тайёрлангани 
Хам, хонаки курол хам шу тоифадандир.
Старт бериладиган, сигнал чалинадиган, курилиш, газ писто- 
летлари, ракета отадиганлар, портлаш халтачаси ва бошка пиро- 
техникага ухшаганлари, ёритув. воситалари, пневматик милтик- 
лар курол тоифасига кирмайди.
312


4. 16 ёшли фукаролар ушбу хукукбузарлик субъекти булиши 
мумкин. Шуниси х,ам борки, куриб чикдлаётган хукукбузарлик 
субъекти цоидада белгиланган тартибда куролдан фойдаланиш 
хукукини олганлиги ёки уз хизмат бурчини бажариш билан бог- 
лик; булганлиги ёхуд корхона, муассаса, ташкилот томонидан 
вактинча фойдаланиш учун берганини ва нихрят, у белгиланган 
коидани бузган холда куролга эгалик калган ва фойдаланганини 
назарда тутиши керак.
5. Хукукбузарликнинг субъектив Гомони укртар куролдан фой­
даланиш коидасини онгли равишда, касддан бузишда ифодала­
нади. Хукук;бузарликни квалификация килиш учун килмишнинг 
сабаб ва максади ахамиятга эга эмас.
6. Бузгунчининг шахсий мулкида булган курол ва Ук-дори 
мусодара килинади. Ов килиш яшашнинг асосий манбаи булган 
шахсларга бундай чора кулланилмайди.
7. Ушбу хукукбузарлик тугрисидаги баённомани милиция хо­
димлари тузадилар.
Милиция ходими иш куриб чикилгунга кадар Укотар курол 
ва ук-дорини олиб куйиш хУКУкдга эга. Баённомада бу хакда 
куролнинг маркаси ёки модели, калибри, серияси ва раками, 
ук-дориларнинг микдори ва тури батафсил курсатилади.
Куриб чикилаётган хукукбузарлик хизмат вазифасини бажа- 
раётган шахе томонидан амалга оширилган такдирда милиция 
ходими шахсан уни ва унинг буюмларини назоратдан утказиш, 
Укотар курол ва ук-дориларни олиб куйиш хукукига эга.
8. Кодекснинг 185-моддаси буйича хукукбузарлик хакидаги 
иш маъмурий ишлар буйича судьялар томонидан куриб чикила­
ди (245-модда).
Вояга етмаганлар тугрисидаги ишлар вояга етмаганлар ишла­
ри юзасидан туман (шахар), шахардаги туманлар хузуридаги ко- 
миссияларга юборилиши мумкин.
186-м о д д а. 

Download 19,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   224   225   226   227   228   229   230   231   ...   456




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish