Кириш. Бошқариш системаси элементлар мажмуаси сифатида. Функционал вазифалари бўйича элементларнинг синфланиши



Download 0,99 Mb.
bet4/5
Sana01.06.2022
Hajmi0,99 Mb.
#625376
1   2   3   4   5
Bog'liq
Diodlar va ularning turlari

Ярим ўтказгичли стабилитрон – диодни тескари улаганда унинг кучланиши токнинг ошишига жуда кам боғлиқ бўлиш қисмидан фойдаланиб, кучланишни стабиллаштиришда қўлланган ярим ўтказгичга айтилади. У таянч диод хам деб аталади. Стабилитроннинг ВАТси қуйида келтирилган:

  • Ярим ўтказгичли стабилитрон – диодни тескари улаганда унинг кучланиши токнинг ошишига жуда кам боғлиқ бўлиш қисмидан фойдаланиб, кучланишни стабиллаштиришда қўлланган ярим ўтказгичга айтилади. У таянч диод хам деб аталади. Стабилитроннинг ВАТси қуйида келтирилган:
  • Стабилитроннинг асосий катталиклари: Стабиллаш қисмидаги кучланиш Uст; стабиллаш қисмидаги динамик қаршилик Rг=dUст/dIст; минимал стабиллаш токи Iст.min; максимал стабиллаш токи Iст.max; стабиллаш қисмидаги кучланишнинг харорат коэффициенти
  • 5.6-расм. Стабилитроннинг ВАТси.

Биполяр транзисторлар

  • Биполяр транзисторлар
  • Биполяр транзисторлар деб, қувват кучайтирувчи учта электр ўтказувчи зонасига эга бўлган электр ўтказувчи асбобга айтилади.
  • Биполяр транзисторларда ток икки қутбли заряд ташувчилар, яъни электрон ва коваклар харакатидан келиб чиқади. Шунинг учун бу транзистор номи биполяр дейилади (икки қутбли). Бу транзисторларнинг p-n-p ва n-p-n турлари мавжуд.
  • Транзисторларни тайёрлашда германийли ва кремнийли ўтказувчи элементдан кўпроқ фойдаланилади.
  • Биполяр транзисторларнинг классификацияси ва шартли белгиланиши

Тиристорлар

  • Тиристорлар
  • Тиристор деб, ВАТси манфий дифференциал қаршиликли қисмига эга бўлган ва қайта қўшишда қўлланувчи учта (ёки ундан кўп) p-n ўтишли ярим ўтказгичли асбобга айтилади. Уни тайёрлашда асосан кремний элементи қўлланилади. Тиристорлар классификацияси ва шартли белгилари қуйидаги 5.11-расмда келтирилган:
  • Иккита чиқишга эга бўлган оддий тиристор диодли тиристордир (динистор), триодли тиристор (тринистор) қўшимча учинчи (бошқарувчи) электродга эга.
  • Диодли ва триодли тиристорлар учта p-n ўтишли Ў1, Ў2, Ў3 тўрт қатламли структурага (тузилишга) эга.
  • 5.11- расм. Тиристорларнинг классификацияси ва шартли белгиланиши.

Download 0,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish