Кексаларни эъзозлаш йили



Download 0,54 Mb.
bet28/127
Sana21.02.2022
Hajmi0,54 Mb.
#2144
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   127
Илмий ишнинг долзарблиги: Дори воситаларини ишлаб чикаришда сув энг асосий эритувчилардан бири булиб хисобланади. Унинг тозалигига караб инъекцион эритмаларнинг сифати белгиланади. Сувнинг сифатига куйилган талаблар турли давлатларда турлича.
Ишнинг мацсади: ривожланган мамлакатларнинг меъёрий ^ужжатларида сувнинг сифатига келтирилган талабларни киёсий урганиш ва олинган маълумотлар асосида махдллий стандартга узгартиришлар киритиш.
Тадцицот материаллари: Европа, А^Ш ва Россия сув буйича МХ,.
Натижалар: Европада дори воситаларини ишлаб чикаришда фойдаланадиган сувнинг сифатига куйилган талаблар Европа фармакопеясида (EP) келтирилган. Унга кура сув куйидаги турларга булинади: тозаланган сув; юкори даражада тозаланган сув; инъекция учун сув.
АКТТТидя. сувнинг куйидаги куринишлари кайд этилган:

  • Инъекция учун сув (Water for injection - WFI), USP;

  • Бактериостатик инъекция учун сув ( Bacteriostatic water for injection);

  • Стерилланган ингаляция учун сув -(Sterile water for inhalation) ;

  • Стерилланган инъекция учун сув -(Sterile water for Injection);

  • Стерилланган ирригация учун сув -(Sterile water for irrigation);

  • Тозаланган сув (Purified water);

  • Стерилланган тозаланган сув (Sterile purified water).

Бугунги кунда Россияда сув учун 2 та макола мавжуд: тозаланган сув - ФМ 42-2619-97 ва инъекция учун сув- ФМ 42-2620-97.
Жадвалда сувнинг сифат курсаткичлари ва уларнинг меъёрлари келтирилган.
жадвал

Сувнинг сифат курсаткичлари ва уларнинг меъёрлари




Курсаткич

Улчов

Балк

Юкори

Балк



бирлиги

формадаги

даражада

формадаги




тозаланган

тозаланган

инъекция




сув

сув

учун сув

1

Микробли ифлосланиш

КОЕ*

1 мл да 100

100 мл да 10

100 мл да 10

2

Умумий органик углерод (УОУ-ТОС)

мг/л (ppb*)

0,5 (500)

0,5 (500)

0,5 (500)

3

У тказувчанлик

мкСм/см 200С да

4,3

1,1

1,1

4

Нитратлар

ppm**

0,2

0,2

0,2

5

Алюминий

ppb**

10

10

10

6

Огир металлар

ppm**

0,1

-

-




7

Бактериал

ЕД/мл

***

<0,25

<0,25


эндотоксинлар

(IU/ml)






Хулоса. Урганиш натижалари, шу нарсани курсатдики дори воситаларини ишлаб чикаришда фойдаланиладиган сувнинг сифатига жуда каттик талаб куйилган. Максадга караб турли сифатдаги сув ишлатилади.
HYOSCYAMUS NIGER L. УСИМЛИГИ УРУЕИНИНГ УНУВЧАНЛИГИНИ АНЩЛАШ
А. Абидов - 2 курс талабаси
Тошкент фармацевтика институти, Тошкент ш.
Фармакогнозия кафедраси
Илмий рах,бар б.ф.н. М.Т.Юлчиева
Илмий ишнинг долзарблиги: Республикамизда доривор усимликларни х,ар тарафлама илмий асосда урганиш, хусусиятларини аниклаш, улардан фойдаланиш, ноёб ва кимматбах,о хом ашё манбаи х,исобланганларини экиб устиришга катта эътибор берилмокда. Шу сабабли табиатда турлари камайиб бораётган, доривор хусусиятга эга булган усимликларни асраш, экиб устириш хозирги куниннг долзарб муамоларидан биридир.
Ишнинг мацсади: Замонавий тиббиётда кора мингдевона препаратлари спазмаларни бартараф этувчи ва огрик колдирувчи восита тарикасида, мингдевона мойи эса ревматик ва невралгик х,олатларда огрик колдирувчи дори сифатида терига суртилади. Халк табобатида кора мингдевона баргларидан олинадиган шираси кулок, куз, тиш, йутал, усмалар яллигланиш касалликлари ва бошка касалликларда тинчлантирувчи хдмда огрик колдирувчи восита тарикасида ишлатилади.
Юкорида баён эътилган маълумотларни эътиборга олиб, мингдевона усимлигини экиб устириш максадида аввал уларни уругларини унувчанлик хусусиятларини урганишни максад килиб олдик.
Тадцицот услуби ва материаллари: Мингдевона усимлиги уругларининг унувчанлигини аниклаш учун ГОСТ 203666 ва М.К. Фирсова усулидан фойдаланилди. Тадкикот утказиш учун мингдевона усимлиги уруглари Тошкент вилояти Бустонлик туманидан терилди.
Натижалар: Hyoscyamus niger L. уруги майда, юмалок, буйраксимон, ясси, устки томонида жуда куп майда чукурчалар мавжуд. Уругларнинг узунлиги 1,26 - 1,75 мм, эни 1-1,25 мм, калинлиги 0,6 - 0,75 мм. 1000 дона уругининг огрилиги 0,6 - 0,7 г га тенг.
Уругларнинг унувчанлиги экишга яроклилигини белгилайдиган энг мух,им хусусиятлардан биридир. Уругларнинг унувчанлиги экиннинг калинлигига, усимликларнинг бир йула яхши ривожланишига катта таъсир курсатади. Лаборатория шароити энг кулай булганлиги учун уругларнинг унувчанлиги даладагига караганда доим юкори булади. Шундай булса х,ам, уругларнинг лаборатория шароитида аникланган унувчанлиги экишга яроклилик сифатларини етарлича яхши ифодалайди. Усимлик уругларининг лаборатория шароитида унувчанлигини аниклаш максадида, Петри идишларига дистилланган сув билан намланган фильтр когоз куйиб, унинг устига 100 донадан уруг солинди ва хона шароитида 4 карра такрорланган х,олда устириб курилди. Бу вактда хона харорати 25 - 26 0С ни ташкил килар эди. Кузатувларнинг 3 кунида (4.03.15 й) уруглар уна бошлади. Униб чиккан уруглар 1 намунада 3 та уруг, 2 намунада 4 та, 3 намунада 4 та, 4 намунада 2 та уруг унганлиги кузатилди. Кузатувларнинг 5 кунида (6.03.15 й.) 1 намунада 18 та, 2 намунада 16 та, 3 намунада 15 та, 4 намунада 17 та уруг униб чикди. Кузатувларнинг 6 кунида (7.03.15 й.) 1 намунада 20 та, 2 намунада 22 та, 3 намунада 21 та, 4 намунада 19 та уруг униб чиканини кузатиб, фильтр когоз намлаб куйдик. Кузатувларнинг 7 кунида (9.03.15 й.) 1 намунада 16 та, 2 намунада 15 та, 3 намунада 16 та, 4 намунада 13 та уруг унган. 8 кунида (10.03.15 й.) 1 намунада 10 та, 2 намунада 14 та, 3 намунада 14 та, 4 намунада 12 та уруг униб чикди. 9 кунида (11.03.15 й.) унган уругларнинг сонининг камайганини яъни 1 намунада 5 та, 2 намунада 7 та, 3 намунада 6 та, 4 намунада 7 та уруг унганлиги кузатилди. Кузатувларнинг 11 кунида (12.03.15 й.) ва 12 кунида (13.02.15) й. уругларнинг униши кескин пасайди. Кузатувлвр натижасида уругларнинг унувчанлиги 1 намунада 76% ни, 2 намунада 81% ни, 3 намунада 80% ни, 4 намунада 73% ни ташкил этди. Кузатишлар натижасида уругларнинг унувчанлиги 5 - 6 - 7 кунларга тугри келди. Унмай колган уруглар х,ам хдсоблаб чикилди.
Хулосалар: Олиб борилган изланишлар натижасида кора мингдевона уруги
биоморфологик курсаткичлари ва лаборатория шароитида унувчанлиги аникланди. Олинган натижалар мазкур усимликни экиб устириш ва купайтириш учун хизмат килади.
ТУРПДАН ОЛИНГАН ^УЮ^ ЭКСТРАКТ ТАРКИБИДАГИ АМИНОКИСЛОТАЛАР
ЙИГИНДИСИНИ АНЩЛАШ
А.Н.Абдураззокова -3 курс талабаси
Тошкент фармацевтика институти,Тошкент ш.
Фармацевтик кимё кафедраси
Илмий рах,бар: доц. ^. Саидвалиев.

Download 0,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   127




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish