Касб таълими (Транспорт воситаларини ишлатиш ва таъмири) ва



Download 1,2 Mb.
bet8/9
Sana24.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#226342
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
nazorat savollari va testlar

Массаси m=9кг бўлган моддий жисм фазода F=5i+6j+7к куч таъсирида ҳаракатланади. Нуқтанинг тезланишини ҳисобланг

0,07

0,17

1,17

1,09


Массаси m=2кг бўлган моддий нуқта r = 3+4n куч таъсирида эгри чизиқ бў йлаб ҳаракат қилса, унинг тезланишини топинг

1,8

2,1

1,5

2,5


Бикрлик коэффициенти c=150Н/м бўлган вертикал пружинага осилган юк тенглама бўйича тебранма ҳаракат қилса, юкнинг массасини топинг

6,5

7,5

5,5

8,5


Йўналиши ўзгармас, миқдори F=5+9t2 қонун бўйича ўзгарувчи кучнинг =t2-t1 , t2=2с, t1=0 вақт оралиғидаги импулси модулини топинг

30

28

34

32


Массаси 2кг бўлган моддий нуқта йўналиши ўзгармас, миқдори эса F=6t2 қонун бўйича ўзгарувчи куч таъсирида v0=2м/с бошланғич тезлик билан ҳаракатни бошласа, t=2с даги тезлигини аниқланг

9

10

9,11

8


Массаси 2кг бўлган моддий нуқтанинг координаталари х=0,8м, y=0,6м, z=0,4м бўлса, Охy текисликка нисбатан унинг инерция моменти қанча бўлади

0,22

0,32

0,11

0,3


М ассаси m=0,4кг бўлган юк узунлиги l=1м ли ипга осиб қўйииган бўлиб, 2-ҳолатдан 1-ҳолатга ўца, оғирлик кучи қанча иш бажаради?

-1,92

-2,92

-3,92

-2,62


Массаси m=0,1 кг бўлган М моддий нуқта радиуси r=2 м айлана ёйи бўйлаб А ҳолатдан В ҳолатга ў ца (=90°), оғирлик кучининг бажарган ишини ҳисобланг

0,281

0,781

0,488

0,981


Массаси m=2кг бўлган жисмга горизонтал текислик бўйлаб v0=4м/с бошлангич тезлик берилган ва у 16м йўл босиб ўтиб тўхтайди. Жисм ва текислик орасида ҳосил бўлган ишқаланиш кучининг модулини ҳисобланг

0,3

0,2

1

0


Массалари 1кг дан бўлган иккита бир хил тишли г ғилдираклар =10рад/с бурчак тезлик билан айланиб, ҳар бирининг а йланиш ўқига нисбатан инерция радиуси 0,2м бўлса, системанинг кинетик энергиясини ҳисобланг

1

4

3

2


Текисликда жойлашган кесишувчи учта F1, F2 ва F3 кучлар ўзаро 120° бурчак остида йўналган болиб, F1=F2= 10Н бўлса, улар мувозанатда бўлиши учун F3 куч қандай қийматга эга бўлиши лозим?

5

9

8

10


Кесишувчи икки F1 ва F2 кучнинг тенг таъсир этувчиси Ох горизонтал ўққа Рх=5Н проекцияга эга бўлса, F1х=7Н деб олиб, F2х нинг қийматини топинг

-3

-4

-2

-1


F1 ва F2 кесишувчи кучларнинг координата ўқларидаги проекциялари мос равишда F1х=3Н, F1y=6Н, F2х=5Н, F2y=4Н бўлса, тенг таъсир этувчининг миқдорини топинг

11,8

12,8

10,8

9,8


Текисликда жойлашган F1, F2, F3 ва F4 кесишувчи кучлар системаси ўзаро мувозанатда бўлиб, координата ўқларидаги проекциялари мос равишда: F2х=4Н; F2y=7Н; F3х=-5Н; F3y=-5Н; F4х=-2Н ва F4y=0 бўлса F1 кучининг қийматини аниқланг

1,61

2,61

3,61

1,16


Текисликда жойлашган F1=3i+2j ва F2=5i+7j икки кучнинг Р тенг таъсир этувчиси Оy ўқининг мусбат йўналиши билан неча градусли бурчак ташкил қилади

40,6

14,6

40,4

41,6


Текисликда жойлашган кесишувчи учта F1, F2 ва F3 кучлар ўзаро 120° бурчак остида йўналган болиб, F1=F2=10 Н бўлса, улар мувозанатда бўлиши учун F3 куч қандай қийматга эга бўлиши лозим?

7

9

10

8


Kучининг координата ўқларидаги проекциялари: Fх=20Н; Fy=25Н; Fz=30Н ни ташкил F қилса, унинг модулини аниқланг

40,4

42,9

43,9

41,3


F=3i+4j+5к кучнинг вектори Оz ўқи билан орасидаги бурчак косинусини аниқланг

0,507

0,607

0,507

0,707


F=3i+2,45j+7к кучининг вектори билан Ох ўқи орасидаги бурчак косинусини аниқланг

0,175

0,375

0,275

0,355


Учта кучнинг тенг таъсир этувчисининг модули R=33,8Н берилган бўлиб, унинг йўналтирувчи косинусларини cоs(Р,х)=0,325; cоs(Р,y)=0; cоs(Р,z)=0,946 ва кучларнинг координата ўқларидаги проекциялари F=7Н; F1y=10Н; F=0; F=-5Н; F2y= 15Н ва F2z=13Н бўлса, F3 кучнинг модулини аниқланг.

29,6

23,6

30,6

32,6


Тўғри бурчакли координаталар системаси маркази О га F1=5i+7j+9к ва F2=4i+9j+11к иккита кучлар қўйилган бўлса, уларнинг тенг таъсир этувчисининг қийматини аниқланг.

20,7

21,7

19,6

18,7


Ташкил этувчилари FХ=Fy=210Н дан иборат бўлган куч координаталари х=y=0,1 м нуқтага қўйилган. Кучнинг координата бошига нисбатан моментини топинг

-2

-1

0

-3


Текисликда жойлашган кучлар системасининг бош векторининг координата ўқларига проекциялари Рх=300Н, Рy=400Н бўлса, унинг модулини топинг

300

500

400

200


Маҳкамланган тўсинга таъсир қилувчи текисликда жойлашган параллел кучлар системаси учун бир-бирига боглиқ болмаган нечта мувозанат тенгламаларини тузиш мумкин?

0

2

1

1,4


Маҳкамланган тўсинга текисликда ихтиёрий жойлашган кучлар системаси таъсир қилса, уларнинг мувозанат шартларини тузишда бир-бирига боғлиқ бўлмаган нечта тенглама тузиш мумкин?

2

1

3

0


Оғир жисм қия текисликда мувозанат ҳолатда турибди. Агар сирпаниб ишқаланиш коэффициенти 0,6 га тенг бўлса, жисм мувозанат ҳолатда қолиши учун қиялик бурчагининг энг катта қийматини градусларда ҳисобланг

22

30

31

23


Оғирлиги 520 Н бўлган цилиндр горизонтал текисликда жойлашган бўлиб, думалаб ишқаланиш коэффициенти =0,007м бўлса, цилиндрни думалатиш учун қандай минимал жуфт куч қўйиш лозим?

2,02

2,64

1,64

3,64


Бир текисликда жойлашган кучлар системаси таъсиридаги учта жисмдан иборат система учун нечта бир-бирига боғлиқ бўлмаган катталикларни аниқлаш мумкин?

6

9

8

3


Бир текисликда жойлашган кучлар системаси таъсиридаги тўртта жисмдан иборат система учун бир-бирига боғлиқ бўлмаган нечта мувозанат тенгламалари тузиш мумкин?

9

6

12

3


Икки жисмдан иборат механизмга текисликда жойлашган кучлар системаси таъсир қилиб, мувозанат ҳолатда бўлса бир-бирига боғлиқ бўлмаган, номаълум миқдорларининг максимал сони нечта бўлиши мумкин?

4

6

5

2


29 стерженлардан иборат статик аниқ, бир текисликда жойлашган фермани ҳосил қилиш учун нечта шарнир керак бўлади?

10

14

16

12


Ферма стерженларидаги зўриқишларни тугун кесиш усули билан аниқлашда кесилаётган тугунда номаълум реакция кучларининг максимал сони нечта бўлиши мумкин?

0

2



1

1,5


Текис фермани ҳисоблашда стерженларни қирқиш (Риттер) усулида кўрилаётган кесимдаги номаълум зўриқишларнинг максимал сони нечтадан ортмаслиги шарт?

1

0

2

1,5


О нуқтага нисбатан олинган F кучининг моменти вектори М0(F)=i-j+2к берилган бўлса, унинг момент миқдорини топинг

0,45

1,45

2,45

1,15


Проекциялари М1x=9 Нм, М1y=9 Нм, М1z=0; М=5 Нм; М2y=-5 Нм; М2z=0 бўлган икки жуфт кучлар системасининг тенг таъсир этувчи жуфт кучи моментининг модулини ҳисобланг

13,6

14,6

11,6

12,4



Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish