Касб таълими (Транспорт воситаларини ишлатиш ва таъмири) ва


Агар кучлар системасининг



Download 1,2 Mb.
bet9/9
Sana24.02.2022
Hajmi1,2 Mb.
#226342
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
nazorat savollari va testlar

Агар кучлар системасининг О координата бошига нисбатан бош моменти векторининг декарт координата ўқлардаги проекциялари Мх=-20Нм; Мy=12 Нм; Мz=0 берилган бўлса, унинг миқдорини аниқланг

13,2

21,3

23,3

14,3


Агар кучлар системасининг О координата бошига нисбатан бош моменти векторининг декарт координата ўқлардаги проекциялари Мх=-20Нм; Мy=12 Нм; Мz=10 берилган бўлса, унинг миқдорини аниқланг

21,4

25,4

13,2

14,4


Берилган кучнинг координаталар бошига нисбатан моменти М0(F)=2i+1,73j+3к маълум бўлса, М0 вектор билан Ох ўқи орасидаги бурчак косинусини ҳисобланг

0,4

0,2

0,5

0,3


Берилган кучнинг координаталар бошига нисбатан моменти М0(F)=2i+1,73j+3к маълум бўлса, М0 вектор билан Оy ўқи орасидаги бурчак косинусини ҳисобланг

0,01

0,11

0,041

0,06


Берилган кучнинг координаталар бошига нисбатан моменти М0(F)=2i+1,73j+3к маълум бўлса, М0 вектор билан Оz ўқи орасидаги бурчак косинусини ҳисобланг

0,09

0,15

0,19

0,13


Жисмга қўйилган кучларнинг координата бошига нисбатан моменти М0= 170 Нм га тенг, момент векторининг Оy ўқига нисбатан проекцияси Мy=85Нм бўлса, М0 билан Оy ўқи орасидаги бурчакнинг градус қийматини топинг

55

60

30

45


Бош моментнинг
декарт координата
ўқларидаги проекциялари Мх=12 Нм; Мy=14 Нм ва Мz=9 Нм га тенг. М0 билан Оz ўқи орасидаги бурчакнинг косинусини ҳисобланг

0,255

0,355

0,339

0,439


Бош моментнинг декарт координата ўқларидаги проекциялари Мх=12 Нм; Мy=14 Нм ва Мz=9 Нм га тенг. М0 билан Ох ўқи орасидаги бурчак-нинг косинусини ҳисобланг.

0,555

0,585

0,339

0,455


Бош моментнинг декарт координата ўқларидаги проекциялари Мх=12 Нм; Мy=14 Нм ва Мz=9 Нм га тенг. М0 билан Оy ўқи орасидаги бурчак-нинг косинусини ҳисобланг

0,439

0,556

0,682

0,555


Жисмга қўйилган кучларнинг координата бошига нисбатан моменти М0= 170 Нм га тенг, момент векторининг Ох ўқига нисбатан проекцияси Мх=85Нм бўлса, М0 билан Ох ўқи орасидаги бурчакнинг градус қийматини топинг

30

60

30

45


Координата бошини келтириш маркази деб олинган ҳолда, бош вектор Р ва бош момент М0 нинг координата ўқлар-даги проекциялари Рх=1Н, Рy=3Н, Рz=0, Мх=5 Нм, Мy=4 Нм ва Мz=1 Нм берилган. Р ва М0 векторларнинг скаляр кўпайтмасини ҳисобланг

14

15

16

17


Агар бош вектор R=15Н ва бош момент М0 =20 Нм берилган бўлса, уларнинг скаляр кўпайтмасини РМ0=150 Н2м деб олиб, улар орасидаги  бурчакнинг градус қийматини топинг

30

60

45

50


Фазода жойлашган ихтиёрий кучлар системасининг мувозанат шартлари нечта тенгламадан иборат?

3

4

6

2


Оғир жисм қия текисликда мувозанат ҳолатда турибди. Агар сирпаниб ишқаланиш коэффициенти 0,6 га тенг бўлса, жисм мувозанат ҳолатда қолиши учун қиялик бурчагининг энг катта қийматини градусларда ҳисобланг

21

31

45

60


Оғир жисм қия текисликда мувозанат ҳолатда турибди. Агар сирпаниб ишқаланиш коэффициенти 0,3 га тенг бўлса, жисм мувозанат ҳолатда қолиши учун қиялик бурчагининг энг катта қийматини градусларда ҳисобланг

12,7

15,7

16,7

13,7


Оғирлиги 600 Н бўлган цилиндр горизонтал текисликда жойлашган бўлиб, думалаб ишқаланиш коэффициенти =0,007 м бўлса, цилиндрни думалатиш учун қандай минимал жуфт куч қўйиш лозим?

2,6

3,2

2,2

4,2


Оғирлиги 600 Н бўлган цилиндр горизонтал текисликда жойлашган бўлиб, думалаб ишқаланиш коэффициенти =0,007 м бўлса, цилиндрни думалатиш учун қандай минимал жуфт куч қўйиш лозим?

1,2

3,2

4,2

2,2


Бир жинсли тўғри чизиқли АB стерженнинг А ва B нуқталарининг координаталари: хА=10см ва хB=40см берилган. Унинг оғирлик маркази хc (см) координатасини топинг

20

25

15

10


Учларининг координаталари хАB=3 см,хD=9 см бўлган тўғри бурчакли учбурчак шаклдаги АBD пластинанинг оғирлик маркази хc координатасини ҳисобланг

4

3

5

2


Массаси m=8кг бўлган моддий нуқта Охy текисликда х=0,05t3 ва y=0,3t2 қонун билан ҳаракат қилади. Нуқтага таъсир этувчи кучларнинг тенг таъсир этувчисини t=4с даги миқдорини аниқланг

10,2

9,7

10,7

8,2


Массаси m=16кг бўлган моддий нуқта радиуси R=9 м айлана бўйлаб ўзгармас тезлик v=0,8 м/с билан ҳаракатланмоқда. Унга таъсир қилаётган кучлар тенг таъсир этувчисининг траекторияга бош нормал ўқига проекциясини ҳисобланг

-3,5

0,14

0,6

1,14


Массаси m=18кг бўлган моддий нуқта радиуси R=8м айлана бўйлаб s=е0,3t қонун бўйича ҳаракат қилади. t=10 с да нуқтага таъсир қилувчи кучларнинг тенг таъсир этувчисининг уринма ташкил этувчиси нимага тенг?

30,5

32,5

-35,5

25,5


Массаси m=14кг бўлган моддий нуқта радиуси R=7 м айлана бўйлаб аt=0,5 м/с2 уринма тезланиш билан ҳаракатланади. Унга тенг таъсир этувчи кучларнинг модулини t=4с да қуйидаги бошланғич шартларга боғлиқ равишда топинг: t0=0 да v0=0

-12,6

6,6

10,6

8,6


Массаси m=22кг бўлган моддий нуқта радиуси R=10м ли айлана бўйлаб s=0,3t2 қонуни билан айланади. t=5с да, шу нуқлага таъсир этувчи кучнинг модулини топинг

22,8

23,8

20,8

-24,2


Горизонтга =25° бурчак остида жойлашган силлиқ қия текисликдан тушаётган оғир жисмнинг тезланишини топинг

2,35

3,25

4,15

2,25


Оғир жисм горизонтга =40° қияликдаги ғадир-будур текисликдан пастга ҳаракат қилади. Агар сирпанишдаги ишқаланиш коэффициенти f=0,3 бўлса, жисмнинг тезланишини аниқланг

-5,04

2,05

3,02

4,05


Массаси m=200 кг бўлган моторли қайиқ мотори ўчирилгандан кейин сувнинг қаршилигини енгиб, тўғри чизиқли ҳаракат қилади. Агар сувнинг қаршилиги R=4v2 бўлса қайиқнинг тезлиги v=5м/с бўлган пайтда қайиқнинг секинланиши (тезланиши) ни топинг

-0,8

-0,5

-4,2

-5,4


Массаси m=200кг бўлган моддий нуқта горизонтал текисликда жойлашган. Унга вертикал кўтарувчи F=10t2 куч таъсир қилса, қанча t вақтдан кейин у ҳаракатини бошлайди?

-16,0

13,0

14,0

-15,0






Download 1,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish