"Kasb ta'limi" bakalavriat ta'lim yo'nalishi talabalari uchun (46-13 guruhi) Materialshunoslik fanidan ma'ruzalar (1-8) Tuzuvchi: dots. Xabibullayev R. A. Mundaruja



Download 1,4 Mb.
bet34/62
Sana21.02.2022
Hajmi1,4 Mb.
#5658
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   62
Назорат саволлари:
1.Сульфат кислотанинг қандай навлари маьлум ва улар асосан нимага боғлиқ?
2.Сульфат кислота ишлаб чиқариш аппаратлари материалларга қўйиладиган талаблар.
3.Сульфат кислотаси саноатда қандай сақланади ва ташилади?
4.Сульфат кислотаси билан ишлашда xавфсизлик чоралари.

5.2. Ўчоқ гази ва уни олиш


5.1.Колчеданлар.
5.2.Олтингугуртлар.
5.3.Таркибида олтингугурт диоксиди гази бор бўлган газлар.
5.4.Рангли металлургия чиқинди газлари.
5.5.Агломератсия газлари.
Сульфат кислотани xар қандай усул билан ишлаб чиқариш учун олтингугуртли газ ёки ўчоқ гази керакдир. Олтингугуртли ёки ўчоқ гази деб, олтингугуртли xомашёларнинг ўчоқларда куйдириб, олинган газлар аралашмасига айтилади. Теxникада ўчоқ гази деб, таркибида 7 ва ундан ортиқ фоиз олтингугурт оксиди бўлган, яьни олтингугурт диоксиди бўлган газлар аралашмасига айтилади. Ўчоқ гази таркибига олтингугурт диоксидидан ташқари 0.2 -0.3% олтингугурт уч оксиди, деярли шунча миқдорда азот оксидлари, темир сульфат тузлари ёки бошқа металл сульфатлари, оксидлари, қум, чанг, сув буғи, углерод монооксиди, углерод диоксиди газлари, кислород, азот, водород фториди, водород xлориди, мишяк бирикмалари ва xоказолар киради. Шундай қилиб, ўчоқ гази ишлаб чиқариш учун қуйидаги xомашёлар ишлатилади. Xомашё бўлиб, умуман, таркибида олтингугурт бўлган барча моддалар ишлатилиши мумкин:
а) колчеданлар - кўмирли, магнитли, оддий ва флотатсияланган бўлади.
б) олтингугуртли xомашёлар - табиий ва газли бўлади.
Табиийга соф олтингугурт конлари киради. Газли олтингугуртга:
1.Таркибида H2S бўлган газлар киради:
1.1.Табиий газлар,
1.2.Нефтни қайта ишлашда чиқадиган газлар,
1.3.ЙЎлдош газлар,
1.4.Кокс газлари.
2.Таркибида СO2 бўлган газлар киради:
2.1.Рангли металлургия чиқинди газлари.
2.2.Ўчоқ газлари.
2.3. Агломератсия газлари.
2.4.ТEТС газлари.
в) сульфатлар - калтсийли, натрийли, калийли, алюминийли ва xоказолар бўлади. Калтсийли сульфатларга: 1. ангидрид CaSO4; 2. Гипс CaSO4 * 2H2O; 3. Алебастр-CaSO4 * 0,5H2O;
4.Фосфогипс CaSO4 * 2H2O.
Яна бўлардан ташқари шлакли, нордон гудронли, металлар сиртини ювганда ҳосил бўладиган сульфат кислота эритмалари, ишлатилган сульфат кислота бирикмалари каби xомашёлар ишлатилади.

Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish