"Kasb ta'limi" bakalavriat ta'lim yo'nalishi talabalari uchun (46-13 guruhi) Materialshunoslik fanidan ma'ruzalar (1-8) Tuzuvchi: dots. Xabibullayev R. A. Mundaruja



Download 1,4 Mb.
bet58/63
Sana24.02.2022
Hajmi1,4 Mb.
#201025
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   63
Bog'liq
1-8-maruzalar

Ох;ак ишлаб чиқариш.
Таркибида 8% гача тупрок бўлган кальций ва магний карбонат tof жинсларидан — бур, охактош, доломитлашган ва мергелли оҳактошни пишириб жуда арзон, ҳавода тез қотадиган боғловчи материал—ох,ак олинади. Олинган мах,сулот булак-булак ок ёки кулранг бўлиб, у сувсиз кальций оксид ва магний оксиддан иборат. Буни сунмаган булак ёки кесак оҳак дейилади, уни майдалаб кайновчи оҳак олинади. Кондан келтирилган оҳактош, асосан шахтали, кисман айланма ёки дойра шаклидаги хумдонларда 950—1100°Сда пиширилади (18-расм).
Шахтали печлар баландлиги буйлаб куритиш, киздириш, пишириш ва совитиш булимларига ажратилган. Хумдоннинг баландлиги 20 м, ички диаметри 4 м гача. Хумдонга солинган 120 т оҳактош 24 соатдан сунг булакбулак куринишидаги оҳакка айланади. Ёкилги харажати куйдирилган оҳакнинг 15... 17% ни ташкил этади.
Сунмаган оҳакка сув таъсир этса, у қуйидаги реакция асосида сунади: СаО +Н20 = Са(0Н)2 + 1160 Ж.
Агар сунмаган оҳак булакларига кам миқдорда (35...50%) сув солинса, у майдаланиб сунади ва кукунсимон-о.\ак хрсил бўлади. Қурилишда сундирилмаган ох,ак махсус гидратлагичларда кукун килиб кейин сундирилади.
0\ак қурилишга булак-булак, кукун, хамир ёки сундирилмаган кукун \олида келтирилади. Булак-булак оҳакнинг зичлиги 2300...2400 кг/м3, кукун оҳакники 500 кг/м3, туйилган ох,акники эса 600 кг/м3 (19-расм).
0\ак хамирнинг ширали ва ширасиз хиллари ҳам бор. Ширали о^акнинг суниш даври ширасиз оҳакникига нисбатан кам.
0\ак суниш тезлигига кўра, тез сунувчи (купи билан 8 минут), ўртача сунувчи (купи билан 20 минут) ва секин сунувчан (камида 25 минут) турларга бўлинади.
Айрим хрлларда, оҳакнинг суниш вақтини тезлатиш мақсадида унга иссик сув қўшилади. 0\ак сундирилгандан сунг у 1—2 кун тинч ҳолатда сакпанади.
Оддий ох,ак хамири билан тайёрланган қурилиш қоришмасининг қотиши бир неча кун давом этса, сунмаган оҳак Қоришмаси 30...60 минутда қотади. Бундан ташкари, сундирилмаган оҳак кукуни кам сув талаб этади. Шунинг учун сундирилмай туйилган оҳак қоришмасининг сиқилишдаги мустаҳкамлик чегараси, зичлиги ва чидамлилиги сундирилган оҳакникидан бирмунча куп. Ох,ак қоришмасининг қотишига, асосан икки фактор таъсир кўрсатади: ута тўйинган қоришманинг қотиш жараёнида унда кальций гидроксиднинг кристалл \олда ажралиши; х,аводаги карбонат ангидрид гази таъсирида қуйидаги реакция оркали СаС03 нинг ҳосил бўлиши:
Са(0Н)2+С02=СаС03 + Н20 Бу жараён барча о^акли моддаларда руй бериб, карбонланиш жараёни дейилади. Карбонланиш жараёни, асосан, цоришма қатламининг калинлиги ва ҳаводаги карбонат ангидрид газининг миқдорига боклик. Шунинг учун оҳакли қоришма билан сувалган деворда карбонланиш жараёни тез содир бўлади. 0.\ак қоришмасининг қотиш жараёни юз берадиган бу икки жараён натижасида қоришмага мустаҳкамлик берувчи кальций карбонат (СаС03) билан кристалланган кальций гидроксид Са(ОН)2 ҳосил бўлади.
0\ак қоришмасининг қотиш жараёнида кальций карбонат қоришманингсиртида, кальций гидроксид эса ички кисмида ҳосил бўлади. Крришма сиртини зичлаштирган кальций карбонат ҳаводаги карбонат ангидридни қоришма ичкарисига утказмайди, натижада Са(ОН)2 нинг кристалланиши секинлашади. Ришт ва тошдан девор теришда, сувок,чиликда оҳак-кум, оҳак-шлак ва оҳак-цемент қоришмалари куп ишлатилади. Аммо оҳакли қоришмаларни доимий нам таъсир этадиган жойларда, пойдеворлар ҳамда куп каватли уй деворларини куришда, ишлатиш мумкин эмас.
0\ак, асосан силикат бетонлар, гиштлар ва бошқа автоклав буюмлар учун боғловчи материал ҳисобланади. Булак-булак оҳак темир йул вагонларида, усти берк машиналарда ва контейнерларда уйилган \олда ташилади. Майда килиб туйилган оҳак темир тунукали контейнерларда, битум шимдирилган kofo3 копларда ташилади.
Сундирилмаган о^акнинг барча турлари қурилишда нам таъсир этмайдиган усти берк хоналарда сакланиши керак. Агар оҳак kofo3 копларда бўлса, уни 10—20 кун ичида ишлатиб юбориш лозим.



Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish