Касб этика институтининг пайдо бўлиши, асосий тушунчалари, категориялари ҳамда принциплари



Download 0,5 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/9
Sana28.12.2022
Hajmi0,5 Mb.
#896818
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
marge me (3)

 
«Виждон» категорияси

Виждон деб кишнинг ўз хатти-харакати, қилмиши юриш-туриши 
учун одамлар, жамоатчилик олдидаги масъулият туйгуси тушинилади. 
Инсонда ироданинг пайдо бўлиши ва кучайиши уни ҳаракатга келтиради, 
вихдон азобидан қутқаради. Виждон ор-номус каби олий ахлоқий фазилатдир. 
Виждон ўз табиатига кўра ижтимоий-тарихий фазилат бўлиб, кишининг фуқоролик 
етуклиги ва ижтимоий масъулияти асосида шаклланади. «Виждон амри», «виждон 
азоби», «виждон овози» каби тушунчалар кишининг турли хатти-ҳаракатлари ва 
ҳулқини ижтимоий фойда ёки зарар нуқтаи-назаридан баҳолашни ифодалайди.
Виждон кишида туғма хусусият бўлмасдан, уни индивидуал-шахсий камолоти, 
шахсий ҳаётий тақдири асосида шаклланади. Виждон шу сабабли турли кишиларда 
турли даражада шаклланган бўлади.
Виждон ўз табиатига кўра икки томондан- ақлий ва ҳиссий томонлардан иборат 
бўлади. Виждон ижтимоий ақл, ижтимоий қоидаларига риоя қилиш даражасини 
ифода этар экан, у инсонда турлича ҳис-туйғуларни уйғотади.
Бу туйғулар гоҳида қониқиш, таскин топиш ёки аксинча уялиш, қийналиш, 
азобланиш шаклида намоён бўлади. 
Виждон инсоннинг фақат ўзига, ўз ҳатти-ҳаракатларигагина эмас, балки бошқа 
кишларга, ижтимоий манфаатларга муносабатини ҳам ифода этади. Ходим қанчалик 
виждонли бўлса, ўз касбий бурчини шунчалик чуқуррок англайди ва фаолроқ 
бажаради. 
«Ор-номус ва шаън» категориялари. 
Ор деганда, ўзига номуносиб ёки эл кўрмаган ишдан, нарсадан 
ҳижолат тортиш, уялиш, номус қилиш тушунилса, номус деганда 
кишининг ўз обрўсини улуглаши ва ардоқлаши, орият, диёнат. Уят-
андиша қилиш, шарм, ҳаё тушунилади. Шунга кўра ориятли одам деб ор-номусни 


биладиган, ўз обрўйини қадрлайдиган кишиларга айтилса, номусли одам деб уят-
андишани биладиган, шарм-ҳаёли кишиларга айтилади.
«Ор-номус» ва «шаън» категориялари ҳам ўз ижтимоий аҳамиятига кўра юксак 
ахлоқий фазилатларни акс эттиради. Ор-номус ва шаън категориялари ҳам ўз 
ижтимоий аҳамиятига кўра юксак ахлоқий фазилатларни акс эттиради. «Ор-номус» 
ва «шаън» ҳақидаги дастлабки тасаввурлар ибтидоий-жамоа тузумининг охирларида 
шаклланган бўлиб, инсон ахлоқий камолотининг олий бир кўриниши сифатида жамоа 
аъзолари олдидаги шахсий қадр-қиммат, ижтимоий обрўйини баҳолаш, англаш 
орқали намоён бўлади. 
Ор-номус ва шаън ҳақида гапирганда миллий истиқлол мафкурасида мазкур 
категорияларга алоҳида эътибор беришини таъкидлаш лозим. Миллий ғурур, миллий 
қадр-қиммат айнан шундай асослардир. Давлатимиз шаъни ва ор-номуси – ўзбек 
ҳалқи тарихий қадр-қимматининг ҳаётимизда қарор топшининг маънавий гаровидир. 
Миллий ор-номус, шаън ва қадр-қимматни ҳимоя қилмасдан туриб миллий 
мустақилликни мустаҳкамлаш мумкин эмас. 
Ор-номус ва шаън ҳар бир кишида шаклланган бўлиши ижтимоий равнақ ва 
маънавий покликнинг гаровидир. Шахсий ор-номус ва шаънни камол топтирилса 
жамиятимизда жиноятчилик, бузуқчилик, гиёҳвандлик каби ахлоқсизликлар камаяди. 
Юрист касбининг шаъни деб, ҳуқуқни муҳофаза этиш фаолиятини бажаришида 
ўзларининг инсонийлик, адолатпарварлик, виждонийлик, ҳалоллик хислатларини ҳар 
томонлама намойиш қилиб, ориятли, диёнатли бўлиб, ўз касбларини улуглашлари ва 
ардоқлашларига айтилади. 
Қадр-қиммат деб ҳуқуқни муҳофаза этувчи идоралар ходимларининг жамиятда, 
кишилар орасида тутган ўрни, топган обрўси, ҳурмати ва нуфузига айтилади.
«Ор-номус» категорияси. Шахс аҳлоқининг ташқи томонларини ифодаласа, 
қадр-қиммат категорияси эса инсоннинг ўз-ўзини англаши ва назорат қилишни 
ифодалайди. Қадр-қиммат ўз қадрини англаш шакли бўлиб, инсонни камситадиган, 
хўрлайдиган ва шу билан унинг бошқа кишилар кўз ўнгида ўз қимматини йўқотишга 
сабаб бўладиган қилиқларга йўл қўймайдиган тўсиқ ҳисобланади. 
Ҳуқуқни муҳофаза этувчи идоралар ходимларининг қадр-қиммати уларнинг 
ўзини ўзи ҳурмат қилиши ва сақлаши, ўқувчилар ҳурматини йўқотмаслиги, ўз 
шаънига дог туширмаслик учун ўзини назорат қилиши сифатида намоён бўлади. 

Download 0,5 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish