Каримов А. А., Исломов Ф. Р., Авлоқулов А. З. Бухгалтерия ҳисоби


Асосий воситалар амортизацияси (эскириши) ҳисоби



Download 3,42 Mb.
bet77/240
Sana28.03.2022
Hajmi3,42 Mb.
#513997
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   240
Bog'liq
БУХГАЛТЕРИЯ ХИСОБИ

7.5. Асосий воситалар амортизацияси (эскириши) ҳисоби


Амортизация асосий воситанинг фойдали хизмат муддати давомида амортизация қийматини мунтазам равишда тақсимлаш ва кўчириш кўринишида эскиришнинг қиймат ифодасидир. Асосий воситанинг амортизация қиймати тахмин қилинаѓтган тугатилиш қийматини чиқариб ташлаган ҳолда активнинг дастлабки қиймати ѓки молиявий ҳисоботларда кўрсатилган қиймат ўрнини босадиган бошқа қийматнинг суммасидир.
Асосий воситанинг эскириши билан амортизация ўртасида мустаҳкам алоқа бор. Бироқ улар бир хил тушунчалар эмас. Эскириш асосий воситаларидан фойдаланиш вақтида уларнинг техник ишлаб чиқариш хоссаларини аста-секин йўқотиш жараЄнини акс эттиради.
Амортизация анча мураккаб жараЄн бўлиб, истеъмол қилинган асосий воситалар қийматини уларнинг эскиришига мувофиқ равишда маҳсулот таннархига, давр харажатларига ўтказиш, истеъмол қилинган асосий воситаларнинг ўрнини қоплаш мақсадида пул фондини жамЃариш жараЄнини акс эттиради. Демак, эскириш амортизациянинг дастлабки шарт-шароитидир.
Асосий воситаларнинг эскириши икки хил бўлади:

  1. Жисмоний эскириш;

  2. Маънавий эскириш.

Жисмоний эскириш деб, асосий воситаларнинг атмосфера шароитлари таъсирида ва улардан фойдаланиш жараЄнида унинг моддий тузилишида ички ўзгаришлар (занглаш, чириш) содир бўлганда бошланЃич ҳолатининг йўқолишига айтилади. Жисмоний эскириш асосий воситалардан фойдаланиш жараЄнида ҳам, улар фойдаланмаЄтган ҳолларда ҳам содир бўлиши мумкин.
Асосий воситаларнинг маънавий эскириши деб, уларнинг техникавий тавсифи ҳамда иқтисодий самарадорлигининг давр талабидан, яъни ҳақиқатдан орқада қолишига айтилади. Маънавий эскириш икки хил бўлиши мумкин. Биринчиси - шу каби асосий воситаларни қайта ишлаб чиқаришнинг арзонроққа тушиши натижасида улар қийматининг камайиши бўлса, иккинчиси - янги ва илЃорроқ асосий воситаларни жорий қилиш ва уларнинг техникавий жиҳатдан орқада қолиши натижасида қийматининг пасайиб кетиши ҳисобланади.
Умуман олганда, асосий воситаларга эскириш ҳисоблашнинг асосий мақсади бу турдаги активларни қайта тиклаш ва қайта ишлаб чиқаришдир.
Ўзбекистон Республикаси Солиқ Кодексининг 23-моддасига биноан асосий воситаларнинг амортизация нормалари қуйидагича белгиланган:


Download 3,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish