Кафедраси “саноат бинолари вентиляцияси”


-расм. Вертикал йиғувчи коллекторлар а) тармоқлар ёнбошдан уланган; б) тармоклар тепадан уланган; в) конусли. 20-расм



Download 1,33 Mb.
bet19/22
Sana13.06.2022
Hajmi1,33 Mb.
#663292
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   22
Bog'liq
“САНОАТ БИНОЛАРИ ВЕНТИЛЯЦИЯСИ”

19-расм. Вертикал йиғувчи коллекторлар
а) тармоқлар ёнбошдан уланган; б) тармоклар тепадан уланган; в) конусли.



20-расм. Кўп тармокли пневмотранспорт тизимларни схемалари

3. Цехлараро материаллар ва ёғоч чиқиндиларни пневмотранспорт тизимлари


Цехлараро пневмотранспорт тизимларини конструкциясини тўрт схемалардан (6-расм) бирини қабул қилинади.
Сўрувчи-узатувчи тизим (6-расм,а). Ҳаво сўрувчи ва ҳаво узатувчи қувурларда материал транспортланади. Вентилятордан ўтгач материал хамда майдаланади. Бу тизим ёғочга ишлов бериш станоклардан чиқиндиларни транспорт қилиш масофа 250 метргача бўлганда ярайди. Агарда чиқиндиларни узун масофаги транспорт қилиш учун кетма кет бир нечта вентиляторлар ўрнатилади. Бундай схема қабул қилинганда вентиляторлар тезда ишдан чиқадилар.
Узатувчи тизимлар (6-расм, б). Материал фақат узатувчи ҳаво қувуридан транспорт қилинади.
Бу схема бўйича материал вентилятордан ўтмайди, демак қўшимча майдаланмайди. Бу схемани ташқи пневмотранспорт тизимларида қўлланади.

21-расм. Цехларали пневмотранспорт тизимларни схемаларни
1- юклаш ворнкаси; 2 –сурувчи ҳаво қувури; 3-марказдан кочган вентилятор; 4- ўзатувчи ҳаво қувури; 5-циклон; 6-тоза ҳаво учун марказдан кочган вентилятор; 7-шлюзли беркитиш; 8- материални ажратувчи масофадаги циклон; 9 – инжекцияли юклаш воронкаси


Бир масофада материални ажратиш сўрувчи-узатувчи тизим
Вентиляторда материални қўшимча майдаланиши мумкин бўлмаган холда бу тизимни қабул қилинади, масалан гугум чупларини, ғалжакларни ва бошқаларни. Материал вентилятордан ўтмаслиги учун сўрувчи тарафда қўшимча бўлувчи ускуна (циклон) ўрнатилади ва материал ўзатувчи тарафга йўналтирилади.
Сўрувчи тизим (расм-6, г). Материал фақат сўрувчи ҳаво қувуридан ўтади. Вентилятор ва юкланиш воронка орасида материални бўлувчи ускуна ўрнатилади, масалан циклон ундан чиқиндилар чиқариб юборилади. Циклондан кейин сўрувчи тармоқдан вентиляторгача ва узатувчи тармоқдан ундан кейин фақат чангланган ҳаво транспортланади. Сўрувчи тизимлар нафақат материални битта корпусдан бошқа корпуска транспортланиш учун ишлатилади хамда корпуслар орасидаги транспортлар алоқаси учун.
Келтирилган схемаларни танлашда пневмотранспорт тизимларига қўйиладиган талабларга боғлиқ.

4. Пневмотранспорт тизими учун асосий ускуна ва ҳаво қувурлари


Асосий ускуналар. Материалларни ва чиқиндиларни пневмотранспорт тизимларида ҳавони ва чиқиндиларни харакатга келтириш учун гидравлик машиналар хизмат қиладилар ва ҳаводан материаллар ва чиқиндиларни ажратиш учун бўлувчи ускуналар (циклонлар) урнатилади.
Паст босимли (ΔР≤5000 Па) пневмотранспорт тизимларида харакатга келтириш учун марказдан қочма ўрта ва паст босими вентиляторлар хизмат қиладилар. Материаллар ва чиқиндилар вентилятордан ўтса чангли вентиляторлар ўрнатилади. Улар оддий вентилятордан фарқланади иш ғилдираги мустахкам, олтита паррайли чиқиндила бемолол ўтиши мумкин. Материаллар ва чиқиндилар вентилятордан ўтмаса бу тизимларда оддий марказдан қочган вентиляторлар ўрнатилади.
Ўрта босимли (5000<ΔП≤20000 Па) пневмотранспорт тизимларида харакатга келтирувчи катта босими вентиляторлар ва турбина турли ҳаво пуфлашгичлар ўрнатилади.
Катта босимли (ΔР>20000 Па) пневмотранспорт тизимларида ротацион турли хаво пуфлашгич машиналар ўрнатилади, улар босимни 80000 Па гача яратиб бера оладила.
Материалларни ва чиқиндиларни ҳаводан ажратиш учун марказдан қочма бўлувчи ускуналар (циклонлар) ўрнатилади. Тозалаш самарадорлиги 98-99% гачабўлиши мумкин.
Ҳаво қувурлари. Пневмотранспорт тизимларида ҳаво қувурлари фақат айланма шаклида оддий ва циклонган пўлатдан ишлатилади. Ҳаво қувурларни бир бирига уланиш фланецлар орқали уланади, орасига прокладкалар ўрнатилади. Хар бир 10-15 м масофада ҳаво қувурларида тозалаш ва текшириш учун люклар ўрнатилади. Ҳаво бўлиниш жойларда ўрнатилган тройникларни магистралга уланиш 8-10о қияликда бўлиши керак. Пневмотранспортни ҳаво қувурлари очиқ полни юзасида ўтказилиши керак.



Download 1,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   22




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish