К86 Такризчилар



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

ГИДРОСФЕРА
Ердаги сув захдраси. О кеан ва денгизлар ер шари юза- 
сининг 70% дан ортигини к,оплайди. Куллар ва дарёлар 
Курукдикнинг к,арийб 3% ни эгаллайди. Курукдикнинг 16 
млн. кв. км ни музликлар конлайди. Боткокдар ва ботк,ок- 
ланган ерлар 6 млн. кв км ни эгаллайди. Буларнинг х,аммаси 
курраи заминимиздаги сув захдралари чексиздек тасаввур 
х,осил кдлади. Бирок, чучук сув бутун сув ресурсларининг 
2% ни ташкил этади ва унинг куп кисми Гренландия ва Ан- 
тарктиданинг музликларида тупланган. Бу сувларга инсон- 
нинг кули х;али етмаган.
Турли максадлар учун ишлатишга ярокди булган сув ер 
юзидаги умумий сувнинг (25 млн. куб. км) 4-5 минг куб. км 
ни, яъни бутун гидросфера х,ажмининг карийб 0,30% ни 
ташкил этади.
Бизнинг асрим изда сув — саноат хом аш ёси булиб, 
ж уда кдмматбах,одир. Масалан, 1 т чуян олиш учун 300 куб. 
метр, 1 т мис — 500 куб. м, 1 т резина ва 1 т синтетик кау­
чук — 3500 куб. метрдан, 1 т никелга 4000 куб. м сув к е­
рак булади.
Байкал кулида 23600 куб. км сув бор, бу ер юзидаги х,ам- 
ма чучук сув захдрасининг 1/10 ни ташкил этади.
Сув х,авзалари ифлосланишининг иккита манбаи м аъ­
лум: минерал ва органик, шу жумладан бактериал.
Сув ерда организмларнинг яшашини ва улар х,аёт фао- 
лияти жараёнининг ривожланишини таъминлайди. Тирик 
организмлар сувсиз яшай олмайди. Сув х,айвонлар ва усим ­
ликлар катаклари ва тукдмаси таркибига киради. Катта ёш ­
даги киши танасининг 60-80% сувдан ташкил топган. Бод- 
рингда, салатда 95%, помидорда, сабзида — 90% сув бор.
Тирик организмнинг физиологик эх^гиёжипи фак,ат сув 
ва бошк,а х,еч нарса к,ондирмайди. Тирик организм 19-20% 
сувини йукотса х,алок булади.
4
4
-
Х
www.ziyouz.com kutubxonasi


С увсиз ер тупрок,сиз ва атмосф ерасиз тош шарга ай- 
ланган буларди. Ердаги икдим ва об-хдво куп жихдтдан сув 
бушликдарига боглик,. Сув — икдим ва об-хдвонинг гилди- 
раги.
Саноат ва маиший эх,тиёжларга катта микдорда сув 
сарфланади.Саноатда унинг асосий к,исми энергия ишлаб 
чикдриш ва совитиш учун ишлатилади. Кдйта ишлаш саноа- 
тида сувнинг куп к,исми турли технологик жараёнл&рга 
сарфланади: эритиш, аралаштириш, тозалаш.
Сув таъминоти инсон хдёти ва янада таракдий этишида 
м ущ м муаммолардан бири булиб к,олмокда, Мутахассислар- 
нинг фикрича, сайёрамизга сув танк,ислиги муаммоси хавф 
солмокда, бунда асосий сув манбалари — дарё ва сизот сув- 
лар деярли тугайди.
Ривожланаётган мамлакатларда адолининг кдрийб 90 % 
кувур оркдли узатиладиган сув билан таъминланмаган ва 
ёмон сифатли сувдан фойдаланишга мажбур. Яхши сифат- 
ли чучук сув экспорт килинмокда. Масалан, ах,о ли с и 4 млн. 
киши булган Гонконг махсус к,увур орк,али Хито
11
дан ичим- 
лик сув олади. Сурункали сув танк,ислиги Токио фожиала- 
ридан биридир. Бутун бир мамлакаг — Ж азоир четдан кел- 
тирилган сув х;исобига яшамокда.
Гарбий Сибирнинг ер ости океанида, к,ор, муз ва до­
имий музлик улкасида улкан иссик, сув — текин кдйнок, 
сув зах,иралари очи \ди, улардан Тобо.льск, Тю мен, Ирбит 
ва бошкд шахдрларни иссикдик билан таъминлашда фой- 
даланиш м vлжсьлла
11
мокда. Грозний шах,ри як,инида иси- 
тиш учун ярок,,\и бути-ан, 110- 135°С х,ароратли ер ости сув- 
лари мавжуд.
Ичиш учун 1 литрнда 1 г туз булган сув ярокди х,исобла- 
нади. Сугориш учуй х,ам тахминан шундай сув керак. Купги- 
на х,айвонлар шуррок, сувларни ичишади (1 ,\итрида 6-7 г 
гача туз булган). Сувда йоднинг йукдиги одамда бук,окнинг

Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish