К86 Такризчилар



Download 7,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet32/131
Sana25.02.2022
Hajmi7,62 Mb.
#301996
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   131
Bog'liq
Mehnat muhofazasi (A.Qudratov, T.G'aniyev)

А А А А А ЖА А А А Ж А
бартараф этиш ва иш самарасини ошириш учун система- 
иинг хавфсиз ишлашини юк,ори даражада таъминлаш ке­
рак, Лекин ишлаш вак,тида чанг, гебраниш, шовк,ин ва бо- 
шк,алар натижасида вужудга келадиган х,одисалар система- 
нинг бузилишига олиб келади. Шунингдек, оиераторнинг 
иш шароитига х,аво намлиги, х,арорат, (жамоадаги рухдй 
х,олат, мехдат интизоми ва бошк,алар) гаъсир кдлади. Иш- 
чиларни жарохдтланишдан сакдаш мак,садида «одам-маши- 
на» системаси х,ар хил курсаткичларга к,араб оптималлаш- 
тирилади, яъни эргономик талаблар ва курсаткичлар, эр- 
гономик хусусиятлар таъсир этади. Шахснинг эргономик 
хусусиятлари антропометрик, физиологик, психофизио­
логик ва гигиеник хусусиятлар билан белгиланади. «Одам- 
машина» системасининг фаолияти самарадорлик курсат- 
кичларига боглик,.
Антропометрик параметрлар эргономик талабларни 
аникдайди ва шахсни буюмга муносабатининг антропомет­
рик хусусиятларини аникдайди. Психофизиологик хусуси­
ятлар — курол, мехдат мах,сулоти ва мухдтни биргаликда 
сезги аъзо (эшитиш, куриш, хдс этиш ва бошк,алар) лари- 
нинг функционал иголашга мутаносиблигидир. Г игиеник ху­
сусиятлар «одам-машина» системасини х,аёт ва фаолият ги­
гиеник шароитларини ва ишчининг иш к,обилиятини, етиш- 
тирилган мах,сулотшшг мухдт билан богликдигани аникдай­
ди. Рухдй хусусиятлар инсоннинг рухдй (фикрлаш, тажри- 
банингмустахдамликдаражаси вабошк,алар) фаолияти, мах,- 
сулот етиштиришда мухдтга мосланишини таъминлашга 
йуналтирилган.
Мехдат мухрфазаси фани мутахассисликка тегишли асо­
сий назарий билим/\ар!ш беради. Аник, муаммолар, транспорт 
воситалари, технологик жараёнлар, иштурлари, бино ва ин- 
шоотлар учун хавфсизликни таъминлаш х,ар бир фаннинг 
мутахассислик курсларида берилади.
6 0
-
f t
www.ziyouz.com kutubxonasi


Мех,нат мухрфазаси борасида илмий-таддикдг ишлари
— меднатни мухрфаза к,илиш институтлари ва Олий укув 
юртларининг «Мех,нат мухрфазаси» кафедралари, куплаб 
тиббиёт илмий-тадк,ик,от ташкилотларида олиб борилади. 
Одатда барча стандарт ва техник талабларга «Хавфсизлик 
техникаси» талаблари киритилади.
Меднат мухрфазасининг ривожланишида улуг бобока- 
лонларимиз — Абу-Али Ибн Сино, Беруний, Бобур ва рус 
олимларидан Ломоносов М.В., замондошларимиздан Золот- 
ницкий Н.Д., Соловьев Н.В., Кельберт Д.А., Гинтилло В.Л., 
Гримитлин М.И., Набиев М.Н., Участкин ГТ.В., Искапдаров 
Т.И., Бульда Б.В., Гойи лов X,. Э. ва боищаларнинг хдссалари 
каттадир.
1992 йил 8 декабрда Узбекистон Республикаси Консти- 
туциясининг к,абул к,илиниши мамлакатимиз х,аётида улкан 
сиёсий вок,еа булди. Х,еч бир давлат узининг Асосий к,ону- 
нида давлат ва жамият к,урилишининг тамойилларини, фу- 
к,ароларини х,ук,ук, ва эркинликларини, жамият тарак,к,иё- 
тининг ик,тисодий асослари ва стратегик йуналишларини 
мустах,камламасдан туриб, демократик, х,ук,ук,ий суверен 
давлат була олмайди. Узбекистон Республикаси Консти- 
туцияси демократик, халк,аро мик,ёсда эътироф этилган 
меъёр ва талабларга жавоб беради, дейиш учун тула асос- 
ларимиз бор.
Конституция — бу давлатнинг Асосий к,онуни булиб, 
унинг ижтимоий-сиёсий, ижтимоий-ик,тисодий мавк,еини 
ифода этади. Конституция — бу давлатнинг хукукдй асоси- 
дир, унга мувофик, жамшгг ва бутун давлат тизими фаолият 
курсатади. Конституция фук,ароларнингхукук,ва эркинтшк- 
ларини таъминлайди ва х,имоя келади.
Янги Конституциямиз туфисида Республика Президен- 
ти И.А. Каримов куйидагиларни таъкиддади: «Асосий Кону- 
нимиз халк,имизнинг иродасини, рух,иятини, ижтимоий
$
6 1
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 7,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   131




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish