К. Б. Уразов, Н. У худайбердиев, М. М. Ибрагимов, Д. К. Уразов



Download 1,14 Mb.
bet185/320
Sana25.02.2022
Hajmi1,14 Mb.
#290805
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   320
Bog'liq
БХА дарслик.2021

Дебет 5010,5110 Кредит 4610 – 50 000 000 сўм;
2.Сотилган оддий акцияларнинг номинал қийматидан ортиқ қисмига [(6000-5000)*10000= 10 000 000]
Дебет 5010,5110 Кредит 8410 – 10 000 000 сўм.
Ушбу операциядан сўнг корхона балансининг қўшилган капитал моддасида 10 000 минг сўм акс эттирилади.
Мисол 2. Келгусида корхона қўшимча чиқарган оддий акцияларидан (ҳар бирининг номинал қиймати 5000 сўм) 20000 тасини 4000 сўмдан сотди, дейлик. Ушбу операция бухгалтерия ҳисобида қуйидагича акс эттирилади:
1.Сотилган оддий акцияларнинг сотиш қийматига (4000*20000= 80000000):
Дебет 5010,5110 Кредит 4610 – 80 000 000 сўм;
2.Сотилган оддий акцияларнинг номинал қийматидан паст қисмига [(5000-4000)*20000= 20 000 000]
Дебет 8410 Кредит 4610 – 10 000 000 сўм;
Дебет 9690 Кредит 4610 – 10 000 000 сўм;
Ушбу операциядан сўнг корхона балансининг қўшилган капитал моддасида сумма мавжуд бўлмайди, чунки олдин вужудга келган 10 000 000 сўмлик эмиссия даромади кейин чиқарилган акцияларнинг номинал қийматдан паст сотиш натижасида вужудга келган 10 000 000 сўмлик зарарни қоплашга йўналтирилган бўлади.Акцияларни номинал қийматидан паст нархларда сотишдан кўрилган қўшимча зарарлар (бизнинг мисолимизда у 10 000 000 сўм) ҳисобда қуйидагича акс эттирилади:

  1. Молиявий фаолиятга доир харажатлар суммасини ёпилишига:

Дебет 9910 Кредит 9690 – 10 000 000 сўм;
2.Молиявий натижаларга олиб борилган зарар суммасини ёпилишига:
Дебет 8710 Кредит 9910 – 10 000 000 сўм;
Ушбу операциядан сўнг корхона балансининг тақсимланмаган фойда моддасида унинг суммаси 10 000 000 сўмга кам қилиб акс эттирилади.
Иккинчи ҳолат, одатда, устав капиталида хорижий инвесторлар улуши мавжуд бўлган корхоналарда вужудга келиши мумкин. Устав ва таъсис шартномасига мувофиқ чет эл инвесторининг корхона устав капиталига ҳиссаси корхонанинг давлат рўйхатидан ўтган санасидаги расмий курс билан баҳоланади. Шунинг учун хорижий инвестор томонидан унинг ҳиссасини ҳақиқатда киритилиши вақтида вужудга келган валюта курслари ўртасидаги ижобий ва салбий фарқлар устав капиталига тегишли бўлмайди ва улар ушбу корхоналарда алоҳида 8420 “Устав капиталини шакллантиришда вужудга келган курслар ўртасидаги фарқ” счётида ҳисобга олинади. Валюта курслари ўртасида вужудга келган ижобий фарқ, бир томондан, инвесторнинг ҳиссаси сифатида киритилган узоқ ва қисқа муддатли активларнинг ( асосий воситалар, номоддий активлар, ТМБ, пул маблағлари) қийматига қўшилади (яъни 0110-0190, 0410-0490, 1010-1090,2810,2910-2990,5010,5110,5210,5210 ва бошқа счётлар дебетланади), иккинчи томондан, қўшилган капитал сифатида тан олинади ва 8420 “Устав капиталини шакллантиришда вужудга келган курслар ўртасидаги фарқ” счётининг кредитида акс эттирилади. Худди эмиссион даромадга ўхшаб, валюта курслари ўртасидаги ижобий фарқлар эвазига вужудга келган ушбу қўшилган капитал ҳам солиқга тортиладиган даромадга киритилмайди, у фақатгина корхона тугатилишида тақсимланмаган фойдага қўшилади ва таъсисчилар ўртасида тақсимланади. Агар юалюта курслари ўртасида салбий фарқ вужудга келса, у ҳолда ушбу фарқ 8420 “Устав капиталини шакллантиришда вужудга келган курслар ўртасидаги фарқ” счётининг дебетида ва 4610 « Таъсисчиларнинг устав капиталига ҳиссалари бўйича қарзи» счётининг кредитида акс эттирилади. Курслар ўртасидаги вужудга келган салбий фарқ корхонанинг зарарига олиб борилади ва унинг умумхўжалик фаолиятидан олинган фойдасидан қопланади. Ушбу зарар 8420 “Устав капиталини шакллантиришда вужудга келган курслар ўртасидаги фарқ” счётининг кредитида ва 9620 « Валюта курслари фарқида кўрилган зарарлар» счётининг дебетида акс эттирилади.

Download 1,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   181   182   183   184   185   186   187   188   ...   320




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish