149.Советлар ҳокимиятининг иқтисодий тадбири ва унинг оқибатлари. Туркистон ахолисининг 80 фоиздан ортигини дехконлар ташкил киларди. Шунинг учун ер-сув (аграр) муносабатлари ва улар билан боглик бўлган саноат учун хом-ашё, озик-овкат муаммолари жиддий ахамият касб этди. Россияда октябрь тўнтариши куниёк йирик ер эгалигини йўк килиш тўгрисида декрет эълон килинди. Ерлар кашшок дехконларга таксимлаб берилди. 1917 й.9 дек. Туркистон ХКС ерни сотиш ва сотиб олишни ман килувчи ерни ижарага беришни чекловчи карор кабул килди. Аммо у когозда колди. 1918 й. бошидан ХКС хамда ер ишлари комиссарлиги ўзи мехнат килмаган эгалар ихтиёридаги бог ва узумзорларни национализация килиш хамда бунндай шахсларнинг ер-суви, уй-жой шароитлари, корамолларини рўёхатга олиш тўгрисида буйрук ва кўрсатма чикарди. Бу ишларни амалга ошириш учун ер-сув комитетлари тузилиб, улар таркибига камбагал дехконлар, батраклар киритилиши кўзда тутилган. 1918 й. августида Сирдарё ва Самарканд вилоятларида 74та волост ер-сув комитетлари иш кўрган. Йил охирида булар камбагаллар комитетлари ва камбагаллар уюшмалари деб аталди. Лекин йирик дехконлар ер эгалигини сурункали тугатишга каратилган харакатлар натиэа бермади. Дехконлар оммаси бунга катъийкарши чикди. 1918й.11 январда Куйликда Тошкент уезди вакилларининг курултойи бўлди, унда 586 вакил катнашди. Курултой совет хокимиятига ер-сув комитетларининг тузилишига карши чикди, инкилобий аграр тадбирларни рад этди.
150.Фарғона водийсида қаршилик кўрсатиш ҳаракатининг бошланиши, унинг моҳияти, ҳаракатлантирувчи кучлари, босқичлари. 1918 йил бахорида Фаргона водийсининг якин атрофларидаги йирик маъмурий марказлар, темир йўл станциялари, китшлоўларда туркистонликлар отрядларини кизилгвардиячилар кўшинлари билан кўролли тўкнашувлари бошланди. Ана шу вокеалар билан Туркистонда узок давом этган уруш бошланиб кетди. Туркистонликларнинг жанговар харакатлари совет хокимияти дастлаб карокчи, талончилар тўдаларини чикишлари деб билди. Куролли кўзголонга куйидаги сабабларни келтириш мумкин: Туркистон Мухторияти хукуматининг тор-мор этилиши ва шундан кейин махаллий ахолига карши жазро кампаниясининг авж олдириши; Масжидлар, мадрасаларни бузиш, козиларнинг иш кўришини таъкиклаш, мустамлака ва мустамлакачиликлан халос бўлишга интилиш, "Туркистоннинг мустакиллиги учун кураш", "Туркистон озодлиги учун" деган шиорлар бклиб, булар Туркистондаги миллий озодлик харакатининг мохиятини ташкил килди. Истиклолчилик харакатининг намояндалари Кичик Эргаш, Мадаминбек, Шермухаммадбек, Холхўжа Эшон, Парпибек, Рахмонкул, Охунжон ва б.
Do'stlaringiz bilan baham: |