Ю з веналари тром боф лебити
Ю з веналари тром бофлебити, юкори ж аг суяги ва атрофидаги
ю мш ок тўқималар йирингли яллигланиш и (ю кори ж аг остеом иели
ти, кўз ости сохаси абсцесс ва ф легм онаси, юкори лаб ва бурун
йўли чипқон ва хўппози ва бош қалар) касалликларида юз венасини
тарм ок томирлари
деворларининг
яллигланиб,
тромб
\о с и л
қилиш идир.
Ю з ва бурчак веналар йуналиш ида шиш ҳосил бўлади. Пай
паслаганда тери билан бириккан инф ильтрат аникланади, устидаги
тери қизаради, захарланиш кучайган сари бемор аҳволи ёмонлаш а-
ди, тана
харорати кўтарилади, безгак тутади, бадани увиш ади,
калтирайди.
Тром боф лебит юз венаси тром бозига ўтади, ўз навбатида юз
венаси тромбози инф екциянинг мия каттик пардаси говаксимон
синусита тарқалиш ига олиб келади.
F оваксимон бўш лиқ тром бози
Xoc бўлган белгилар: пеш она сохасида бош огриги, умумий
аҳвол огирлаш ади, организм захарланиш и ош ади- тана харорати
185
40°С гача ва ундан ҳам юқорига чиқади, бадан увиш иб калтирайди
карама қарши томондаги кўз косаси
ичида огрик куз соккаси
шиллик пардаси шишиб чикади (хемоз), кўз косасидаги тўқималар
шишиб, экзофтальм ҳосил бўлади. Бу ўзгариш лар иккинчи кўзда
ҳам пайдо бўлади. Кейинрок офтальмоплексия, кўз тубида шиш ва
кўз нерви атрофияси, кўз кўриш қобилияти пасайиб, бемор бутун-
лай кўрмай қолиши мумкин.
М енингит. М енингоэнцефалит. Мия абсцесси.
Яллигланиш жараёнларини таркалиш и натижасида менингит
(бош мия пардаеининг яллигланиш и), менингоэнцефалит (бош мия
пардаларининг яллигланиш и) юзага келади. Бу касалликларга хос
белгилар: бош огриги кучайиши, кўнгил айнаши, кусиш, ҳушдан
кетиш кузатилади. Бу белгилар анча узок туриши мумкин, невро
логик белгилардан фақат Кернинг симптоми баъзида, Бабинский-
Опенгейм симптоми аникланади.
Юз ва кўз косаси флегмоналари таркалиши натижасида мия
тўкимасида абсцесс шаклланиши мумкин. Белгилари: кучайиб
бораётган бош огриги (энцефалитик даври), умумий ҳолсизлик,
кўнгил айнаши, кусиш (латент даври). Бу давр нисбатан чўзилиши
мумкин. М иядаги йирингли жараён ёрилиб, мия кобиги остига ёки
қоринчаларига
таркалиш и,
умумий
аҳволнинг
кескин
ёмонлаш иш ига олиб келади. Бемор ҳаракатлари бесаранжом бўлиб
токсик инфекцион синдром белгилари намоён булади (терминал
давр). Ҳаётни таъминлаб берувчи аъзо ва системаларнинг ишдан
чиқиши, нафас олиш марказими фалаж килиб, ўлимга сабаб
бўлади.
Таш ҳис қўйиш. М аҳаллий ва умумий ҳолатини ҳисобга олиб,
катор мутахассислар (офтальмолог, невропатолог, нейрохирург) ва
динамик кон анализлари ва компьютер, магнит-резонанс, ультра
товуш текш ирувлар натижаси ҳисобга олиниб, диагноз қўйиш
мумкин.
Даволаш . Комплекс равишда, касаллик боскичларини эъти-
борга олган холда, жарроҳ стоматолог, офтальмолог, невропатолог,
нейрохирург назорати остида реанимация ва интенсив палаталарда
ўтказилади. Даволаш чоралари йирингли яллигланиш жараёнлари-
ни қабул килинган услублар асосида бартараф этиш, шунингдек
ҳаёт учун зарур бўлган аъзо ва тизимлар функцияларини фаоллаш-
тириш га қаратилади.
1X6
Do'stlaringiz bilan baham: |