Ж арро ҳ ли к стоматологияси пропедевтикаси


М аргинал ёки чекка периодонтит



Download 5,69 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/155
Sana25.02.2022
Hajmi5,69 Mb.
#273552
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   155
Bog'liq
Жарроҳ стом пропед Азимов М И 2009

М аргинал ёки чекка периодонтит инф екциянинг милк 
чўнтаги оркали кириб қолиш и оқибатида, ш икастланиш оқибатида, 
м илкка дори моддалар, ш у ж ум ладан миш ьякли паста туш иб 
қолганда ю зага келади. М икроблар периодонтал ёриққа туш иб, 
кўпайиб кетади, эндотоксинлар ҳосил қилади ва периодонт 
тўқимасида яллигланиш ни келтириб чикаради. Баъзи бир маҳаллий 
хусусиятлар: пульпа камераси ва каналида ҳосил бўлган экссудат- 
нинг 
таш қарига 
чиқа 
олмаслиги 
(пульпа 
камераси 
очик 
бўлмаганлиги ёки пломбаланганлиги) натиж асида периодонтда 
бирламчи ўткир ж араён ривож ланади.
У мумий сабаблар: организмни совук олдириш , кечирилган 
инфекцион ва бош қа касалликларнинг ҳам аҳамияти катта. Лекин 
кўпроқ микроблар ва токсинларининг бирламчи таъсиридан перио­
донт тўқималари ва организмнинг турли ном ахсус ва махсус реак- 
циялари устун келса, ўткир инф екцион-яллигланиш жараёни ю зага 
келмайди. А м м о микроблар ва улар токсинларининг такрор ва так- 
рор, баъзан узок вақт таъсир кўрсатиш и сёнсебилизиацияга олиб 
боради. П ериодонтда турли хил ҳуж айра реакциялари, натижасида 
сурункали фиброз, грануляцияловчи ёки гранулём али периодонтит 
ривож ланади. Ҳ имоя реакцияларининг бузилиш и ва микроблар- 
нинг қайта таъсири периодонтда ўткир яллигланиш касалликлари- 
нинг 
ривож ланиш ига 
ёки 
сурункали 
периодонтитнинг 
ўткирлаш увига олиб келади.
Бирламчи - ўткир ж араёнда ва сурункали периодонтнинг 
ўткирлаш увида жараён периодонтда йирингли ўчоқ ривож ланиш и 
билан чекланади. У консерватив даво қилинганда илдиз канали, 
милк чўнтаги орқали ёки тиш олиб таш ланса, ёки йирингли ўчок 
кесиб очилганда бартараф бўлиш и мумкин.
П атологик анатом ияси. Ў ткир периодонтитда тўқимада 
кечаётган ўзгариш ларнинг икки босқичини фарқлаш ади бири- 
зардобли, иккинчи экссудатив жараён. Зардорбли босқичда турли 
хил хуж айралар-макроф аглар, м ононуклеарлар, гранулоцитлар ва
9!


бош қаларнинг микроблар тўпланган зонага кўчиш и юз беради. 
Экссудатив жараён босқичида яллиғланиш ҳодисалари зўрайиб бо- 
ради, м икроабсцесслар ҳосил бўлади, периодонт тўкимаси эриб ке- 
тиш и содир бўлади ва йиринг шаклланади.
М икроскопик текш ирувда, ўткир периодонтнинг дастлабки 
босқичида илдиз атрофидаги периодонт гиперемияси, шишуви ва 
лейкоцитларнинг кичик инфильтрациясини кўрса бўлади. Бу дав- 
рда, таркибида якка полинуклеарлар бўлган, периваскуляр лимфо- 
гистиоцитар инф ильтратлар топилади. Яллиғланиш ҳодисалари то- 
бора зўрайиб, борган сари лейкоцитар инфильтрацияси кучайиб 
бориб, периодонтнинг катта қисмини қамраб олади. Алоҳида йи­
ринг ўчоқчапари, м икроабсцесслар ҳосил бўлади, периодонт 
тўкималари эриб кетади. М икроабсцесслар ўзаро бирлашиб, йи- 
рингли ўчоқ ҳосил қилади.
Периодонтдаги ўткир йирингли жараён уни ўраб турган 
тўқималарда (альвеола деворларининг қосил қилган суяк тўкимаси, 
альвеоляр ўсиқ, периостит, ж ағ атрофидаги юмшок тўкималар, ре- 
гионар лимф а тугунлар) маълум ўзгариш ларнинг ривож ланиш ига 
олиб келади.
П ериодонтга яқин турган ва анчагина масофада жойлаш ган 
суяк илиги бўш ликларида суяк илиги шишуви ва унинг нейтрофил 
лейкоцитлар томонидан бир мунча диффуз инфильтрацияси қайд 
қилинади.
А львеоланинг кортикал пластинкаси соҳасида остеокластлар 
билан тўл. ан, сўрилиш жараёни устунлик билан кечаётган лакуна- 
лар пайдо бўлади.
Тиш катакчаси 
деворларида ва асосан туби соҳасида суяк 
тўкимасининг тузилиш ида ўзгариш лар кайд қилинади. Тиш катак­
часи 
деворларидаги 
теш икларнинг 
кенгайиш и, 
суяк 
бўш лиқларининг илиги периодонт томонига очилиб қолиш ига 
олиб келади.
Суяк усти пардасида, милкда, жағ атрофи тўкималарида гипе­
ремия, шиш кўриниш идаги реактив яллиғланиш га хос бўлган бел- 
гилар намоён бўлади. Я ллигланиш инфильтрацияси кузатилади 
(газак).
Ў ткир периодонтитда, йирингли яллигланиш фоқуси асосан 
периодонтал ораликдаги тўқимада бўлади. Тиш катакчасини ҳосил 
қилган суяк ва атрофи тўқималаридаги яллигланиш ўзгариш лари 
реактив ёки перифоқал ҳарактерда бўлади.
92



Download 5,69 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish