билдирувчи горизонтал чизи^ утказилади. Бу чизикда
Ь масо-
фада
А ну^та белгиланади.
Е) ну^тадан юкорида а г а тенг ма-
софада
С нуцтадан д а л а бетини ифодаловчи горизонтал чизи^
СС
2
утказилади. Ардарилиши лозим булган палахса
контури
А В С й белгиланади.
О ну^тадан горизонтал буйлаб
а масофада
а' нуцтани м а р к а з килиб,
Ь га тенг радиус билан ёй чизилади.
Бу ёй
СС
2
чизири билан
а" нуцтада,
эгат туби билан эса В
2
ну^тада кесиштирилади (
О В
2
= Ь + а ).
а' ва
а" ну^талари туташ-
тирилади ва >^осил булган
а'а" ч и з и ^ а
В
2
дан перпендикуляр
тушириб,
А
2
ну^та белгиланади.
а 'а " га параллел к^илиб
В
2
С
2
чизилади. Хосил булган
В
2
С
2
ва
В
2
Л
2
чизи^лар ёт^изилган па-
лахсанинг ички контурини ифодалайди.
С
20 2
ва
й
2
А 2— танщи
контур чизи^ларни ^уриш осон. Палахсанинг эгат тубига огиш
бурчаги бо билан белгиланади.
Агдаргичнинг пастки ^ирраси цамраш кенглиги билан чек-
ланади. Лекин аввалги корпуснинг изини бир оз д о п л ат учун
лемех тигининг узунлиги
ОАх = Ь + АЬ олинади.
Чап кирра баландлиги
1
^амраш
кенглигига тенг олинади, яъни
Н = Ь. Лемехли лушчильниклар учун
Н = Ь + АН, бунда Д
Н =
= 10 . . . 30 мм. Эгат деворининг бузилмаслиги учун чап
1
^ирра
Б К эгат томонга
1 = 3 . . .
8
мм огдирилади.
Унг кирра ^ирцилган палахсани аввалги палахса устига тур-
ри ёткизиш учун хизмат
1
^илади. Палахсанинг тули^ агдарили-
ши ва эгат тубининг тоза булиши учун унг цирранинг учта эле
мента: унг ^ирранинг эгат тубига огиш бурчаги б, ^ирранинг
узунлиги ва унинг назарий ардарилган палахсанинг устки сир-
тига нисбатан ^олатини тугри танлаш зарур.
Унг цирранинг огиш бурчаги б агдарилган палахсанинг на
зарий бурчаги бо га тенг олинганда ардаргич палахсани яхши'
ардаради. Лекин ундан + 5 . . . — 3° га фар^ланиши мумкин.
Унг
1
^ирра пал ахса сиртини бузмаслиги керак.
Нормал чукур-
лик учун ^урилган палахса
А
2
В
2
С
2
0
2
устида оширилган хай-
даш чуцурлиги
(а х = а-\-2Ъ мм) учун сохта палахса контури
цурилади (пуиктир чизи^лар билан курсатилган).
Катта палахсанинг устки циррасини иккига булувчи
Е нуц-
тадан
А
2
Г
)2
га п а р а л л е л чизик; утказилади. Бу чизицнинг лемех
ва агдаргичнинг туташиш чизиги билан кесишиш нуцтаси
N
лемехнинг учи Л [Г а бирлаштирилади. Лемехнинг чап ^ирраси
От, бинобарин т,Ы ва
А ХЫ ^ирралари агдаргичнинг йуналти-
рувчи эгри чизири ^урилгандан кейин топилади.
Унг кирранинг
Е ну^та билан чекланган узунлиги ма^садга
мувофи^ булади, чунки бундан узун булса, агдаргич жуда катта
булиб, уни тайёр л аш ^ийинлашади, пулат орти^ча сарфланади,
^айдаш чуцурлиги узгарганда эса агдаргич дуруст ишлай ол-
майди. Шунинг учун зарур булиб ^олганда палахсани тули^
агдариш ва тупро^нинг эгат тубига тукилмаслиги, шунингдек
шудгор бетининг текис чи^иши
учун унг киррага перо Урна-
тилади. Перонинг холатини узгартириш мумкин. Перо урта ва-
зиятга куйилганда унинг пастки
1
^ирраси унг ^ирранинг давоми
булади, ю^ориги кирраси эса ардарилган палахса билан те н г
жойлашади.
Тупрок ардаргичнинг юкори киррасидап
тукилмаслиги керак.
Шунинг учун унинг баландлиги
A B C D палахсани
А нукта атрофп-
да айлантириб аникланади. Вертикал проекцияда
ардаргичнинг мак-
симал баландлиги
Н тах палахса диагонали
А С г нинг тик
^олатига
тенг булади ёки ундан АЯшах га фарц- килади.
Я гаах =
± А Я тах,
(4.17)
бу ерда АЯтах = 0 . . . 2 см.
а ^ 17 учун
„ +
а > 18 см учун
“ олинади.
Юкориги циррани куриш учун
К нуктадан
С нуктанинг траек-
торилси, яъни CCj эгри чизикка уринма
К К }
утказилади. (4.17)
формуладан фонд )ланиб
Я тах ашщлангач,
С. нуктадан
ККЛ га па-
раллел турри чизик утказилади. Л ем ехли лушчильникда кор-
пуснинг канот Кисми
Е ну^тага уринма чизик билан кесилади.
Диагонал
СХА пастга давом эттирилади.
С {К турри чизик; тенг
икки ^исмга булинади ва ^осил килинган S нуктадан п ер п ен
дикуляр утказиб,
С УА нинг давоми билан кесиштирилади;
О
нукта
R = OCx
радиусли дойра м аркази булади. Ардаргичнинг
юкориги эгри чизикли С,/С киРРаси ШУ радиуси билан я с а л а д и .
С i ва
Е нукталар >;ам айлана ёйи билан туташтирилади.
Й уналтирувчи эгри чи зи к п а р а м е т р л а р и н и ан и ц л аш . Л е-
мех-ардаргичли
сиртни
курувчц йуналтирувчи эгри чизик
B D ёки
А С (24-расмга карзнг) дойра ёки парабола булиши мумкин. Й у н а л
тирувчи эгри чизик сифатида парабола кабул килинганлигига сабаб
шуки, унинг параметрларини узгартириб, шаклини иш шароитларига
мослаштиэиш мумкин. Парабола
R радиусли айлана ёйи асосида
Курилади.
Ёй радиуси /?тах >
R
.>
R mi„
чегарада узгариши мумкин.
R ни шундай танльш керакки, тупрок палахсаси ардаргич сиртида
жойлаша
оладиган, унинг юкори киррасидан ошиб тукилмайдиган,
эгат томондаги кирраси эса эгатга аввал ёткизилган палахсага урин-
майдиган булсин.
Радиус катталашиши билан ардаргич сиртига уринма текислик
ва эгатда ётган палахса юзи орасидаги
I
Do'stlaringiz bilan baham: