Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

2 2 -р а с м . Уч ёк л и
п о н а
ё р д а м и д а  
а гд а р ги ч н и н г 
иш
сиртини 
* о с и л
ДИЛИШ


23 -р а с м . Агдаргичнинг ци.г.инДркк сиртини хосил ш д и ш :
д — ^иркилган тупро^ палахсаси текис го н а сиртн да силж иб кутарнлганда б и р 
м а р та синади; 6 — иш сирти буйлаб ю кори к у тар ил ган сари а бурчаги узлуксиз 
каттал аи ш б борувчи ю н а ; в — э гат тубига га р а л л е л кУ^илган ясовчи аЬ ту гр и
ч и зш н и йуналтирувчи эгри чиьиц е й  б уй лаб силж итиб, цилиндрик сирт ^осил
цилиш
лел 
ва 
эгат 
деворига 
8
б урчак 
остида 
ж о й л а ш г а н
аЬ турри чизи^ни (23- раем, в) уз-узига параллел >^олда б и р о р
с
<1
эгри чизи^ буйлаб йуналтирсак ^ам цилиндрик сирт ^ о с и л
булади. Бунда аЬ турри 
ч и з и р и
э гат тубига доим п а р а л л е л , 0 
бурчак эса узгармай ^олиши лозим. Цилиндрик сиртли а р д ар - 
гичнинг хусусиятлари: а) х О г текислигига параллел булган б а р -
ча цирцимларда юцори кутарилган сари а  бурчак тез к а т т а л а -
шади. Н атиж ада тупроц агдаргичнинг сиртида кутарилиб, куп 
эгилади, узлуксиз майдаланади; б) х О у  текислигига п а р а л л е л
булган барча ^ирцимларда ясовчи аЬ турри 
ч и з и р и н и н г
э г а т д е ­
ворига циялик бурчаги 0 узгармайди, в) г О у  текислигига п а р а л ­
лел булган барча ^ир^имларда (3 б ур чакл ар жуда оз к а т т а л а -
шади, натиж ада ардаргич тупро^ни ^они^арли айлантира ол- 
майди. Шунинг учун плугларда цилиндрик сиртли а р д ар ги ч л а р
ишлатилмайди.
Маданий ва яримвинтсимон ардаргичларнинг иш с и р т л а р и
э^ам цилиндрик сирт каби ясовчини иккита йуналтирувчи э г р и
чизи^ буйлаб эгат тубига пар алл ел силжитиб ^осил ^ и л и н а д и
(2 4 -раем): ясовчи А В  турри чизи^ эгат девори буйлаб й у н а л -
ган вертикал текислик Н да ж ой л аш ган йуналтирувчи Л С э г р и
ч и з и р и
х.амда эгат тубига ва лемех тигига перпендикуляр у р н а -
тилган (агдаргичнинг эгат томондаги четидан утказилган) в е р ­
тикал текислик  да жойлашган йуналтирувчи ВИ эгри 
ч и з и р и
буйлаб силжитилади.
Маданий ва яримвинтсимон сиртларни ясашдаги фарк куйидаги- 
лардан иборат. 
Маданий сирт ясовчисининг эгат деворига циялик 
бурчаги 
0
ю^ори кутарила борган.сари маълум конунбуйича узга- 
риб 
0
О| 
0
т1п . . . 
0
тах кийматларга эришади. 
0
бурчак билан бир


/
^аторда а бурчак хам катталаша 
боради- 
Пона 
бурчакларининг 
узарэ 
богланиши 
формуласи
(
2
.
10
) га асосан а бурчаклар кат- 
талашганда р бурчак з^ам катта- 
лашади ва ардаргичнинг юцори 
^исмида 90° дан ошиши мумкин. 
Демак, маданий ардаргич цилинд­
рик сирт каби тупро^ни 
яхши 
майдалайди ва айни ва^тда унн 
айлантириб ардариш хусусиятига 
з^ам эга булади.
Яримвинтсимон сирт ясовчи- 
лари говори кутарила борган сари

ва р бурчаклар маданий сирт- 
никига нисбатан тезроц каттала- 
шади, палахсани купро^ ардара- 
ди. а бурчак ж уд а оз узгаради, 
яъни ардаргич эгат тубига нис­
батан анча ёти^ урнатилади, шу- 
нинг учун з^ам яримвинтсимон ардаргич тупро^ни суст майда­
лайди.
Уч ёцли пона тупро^ни р бурчакка буради. Агар р бурчак 
аста катталаштирилса, яъни шу бурчаклари ошиб борувчи по- 
нал ар кетма-кет урнатилса, винт сиртли ардаргич (геликоид) 
^осил булади. Ш унда а бурчак узгармас булади. Демак, винт- 
симон ардаргичли плуглар тупро^ палахсаларини синдирмас- 
дан, майдалам асдан ту л а айлантириб ёткизади, асосан чимли 
огир тупро^ли е р л ар д а иш латилади.
4 -§. 0 Б У Р Ч А К Н И Н Г У З Г А Р И Ш Ц О Н УН И
Лойи^аланадиган лемех-ардаргичли сиртнинг турига цараб 
0
бур- 
чагининг 
0
О дан 
0
Ш|П гача ва 
0
т1п дан бгаах гача узгариш цонуни

= /  (^) танланади. 
Маданий ва яримвинтсимон 
корпуслар учун

= / (г) парабола буйича узгаради (25-расм, а ва б). О нинг узга- 
| и;л графчги икки тармоадан ташкил топган. Лемех тигидан г
1
ба- 
ландликкачя 
0
нинг киймати 
0
О дан 
0
ш1п гача камаяди ва унинг бу 
чегарадаги спч 
<; кийматлари маданий корпуслар учун тугри чизик 
формуласи буйша з^исобланади:
0 | ^ = 0 о - ( 9 о - 0 , п . п ) — • 
(4.4)
21
бунда г. — 
0
бурчак улчанаётган ясовчининг ордината бошидан ба- 
ландлиги; г
1
— 
0
т ,п нинг ордината бошидан баландлиги, 
5
. . . 
10
см.
Маданий корпуслар учун 0 бурчакнинг 
6
Ш,П дан 0П1ах гача кий­
матлари парабола буйича узгаради (25-расм, а) 
ва куйидагича з$и- 
собланади:
= 0 щ 1 п " Ь

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish