Ж. ¡ Ам и д ов к. Ишлок, хужалик машиналарини лойихалаш


г радиус билан юмалокланган  (97-расм,  в ).г



Download 8,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet122/193
Sana24.02.2022
Hajmi8,39 Mb.
#185802
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   193
Bog'liq
кишлок хужалигини машиналарини лойихалаш

г
радиус билан юмалокланган 
(97-расм, 
в ).г
нинг циймати 
( 1 4 . 4 )
дан ани^ланади. Полознинг 
таянч сирти 5 унинг тупроеда белги- 
лангандаи ортикча ботишига йул ^уймаслик шартидаи 
куйидагича 
ани^ланади:
5 > Р / ( ? 0А), 
( 1 4 . 7 )
бунда 
Р
— полозни тупро^ца вертикал босиш кучи; унинг максимал 
^иймати 4 0 0 . . . 55 0 Н ; <7о — тупрокнинг ^ажмий си^илиш коэф­
фициенту <7„ = 4 ,5 Н/см3; Л — полознинг тупрокк3 йул 
куйилгзн 
ботиш чукурлиги; у экиш чукурлигининг белгилангандан фар^ланиш 
цийматига тенг олинади. Б у холда А = 0 , 5 см.
Сошникнинг зичлагичи 
5
( 9 8 -раем) 
олдида тупрокнинг ую млан- 
маслиги учун а бурчаги ^уйидагича олинади;
<* = 45° — 
ф
/2. 
(14.8)
Сирпанма сошник жагларининг узунлиги ¿ с уя 
х;осил цилувчи 
аппарат 2 нинг урнатилиши баландлиги Я , паррак куракчаси 
3
нинг 
айланищ тез лиги г»к, чипгглар 
4
уясииинг узунлиги 
1у,
кукрак у з у н ­
лиги 
I
ва /к масофага боглик:
0,5/у 

( 1 4 . 9 )
бунда £ — чигигларнинг парракдан 
тушиб эркин 
^аракатланиш
98-расм. Сирпанма сошникнинг узунлигини аниклаш схвмаси:
1
— пи чо^; 
2
— уя х о :и л килувчн а п п а р а т т у б я ; 
3
— п ар р ак к у р ак ч аси ; 
4
— ч и г и т -
л ар; 5 - г з и ч л а г н ч ; 
$
•— ж ^ л а р


нули, 
Ь
=
юку 2Н1%\ 1г —
тупрокнинг эгат тубига тушишига кадар 
сошник кесигининг 1-чигитдан узоцлашиш масофаси; 
Ю'У.,, мм* 
Б у н д а
v !Л
— сеялка тезлиги, км/соат.
5- §. ЗАГОРТАЧЛАР ВА ПРИКАТКА
З а го р т а ч урур э к и л га н эгатчани кумиш м а ^ с а д и д а унинг у с- 
т и г а тупро^ тортиб, м а р з а >^осил ^илиш учун м у л ж а л л а н га н . 
И ш л а ш принципига к у р а сурувчи ва пичо^симон за го р т а ч л а р
б у л а д и . Сурувчи з а г о р т а ч л а р г а цушало^ конуссимон туринлар 
( м а с а л а н , С П Ч т и пидаги пневматик сеял кан и н г 
прикаткаси) 
м и со л бул а олади. П и ч о ^ типидаги з а г о р т а ч л а р ясси стой кага 
циялантириб б и риктирил ган текис ёки боти^ сиртли куракча- 
д а н иборат ( 9 9 - р а е м ) .
П р и к а т к а з а г о р т а ч л а р я с а г а н м арза устини зичлаб, учбур- 
ч а к ш ак ли га ке л т и р ад и . П р и к а т к а л а р г а нисбатан ^уйидаги т а- 
л а б л а р ^уйилади; м а р з а н и зич лаш д а р а ж а с и ва унинг нишаб- 
л и ги шундай булиши к е р а к к и , ёмгир су вл ар и м а р з а устидан 
тупро^ни ювиб к е т м а с д а н , п ас тга о^син; прикатканинг босим
99-расм. Прикатка ва загортачлар секцияси (а ); нам. 
тупрокка чигит экишда ишлатнладиган прикатка 
(Ь)'
1
в а
5
— к р о н ш т ей н ; 
2
в а
16 —
тортци лар; 
3
в а
15
— п р у ж и н а - 
л а р ; 
4
— р о гт л а ш б о л т и ; 
6
— ви л к а; 
7 — х о м у т ; 
8 —
гр я д и л ь; 
9
— п р и к а т к а ; 
10
в а
14
— У кл ар ; 
11
ва 
12
— за г о р т а ч л а р ; 
13

п л ан ка


кучи тупро^нинг намлигига ва м е х а н и к тарки би га ^ар аб р о с т -
л а н а д и г а н булиш и лозим. М а р з а н и з и ч л а г а н д а цуйи ^ а т л а м д а -
ги намнинг капи л лярл ар буйлаб ю ^ори кутарилиш и м а ^ с а д ^и - 
либ цуйилмайди. М а р з а зи ч л а н г а н д а т у п р о^ д аги намнинг ж а д а л
бугланиш и т ух тай ди ва бу билан ни^олларнинг т ез униб ч и -
^ишига цулай 
шароит я р а т и л а д и . 
Ч и ги т с е я л к а л а р и д а и к к и
хил: цуш алоц кесик конусдан т у з и л г а н си д и р г а туринли п р и к а т ­
к а

Download 8,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   193




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish